Tehnologija: Kako umetnici mogu da se suprotstave generativnoj veštačkoj inteligenciji

Dok novi talas veštačke inteligencije predstavlja sve veći izazov za umetnike koji žele da zaštite vlastiti rad, izrađuju se novi alati koji „truju" proces mašinskog učenja kako bi im pomogli da se od njega odbrane.

Alati veštačke inteligencije generišu realistične slike koje oponašaju radove profesionalnih umetnika bez njihove dozvole.

Oni su to naučili da rade sakupljajući milijarde postojećih slika sa interneta.

Sada istraživači sa Univerziteta u Čikagu rade na alatu koji će predstavljati moćno odvraćanje od nepoštovanja autorskih prava i intelektualne svojine umetnika.

• Italijanski stručnjaci za umetnost zapanjeni što Amerikanci smatraju statuu Davida pornografijom
• Farbom na umetnost i istoriju: Ko su klimatski aktivisti italijanskog pokreta Poslednja generacija
• Kovačica, vojvođansko mesto gde se prepliću umetnost i poljoprivreda

Psi postaju mačke

Alat, zvani Najtšejd, radi tako što „truje" ove podatke za obučavanje, čineći deo njihovog inputa neupotrebljivim - psi postaje mačke, automobili postaju krave, i tako dalje.

Modeli veštačke inteligencije kao što su DALL-E i Stable Diffusion obično identifikuju slike preko reči koje se koriste da bi ih opisali u meta-podacima.

Najtšejd zbunjuje to uparivanje rasparujući sliku i tekst.

Kad ljudi postave vlastite slike onlajn, Najtšejd zbunjuje modele veštačke inteligencije predstavivši nešto što je drugačije kao originalnu sliku.

Ben Džao, profesor sa Univerziteta u Čikagu koji predvodi tim koji je stvorio Najtšejd, kaže da se oni nadaju da će ovo pomoći da se ravnoteža moći od kompanija veštačke inteligencije vrati umetnicima.

„Kad ga stavite u vlastita umetnička dela, ako ove kompanije ili pojedinci budu nastavili da uzimaju vaše podatke bez obaveštenja ili dozvole, kvalitet njihovog modela će patiti, a ovo pokušava da povrati malo od te ravnoteže moći između dve strane", kaže on.

Generatori slika veštačke inteligencije mogu da stvore slike na osnovu prostih tekstualnih uputstava analiziranjem slika koje je napravio čovek, u šta spadaju i slike pronađene onlajn.

Neki umetnici smatraju ovo korisnim sredstvom za kreativno izražavanje - ali mnogi drugi se brinu da proces može ubedljivo da imitira njihov stil i proizvede slike za nekoliko sekundi.

Umetnica Keli Mekernan kaže da joj je „pripala muka" kad je otkrila da su njeni radovi bili korišćeni za obučavanje sistema veštačke inteligencije.

Ona je otkrila da je više od 50 njenih umetničkih dela bilo ubačeno u LAION (Otvorenu mrežu veštačke inteligencije velikih razmera, koja resurse za mašinsko učenje drži otvorenim za javnost).

„Osećala sam se napastvovano. Ako neko može da ukuca moje ime u alat veštačke inteligencije da bi napravio koricu za knjigu i ne angažuje mene, to utiče na moju karijeru i karijeru mnogih drugih ljudi."

Duga borba protiv veštačke inteligencije

Brent Mitelštat, vanredni profesor i viši naučni saradnik na Oksfordskom institutu za internet, kaže da bi Najtšejd mogao da bude koristan za popunjavanje rupe između tehnološkog razvoja i pitanja autorskih prava.

On ističe da kompanije veštačke inteligencije moraju da imaju mehanizam za nepristajanje kako bi ublažili rizik i iskazali poštovanje prema radu umetnika.

„Ako nemate mehanizam za nepristajanje u svojoj kompaniji, postarajte se da ga nabavite. Sve više kompanija uvodi te mehanizme; međutim, nepristajanje samo po sebi nije dovoljno zato što to prebacuje svo težište na nosioca autorskog prava ili umetnika od kojih se očekuje da sami zaštite svoje delo."

Majk Filips, profesor interdisciplinarnih umesnosti sa Univerziteta u Plimutu, kaže da je Najtšejd zanimljiv alat koji pomaže umetnicima u borbi protiv veštačke inteligencije, jer davanje tantijema ne mora da reši ovaj problem.

„Kad pomislite na umetnike koji dobijaju tantijeme za svoj rad na osnovu toga što su ga koristili drugi ljudi, nema baš mnogo pozitivnih primera u istoriji, kulturološki gledano, da su umetnici bili uspešni u tome", kaže on.

Džao se slaže da će model tantijema biti komplikovan zato što je teško prebrojati koliko su često kompanije za veštačku inteligenciju koristile slike za obučavanje sistema.

Što više ljudi bude koristilo Najtšejd i pravilo vlastite verzije, to će moćniji ovaj alat postati.

Setovi podataka za krupne modele veštačke inteligencije mogu se sastojati od milijardi slika, tako da što više otrovanih slika bude uvršteno u model, to će više štete ova tehnika naneti.

Najtšejd će biti besplatan za sve.

Očekuje se da će biti objavljen u više verzija, među kojima je i opcija otvorenog koda, koja će omogućiti tvorcima da se igraju sa njim i prave vlastite verzije.

Pogledajte video: „Naučio sam da crtam fotorealistične portrete"

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]