Galeb Nikačević: Rođenjem kritičkog odnosa prema stvarima unapređujemo sebe i društvo u kojem živimo

Karijeru je, jednom rečju, započeo – slučajno, kaže Galeb Nikačević za Boom 93.

„Bio sam jako mlad, tek sam završio srednju školu. Bila je kasna 2000. ili rana 2001. godina kada sam dobio poziv tada nepoznatih ljudi na nagovor Dušana Kaličanina, koji je svojevremeno bio urednik na Trećem kanalu i autor nekoliko poznatih urbanih muzičkih emisija poput VJ Techno i sl. Organizovao je čuvene Transserbie. Bila je i organizacija Tehnokratija. To su ti veliki rejverski pokreti koji su postojali 90. godina. Nisam siguran ni koliko ih se ljudi sećaju ni koliko su danas značajni, ali su odigrali ključnu ulogu u razvoju urbane kulture kod nas. Ja sam oduvek bio uključen kroz neku andergraund, supkulturnu scenu“, navodi Galeb. 

Kako kaže, muzika je bila veliki deo mog identiteta, a uključivanjem u te krugove stekao je jako veliki broj poznanstava i pokazao ne samo interesovanje za muzičku kulturu već i za sve ono što nju prati. 

„Bio sam dosta dobro upoznat sa svime što je bilo savremeno u tom trenutku, tzv. duhom vremena. Verovatno sam nekome delovao zanimljivo i dovoljno razgovetno kada se osnovala prva muzička televizija koja se zvala Metropolis. To je bila mala televizija. Njen signal nije dobacivao daleko od mesta gde se nalazila. Dobio sam poziv i tamo počeo da radim. To bi bio neki moj početak, a onda je evolucija toga priča za sebe“, rekao je Nikačević.

Galeb Nikačević radio je za MTV Adria kao voditelj, muzički urednik i zaštitno lice MTV-ja na Balkanu. Bio je voditelj programa Teen Talk 2016. godine, organizatora magazina Bravo, u saradnji s Telenorom.

Bio je urednik portala VICE i portala Noizz. 

Podkast koji je pokrenuo 2020. godine danas na Jutjubu broji preko 180 hiljada pratilaca.

Kada je u pitanju izbor sagovornika i tema, Galeb Nikačević navodi da nema nekog posebnog pravila. 

„Uglavnom se pratim sopstvenom znatiželjom. Jedina stvar koja mi je negde zanimljiva jeste da tu istu vrstu znatiželje i radoznalosti duha probudim i u drugim ljudima“, rekao je Nikačević. 

Nikačević veruje u to da nijedna tema nije dosadna, već da postoje samo osobe i načini obrađivanja teme koji ne umeju ili ne mogu dovoljno dobro to da je obrade. 

„Zainterseovanost za sebe i svet oko sebe na takav način koji svemu prilazi iz jednog ugla radoznalosti i pokušaja da razume unutrašnje mehanizme kako nešto funkcioniše, na koji način nešto radi i zašto je tako kako jeste i kako bi moglo da bude u budućnosti je ono što mene zanima. Onog trenutka kada ljudi počnu da razmišljaju na taj način, onda vremenom počnu da stvaraju i kritički odnos prema stvarima. Rođenjem kritičkog odnosa prema stvarima, zapravo mi unapređujemo sebe i društvo u kojem živimo. Neki pravi smisao bi bila obrazovna funkcija, ali obrazovanje u punom značenju te reči. Nešto što se obrazuje nije samo nešto što se obrazuje kroz prosvetni sistem npr. ili kroz učenje, nego se obrazuje i fizički. Krasta na rani se obrazuje isto, jel tako? To je jedan fizički i psihički proces celokupnog razvoja čoveka. Ako kod nekoga postignem zainteresovanost za takve stvari, onda sam uradio pravu stvar“, ističe Nikačević.

Fenomen koji se razvio sa društvenim mrežama jesu influenseri. Kako mladi veliki deo svog vremena provode na društvenim mrežama, gotovo svakodnevno se susreću sa sadržajem koji influenseri plasiraju. Galeba Nikačevića pitali smo šta za njega znači biti influenser i da li sebe smatra influenserom.

„Ako uzmemo samu reč, etimologiju te reči i njeno osnovno značenje, svako na ovome svetu ima nekakvu vrstu uticaja na neki krug ljudi oko sebe, da li je to krug ljudi u porodici, odnosno prijateljima, da li je to možda malo više od kruga svojih prijatelja, da li je to nekakav uticaj u delatnosti koju obavljaju na osnovu svog profesionalizma, svoje kreativnosti, svoje pedantnosti, svoje doslednosti – to je jedna stvar. Ali ako govorimo o influenseru kao kolokvijalnoj reči i načinu na koji se ona upotrebljava danas kroz društvene mreže i kroz ono što je opis životnog stila i načina na koji se stvari rade, onda apsolutno nisam influenser i ne bih sebe nikad nazvao tako“, navodi Nikačević. 

Takođe, pitali smo ga da li, kada pogleda influensere u Srbiji, smatra da su mladi izloženi pravim vrednostima ili sadržaju koji može loše uticati na razvoj njihove ličnosti.

Galeb odgovara da je pitanje suviše komplikovano zato što se postavlja pitanje šta znače prave vrednosti, šta znače vrednosti uopšte i ko je taj koji određuje vrednosti, na osnovu čega određuje te vrednosti, šta im daje legitimitet da određuju vrednosti, kako se postiže konsenzus oko vrednosti, šta su konačne posledice koje teško da ko može da predvidi itd. Kaže da  možemo da merimo stvari na osnovu nekih parametara i referentnih vrednosti ili tačaka koje imamo, ali da je to prilično nezahvalno. 

„Jedini pravi odgovor bi bio ustanovljavanje jednog dobrog obrazovnog sistema i jednog dobrog vaspitnog modela koji bi pre svega pružio alate mladima da, kada stupaju u taj famozni život, da imaju prava na to da prave greške, da prave gluposti, da rade šta god, ali da uvek negde imaju jasno sidrište, jasnu luku u koju se vraćaju, orijentir u odnosu na koji mere da li su zalutali ili nisu zalutali. Sve na površini može da bude ovako ili onako, ali kada pogledamo mehanizme koji se nalaze iza, motive koji se nalaze iza, onda stvar može značajno da se promeni. Ne bih mogao da generalizujem jednim odgovorom koji bi kao tepih pokrivao sve“, rekao je Nikačević.

Kao najvažnije aspekte medijske pismenoste na kojima treba raditi sa mladima izdvaja upravo već spomenuto obrazovanje i radoznalost duha. 

„Bez te dve stvari nema ničega. Ukoliko postoji radoznalost, sve ostalo će samo doći, ali vremenom. Nema instant rešenja, nema brzih odgovora. Ne postoji tajna. Tajna je u radu, a rad će teško doći ukoliko ne postoji motivacija. Motivacija se ne kupuje u prodavnici. Mora da postoji određena vrsta radoznalosti“, smatra Nikačević.

Razgovarali smo o tome koje su to teme koje najviše privlače njegovu publiku.

„Postoje teme koje su vremenski osetljive, koje su relevantne. Kada ubodeš temu koja je trenutno aktuelna, ona trenutno u analitici pokaže jednu vrlo jasnu krivulju zainteresovanosti u datom trenutku, ali isto tako ona brzo i prođe. Bude interesantna dva/tri/pet/sedam dana i posle toga se na tu temu više niko ne vraća jer postoji nova aktuelna tema. S druge strane, postoje neke teme koje su tzv. evergreen teme. Nešto što okačiš,  pustiš, edituješ sada vremenom kontinuirano nastavlja da prikuplja publiku i kroz tri meseca, godinu dana, dve godine kasnije, ispostavi se da bude mnogo aktuelnija nego ona što je bila. Nekada imate teme koje se potpuno promaše u datom trenutku, ali se nešto desi u društvu, neka aktuelnost ili neka promena načina razmišljanja i dve godine kasnije epizoda koja ti je čamila potpuno prazna naiđe na publiku odjednom“, objašnjava Nikačević. 

Ističe da od mnogo faktora zavisi i da li će epizoda uopšte doći do publike, odnosno kakav je algoritam u tom 

„Vrlo često smo svedoci toga da dobro optimizovan sadržaj koji je banalan, glup i besmislen stiže do jako velikog broja ljudi, a da veoma kvalitetan sadržaj, ali nije dobro optimizovan ne dođe ni do koga“, kaže Nikačević.

O tome da li je pokretanjem određenih tema koje je pokrenuo nešto u životu mladih promenio na bolje navodi da nije na njemu da kaže i da će o tome drugi govoriti.

POSLUŠAJTE CELU EMISIJU Jasno i glasno - za medijsku pismenost mladih: Galeb Nikačević