Borkanović: Odnos među članovima kluba doprineo je šampionskoj tituli (VIDEO)

Milica Borkanović ne bavi se moto-krosom kao vozač, već je, kako kaže, glavna podrška svom klubu. Pored entuzijazma koji vlada u samom klubu, pažnju joj je privuklo to što je sport atraktivan i pun adrenalina. U moto-krosu takmiči se i njen otac, i to u najstarijoj, MXV klasi. 

„Sama koncepcija tog sporta je jako zanimljiva. Svi takmičari su kao jedna skupina, jedna velika porodica, gde je prioritet sama ta vožnja i ostvarivanje uspeha u samom sportu. Nema tu zle krvi. Svojim marljivim trudom i treninzima tokom čitave godine oni ostvaruju rezultate, koje posle svi  skupa zajedno slave.  Nema ljubomore ni zavisti“, kaže Milica za Boom 93. 

Ona smatra da bi, kada bi se samo jednom oprobali u moto-krosu ili ga samo propratili, svi koji su neupućeni u taj sport bili oduševljeni i da bi vrlo rado posećivali sve trke koje se voze u Nacionalnom šampionatu Srbije tokom čitave godine, a možda bi se neko i zainteresovao da se tim sportom i bavi.

Kako kaže, za samo tri godine postigli su jako veliki klupski uspeh velikim zalaganjem, trudom i odricanjem. 

„Sam taj odnos među članovima kluba, gde smo jedna velika porodica, doprinela je šampionskoj tituli koju smo ostvarili i za koju se iskreno nadam da ćemo uspeti da je odbranimo i u narodnoj sezoni, za koju smo već počeli marljivo da se pripremamo“, navodi Milica.

Pripreme za moto-kros obavljaju se tokom čitave godine. 

„Sama sezona počinje negde u martu mesecu i završava se krajem oktobra, kako vremenski uslovi dozvoljavaju. Ne možemo da treniramo po snegu, ali po kiši, po suncu, po mesecu – možemo“, kaže Milica. 

Prema njenim rečima, takmičari voze treninge kako je ko u mogućnosti, ali je bitno da obave bar po dva-tri treninga nedeljno. 

„Treninzi su tokom čitavog dana i jako su naporni. Naša staza je dužine 1540m. Prilikom jednog treninga mora da se opkruži bar jedno pedeset puta. Potrebna je i fizička spremnost – kondicija ne sme da manjka. Zato u zimskom periodu, kad uslovi ne dozvoljavaju da se trenira na stazi, oni treniraju u teretanama i svojim kućama na neki drugi način“, objašnjava Milica. 

Kako navodi, trke počinju početkom aprila i završavaju se krajem oktobra, a šampionat se vozi na licenciranim moto-kros stazama koje su prijavljene u Moto-savezu Srbije. 

„Naša staza je jedna od, mogu slobodno da kažem, bez neke zadrške, po svim svetskim standardima. Vozači iz cele Srbije rado dolaze da treniraju baš kod nas, na našoj stazi, za šampionat po ostalim gradovima“, rekla je Milica.

Na pitanje koliko su žene prisutne u ovom sportu, Milica odgovora da ih je malo.

„Postoji par devojčica u nekim mlađim klasama. Devojke su mahom iz inostranstva. Što se klasa tiče, to je pomešano. I muški i ženski svet vozi zajedno, samo je stvar koja je klasa. Klase su raščlanjene po kubikaži i starosnoj dobi. Po tome su raščlanjene klase, a ima ih ukupno osam“, kaže Milica. 

Najmlađi takmičar u ovom sportu, prema njenim rečima, ima 5 godina, a najstariji 57. 

Kako sa sobom nosi veliku dozu adrenalina, pitali smo Milicu da li to sa sobom nosi i određeni rizik.

„Svaki sport nosi neku dozu rizika, tako i moto-kros. Ako treniraš sa loptom na terenu, opet postoji rizik od neke povrede. Isto tako i u moto-krosu, samo što su oni opremljeni čitavom opremom – kostobranima, posebnim kacigama sa protektorima, čizmama i dr., tako da se sve to ublažava. Postoji takođe medicinska pomoć koja je prisutna na treninzima i trkama. Oni su obezbeđeni. Kao i u svakom sportu, tako i u ovom postoji doza rizika, ali opet zavisi koliko se trenira, kolika je fizička spremnost da možeš lepo da se održiš na motoru i izdržiš svaki trening i trku do kraja. Iz tog razloga se trenira tokom čitave godine“, zaključuje Milica.