Troškovi života: Čekovi nisu zaboravljeni, kartice na rate sve češći privremeni lek za krizu

Milica Đorđević iz Aranđelovca poslednjih 20 godina živi na rate.

Ispisivanje čekova za kupljenu robu postalo je rutina.

„Sada podjednako koristim čekove i kreditnu karticu, jer što bih dala gotovinu kada mogu da 'razvučem' na više mesečnih rata?

„Godinama već, plata mi ne pokriva troškove i to je jedini način da izguram do kraja meseca", priča Milica Đorđević.

Dodaje da sve češće ispisuje ček, čija je maksimalna vrednost 5.000 dinara, i u nekoj od prehrambenih prodavnica - za kupovinu namirnica.

• Da li treba podizati kredite tokom krize
• Kome će pomoći mera Narodne banke Srbije da ograniči kamate na stambene kredite
• „Više nije puna korpa“: Donose li oluje i svinjska kuga nova poskupljenja hrane

Oko 70 odsto stanovnika Srbije teško živi i isti taj procenat ljudi kupuje i hranu na odloženo i na rate. kaže predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić za BBC na srpskom.

Ekonomista Dragovan Milićević kaže da je „odnos primanja i potrošnje takav da praktično konstantno nedostaje jedna plata".

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) u avgustu ove godine bila je 86.112 dinara, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Minimalna plata u Srbiji je 42.000 dinara.

Poskupljenja tanje novčanike

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, cene u Srbiji u oktobru više su za osam odsto nego u istom mesecu prošle godine.

Od kada je pre dve godine počeo rat u Ukrajini, inflacija je skočila svuda u svetu, skočile su cene energenata i hrane, a jedan od glavnih razloga je u činjenici da su Rusija i Ukrajina bitni izvoznici nafte i gasa, a ove zemlje ujedno čine i 30 odsto ukupnog izvoza pšenice u svetu.

Globalnog poskupljenja, naročito hrane, nije bila pošteđena ni Srbija.

Uz to, zvaničan devizni kurs dinara prema evru u Srbiji već godinama je isti, pa dok inflacija raste, kupovna moć stanovništva opada.

„Zbog inflacije, 500 evra danas ima 15 odsto manju kupovnu moć nego pre godinu dana - sada možete manje da kupite", rekao je za N1 Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta.

Čak i kada plata raste u skladu sa inflacijom, siromašnijem delu stanovništva kupovna moć i dalje pada, jer je procenat poskupljenja hrane veći od procenta inflacije na nivou svih cena.

Zvanična statistika pokazuje da trećina zarade ode upravo na kupovinu hrane, pa otuda ne čudi što se u Srbiji sve više namirnice pazare na odloženo.

Čekovi idu u zaborav

Redovi korisnika pred bankarskim šalterima kako bi službenicu umolili da im da što više čekova, makar i bez finansijskog pokrića, čini se da polako ide u zaborav.

Prema podacima Narodne banke Srbije, broj realizovanih čekova poslednjih godina opada, dok raste upotreba kreditnih kartica.

„Nesumnjivo da je važan motiv za korišćenje čekova to što trgovci omogućavaju odloženo plaćanje.

„Poslednjih godina uvedeni su i savremeniji načini plaćanja, kojima je ista ta usluga moguća, a tu posebno ističemo državnu dina platnu karticu", kažu u NBS.

Dina je državna platna kartica za plaćanje i podizanje novca, povezana je sa tekućim računom preko kojeg se prima zarada, a sve banke u Srbiji su obavezne da je izdaju njihovim korisnicima.

Pre više od pet godina, realizovano je oko 7,9 miliona čekova godišnje, da bi se taj broj smanjio u 2021. na nekih 6,2 miliona.

Za prvih devet meseci ove godine (prva tri kvartala) obavljeno je 4,9 miliona plaćanja čekovima.

Iz NBS su za BBC rekli da oni ne određuju maksimalni iznos sredstava koji je moguće upisati po jednom čeku, već to radi Udruženje banaka Srbije (UBS).

Maksimalna vrednost čeka nije se menjala od 2008. godine.

U UBS nisu odgovorili da li će se vrednost čeka menjati, ali su objasnili da je to stara bankarska usluga koja se i dalje koristi.

Za kupljenu robu, kažu u UBS, mesečno se u Srbiji ispiše između 400.000 i 520.000 čekova.

„Prirodno je da se neke usluge menjaju modernijima, a deo novih ponuda su i kartice.

„Za građane je to jednostavnije, udobnije i sigurnije, a stanovnicima omogućava plaćanje na rate, sa ili bez kamate, u zavisnosti od ponude pojedine banke", govore u UBS.

Pogledajte video: Šta su prosečna, medijalna i minimalna plata

Kartice lakše za upotrebu

Ekonomista Dragovan Milićević kaže da je plaćanje karticama daleko lakše od čekova.

„Stanovništvo Srbije je prezaduženo, a to se vidi pre svega po rastu gotovinskih kredita od januara 2022. do septembra 2023. godine za oko 50 milijardi dinara, ali i potraživanja banaka po kreditnim karticama i rivolving (obnavljajućeg) kredita", ističe Milićević.

Da joj je komotno i lagodno da provuče kreditnu karticu kaže i Aranđelovčanka Milica.

„Imam karticu koja deli sve rate na 12 meseci i to meni baš odgovara jer mi je lakše da nešto podelim i plaćam cele godine, nego da odmah dam novac.

„Sve je bolje od odlaska u nedozvoljeni minus, jer sam jednom morala da podignem kredit kako bih prestala da koristim tu uslugu ", kaže ona.

U Narodnoj banci Srbije navode da su omogućili građanima da plaćaju na odloženo, u okviru sredstava kojima raspolažu, bez potrebe da se dodatno kreditno zadužuju u bankama.

„Nemam običaj da dajem savete o odlukama koje su lične, ali smo građanima pružili mogućnosti da koriste različite instrumente plaćanja i izvore finansiranja", kaže Jorgovanka Tabaković, guvernerka NBS, za BBC na srpskom.

Zvanični podaci NBS pokazuju da je u trećem tromesečju ostvaren promet od plaćanja na rate „dina" karticama u ukupnom iznosu od 2,6 milijardi dinara.

U istom periodu prošle godine, ukupni ostvareni promet bio je 1,9 milijardi dinara.

Broj transakcija u trećem tromesečju 2023. iznosio je 310.342, dok je u istom periodu 2022. godine bilo 237.281, što je povećanje od 31 odsto.

Kreditnu krticu sve češće koristi i Zoran Jović iz Pančeva, jer njegova četvoročlana porodica jedva spaja kraj sa krajem.

„Nekada ni sam ne znam kako uspemo mesec da preživimo, kada suprugina i moja plata ne mogu da pokriju sve troškove", kaže on za BBC na srpskom.

Dodaje da povremeno koristi kreditnu karticu, a malo onu na koju prima platu, dok supruga ispisuje čekove.

„Dvoje dece nam idu na sport, u školu jezika, treba to sve izgurati, a da ostane i za hranu", objašnjava Zoran.

Mesečni računi prazne novčanik

Nekako je u Srbiji do nedavno bilo logično da se kupuje garderoba ili da se plati letovanje na rate, ali nismo na taj način kupovali hranu, kaže sindikalna liderka Ranka Savić.

„Sa primanjima od 50.000 dinara, dok se plate mesečni računi, podmiri rata kredita i sve što treba, za hranu praktično ne ostane ništa.

„Divno bi bilo da je minimalna plata u Srbiji 86.000 dinara, što zvaničnici navode kao prosečnu zaradu, ali taj iznos prima manji broj stanovnika ove zemlje, jer većini mesečno na račun 'legne' oko 64.000 dinara", objašnjava Savić.

Ranka Savić kaže da „cela Evropa zna za minimalnu zaradu koja je potrebna za egzistenciju stanovnika".

„U Srbiji zato računaju minimalnu potrošačku korpu i prosečnu potrošačku korpu, što je apsurd, jer je prosečna potrošačka korpa 103.000 dinara za tročlanu porodicu.

„To dovoljno govori o standardu stanovnika Srbije i kako žive, a posebno što se u prehrambenim radnjama ne vidi da neke cene padaju iako, zvanično, inflacija usporava", ističe Savić.

Ona objašnjava i da sindikati često preuzimaju socijalnu ulogu države.

„U našem sindikatu imamo fond solidarnosti, ne pamtim da je nekada bila takva navala za finansijsku pomoć kao u prethodnih pola godine", govori Savić.

Aranđelovčanka Milica Đorđević ističe i da će novogodišnji i božićni praznici dodatno isprazniti njen novčanik, ali i račun.

Ipak, dodaje da će se i dalje najviše oslanjati na čekove.

„I moja majka je ceo život kupovala na čekove, evo i ja sad", kaže ona.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]