Korać: Nije nam palo na pamet da ćemo naći baš trijumfalnu kapiju (VIDEO)

„Mi smo znali na neki način, iz istorijskog izvora, o tome da je jedan riski imperator, Karakala, postao ovde imperator, odnosno proglašen je za cezara, kako se to kaže. To smo znali iz istorijskih izvora. Moram da kažem da nam nije palo na pamet da ćemo naći baš trijumfalnu kapiju ili slavoluk“, rekao je Miomir Korać za Boom 93. 

Plan istraživanja bio je usmeren na glavnu ulicu, decumanus.

„Ta ulica je već nama nagoveštavala da će tu biti sjajnih objekata. Zašto ovo kažem? To je ulica koja je prolazila kroz istočnu kapiju grada Viminacijuma. To je sjajna ulica, 10 m širine, sa popločanjem od bazaltnih stena, sa ivičnjacima itd. Arheolozima odmah nešto govori to što nađemo. Ako imate takvu ulicu, sa pločama od po nekoliko tona, gde se vide žljebovi od kola koja su vekovima tu prolazila, kakve tek objekte onda imate?“, navodi Korać. 

Duž te ulice arheolozi su pronašli predmete koji su rariteti. Takav predmet je, prema njegovim rečima, jedno zvonce ili tintinnabulum. 

„Počeli smo iskopavanja i našli jednu stopu. Nama se učinilo da je to stopa od nekog objekta, ali smo na razmaku našli drugu, pa treću, pa četvrtu i onda nam je već bilo jasno da je to tzv. tetrapilon, nešto sa četiri stuba. Odmah smo, naravno, znali da je to jedan izuzetan objekat. Onda smo našli i neke postamente, pa smo našli stubove, pa smo našli i još nešto što nas je uputilo šta je baš to – našli smo fragment jedne ploče na kome su bila urezana nekakva slova“, objašnjava Korać.

Miomir Korać osvrnuo se i na značaj trijumfalnih kapija u Rimskom carstvu.

„Imperator, kad završi neki veliki pohod, onda napravi tzv. trijumf. Recimo, kada je Trajan pobedio Dačane, doneo je 500 hiljada libri zlata. Poznati su zlatonosni rudnici u Rumuniji, odnosno tadašnjoj Dakiji. On je ceo taj tovar, zajedno sa drugim stvarima, doneo u Rim. Onda mu se napravi trijumfalna kapija kroz koju on prođe“, rekao je Korać. 

Naveo je da ne zna tačan broj, ali misli da je u Rimu bilo tridesetak ili čak četrdeset trijumfalnih kapija, od kojih je sačuvano samo nekoliko. 

„I ovaj naš slučaj je vrlo interesantan. Iako je izrađen recimo u prvoj deceniji 3. veka, on je porušen u 4. veku i vidimo da je razbacan po terenu, što mi je malo čudno. To se vezuje neki put za hrišćane, koji nešto što je bilo iz paganskog doba, nisu baš nešto voleli. Ali Karakala je bio vrlo interesantan. Bio je vrlo tolerantan prema hrišćanima, to znam po istorijskim izvorima“, rekao je Korać. 

Da je pronađeni slavoluk Karakalin arheolozima govore pronađena slova ispisana u dva reda.

„Ako bi arheolozi želeli koja slova da nađu, onda su to ta. Ceo natpis je ispisan u osam redova. Mi smo našli u dva reda CAES/ANTO, što je lako razrešiti: cezar i Antonin, to je njegovo ime“, navodi Korać. 

Na pitanje kako je Karakala bio zapamćen u istoriji, Korać odgovara da ga izvori nisu baš mnogo voleli.

„Verovatno je bio dosta grub. Moje opravdanje zašto je bio grub je zbog toga što je on već kao mali sa ocem išao na pohode. Kad je postao cezar, on je imao devet godina. Voditi malo dete među legionare, a bez majke, mislim da se tu već gubi mekoća koju majka daje. Verujem da je i to uticalo na njega. Interesantno je da znamo i podatke da je bio dosta mišićav, stalno je vežbao. Nije bio preterano visok, ali je bio nabijen snagom i dobar u rukovanju mačevima“, kaže Korać. 

Ipak, Korać misli da Karakala nije sagledan iz pravog ugla. 

„Karakala je izdao jedan edikt, zakon. To je čuveni ’Karakalin edikt’, kojim su svi stanovnici Rimskog carstva postali slobodni. To je velika stvar i, po meni, dugoročna. Par takvih akata je sačuvano: Konstantinov edikt o toleranciji, koji je izjednačio hrišćane i pagane početkom 4. vek, onda Aurelijan, koji je kodifikovao rimsko pravo. Do danas ono opstaje i koristi se“, rekao je Korać.

Prema njegovim rečima, iako ga rimski pisci nisu voleli, Karakalu je volela vojska, što je prirodno, budući da je on srastao sa vojskom i vojnim disciplinama. 

Karakala je umro relativno mlad, u 28 ili 29 godina. Ubio ga je komandant pretorijanske garde Marko Opelije Makrin.

Kada je u pitanju naučni tim koji radi na Viminacijumu, Korać ističe da su oni njegova usvojena deca.

„Na Viminacijumu je jedno 17 istraživača, doktora nauka, pa još 12 doktoranada. Konkretno na ovom lokalitetu dr Saša Redžić, dr Mladen Jovičić, dr Ilija Danković, dr Angelina Raičković i dvoje studenata Petar Kojadinović i Kristina Živković. To su sjajni mladi ljudi koji zauzimaju vrlo važna mesta u svetskoj nauci i možemo time biti ponosni, a i ja se osećam ponosnim. Imam jedan poseban razlog, a to je da oni postaju bolji od mene. Često ih pitam nešto što ne znam. U stvari, kako sam stariji, sve manje znam. Sve više vidim da nemam neka znanja koja bi možda trebalo da imam. Oni su mlade osobe koje stasavaju i koje su zauzele svoja mesta. Ja sam ponosan i proglašavam ih za moju adoptiranu decu“, navodi Korać.

Miomir Korać rekao je kako je njegov pristup da ono što iskopaju – to i prezentiraju. Razmišljaju o tome na koji način bi mogli da prezentiraju ovo arheološko otkriće.

„Imamo stubove koji su sačuvani, osim tih postamenata. Imamo postolja itd., tako da ćemo moći neke stvari da izdignemo kako bi to izgledalo lepo. Znamo i njegove dimenzije i visinu. Analogan nama je slavoluk u Veroni i Alžiru. Mislim da je najbolje da ga rekonstruišemo u sibirskom ajrišu, u drvetu. To je drvo koje može stotinama godina da bude napolju i ništa mu ne fali“, kaže Korać. 

Pitali smo ga koje još objekte očekuju da pronađu u ulici decumanus.

„U finalu je uvek četkica i metlica, ali arheologija danas koristi mnoge metode. Imamo ekipu od šest ljudi. To su geofizičari. Oni imaju razne metode i georadare, uređaje koji mogu da vide objekte u zemlji. Ima nekoliko tih metoda. Mi praktično znamo za većinu objekata u Viminacijumu gde se nalaze. Fali nam samo jedna stvar – vreme da to istražimo. Znamo da je sigurno tu forum, i sigurno je tu carska palata. Znamo da postoji hipodrom i znamo nešto oko njegove dužine – 400 i nešto metara. To su sve objekti koje će sledeće generacije u stvari da istraže i da prezentiraju“, rekao je Korać.

Na kraju razgovora osvrnuli smo se na još neka značajna dostignuća u 2023. godini. 

Korać je naveo da, kada neki predmet bude pronađen, ne posmatraju ga samo arheolozi, nego ga posmatraju i ljudi iz drugih naučnih disciplina da bi videli šta sve mogu da saznaju o tom predmetu. 

„Recimo, sad smo baš snimali jednu emisiju o bračnom paru. Pretpostavljamo da je bračni par. Pronađeni su u sarkofagu. On je imao oko 40 godina, a ona je jedno dvadeset godina mlađa, sa zlatnim nakitom. Onda su došli antropolozi, pa su pogledali kosti i rekli su da ništa teže od kašike nije dizao, što odmah govori da se nije mačevao. Rimski mač, gladijus, nije baš lak. Opet, nađen je tu u blizini i imao je neka vojnička obeležja. Probali smo da razrešimo šta je mogao da radi, šta nije tako teško, a vezano je za vojsku. Onda smo pomislili da je možda radio s novcem, da je možda bio blagajnik, možda je isplaćivao legionare, koji su bili jako dobro plaćeni. Primali su platu u srebrnim denarima. Arheologija tu gradi jednu priču i rekonstruiše život koji se u nekom trenutku desio. To je jako komplikovano, ali ide se ka tome“, objašnjava Korać.

Drugi nalaz, koji je, prema njegovim rečima, čak i uzbudio svetsku javnost jeste zvonce ili tintinnabulum. 

„On i s jedne i s druge strane ima falus. Nema toliko seksualno značenje koje danas to ima, više neko apotropejsko, odnosno zaštitničko. On je bio postavljen ispred vrata, možda da odagna zle čini. To odmah pravi jednu priču: ulica, pa kuća, pa sve govori o jednom urbanom delu – blizu su terme, a pored termi mnogo restorančića sa brzom hranom. Vidite kako je MC Donalds zakasnio nekih dve hiljade godina. Vidite kako to u suštini gradi jednu priču i vi polako gradite sliku o jednom urbanom gradu pre dve hiljade godina. Ne zaboravite da mašemo Beograđanima i Singidinumu. Oni su za nas provincija. Viminacijum je glavni grad. Pre dve hiljade godina imate takvu ulicu, pa kuću, pa vodovod do drugog sprata, pa neko podno i zidno grejanje. Vidite kakav je to udoban život bio ovde. To je 28-30 000 stanovnika, što je danas kao Beograd od 1,5-2 miliona“, kaže Korać. 

Kako je rekao, kada nađete jedan predmet ili nađete bračni par, pa vam on ispriča jednu priču – to je u stvari arheologija. 

„Arheologija služi upravo sledećoj stvari. Obično se kaže da je arheologija prošlost, četkica i metlica. Naravno da jeste, ali mi u sadašnjem trenutku objašnjavamo nešto što otkrivamo iz jednog prostog razloga – da vidimo kako je taj čovek živeo, gde je grešio, da mi, ispravivši to, u budućnosti ne grešimo, odnosno da budemo poslednji koji greše“, zaključio je Korać.   

Projekat „Supermarket kulture”, koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da afirmiše kulturne vrednosti i stvaralaštvo, da predstavlja stvaraoce i umetnike, ali i da obrađuje ključne teme od značaja za položaj kulture i umetnosti u društvu i našoj lokalnoj zajednici, da pruži podršku i istakne važnost kulturne politike za budućnost našeg društva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.