Koliko građane Srbije košta istorijski profit EPS-a?

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović pohvalila se u ovonedeljnom autorskom tekstu za NIN da će Elektroprivreda Srbije (EPS) 2023. godinu završiti sa istorijski najboljim prihodom.

Kako je dodala, procene su da će dobit značajno premašiti 90 milijardi dinara.

Pored toga, ona je istakla i da u budžetu države za 2024. godinu nisu predviđena izdvajanja za EPS.

Ovaj rezultat EPS-a deluje impresivno, kada su obzir uzme da je pre samo dve godine, odnosno 12. decembra 2021. došlo do kolapsa u termoelektrani „Nikola Tesla“ (TENT), zbog čega je velika količina struje morala da se uvozi, a ovo preduzeće je pretrpelo ogromne gubitke.

Od te „kobne“ nedelje, 12. decembra, pa zaključno sa nedeljom 19. decembra EPS je potrošio oko 60 miliona evra.

Kasnije, kako je Danas tada pisao, zbog nedovoljne proizvodnje struje u svojim i privatnim postrojenjima u zemlji EPS je bio prinuđen da uvozi električnu energiju, za šta se dnevno izdvajalo 250 hiljada evra, odnosno milion evra na svaka četiri dana.

Prema tvrdnjama tada predsednika Nadzornog odbora EPS-a Jovana Despotovića, ovo preduzeće je samo platilo sav uvoz struje.
„Mnogi licitiraju sa sumama potrošenim za uvoz struje, ali javnost treba da zna da EPS nijedan evro nije uzeo iz budžeta države, već je sve platio sam.

Od tog momenta u naredne dve godine, domaćinstva i privreda u Srbiji pretrpeli su brojna povećanja cene električne energije.

Pa je tako cena struje za domaćinstva 1. septembra 2022. godine podignuta za 6,5 odsto. U isto vreme poskupela je i struja za privredu i njena cena je tada podignuta sa 75 na 95 evra za megavat-čas, što je predstavljalo poskupljenje od oko 27 procenata

Tadašnja ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da to poskupljenje struje nije zbog gubitka EPS-a, već zbog toga što su sve komponente za proizvodnju struje na tržištu poskupele.

Nakon toga, sa početkom naredne godine, odnosno od 1. januara 2023, cena električne energije za domaćinstva povećana je za osam odsto.

Nekoliko meseci kasnije, 1. maja, struja za individualne potrošače poskupela je za još osam odsto.

Najnovije poskupljenje imali smo 1. novembra kada je cena otišla gore za još osam odsto.

Kada se to sabere dolazi se do podatka da se, od havarije u TENT-u, cena struje za indivudualne potrošače u Srbiji povećala za više od 30 odsto.

Ipak, to nije sve, u maju 2024. godine uslediće novo poskupljenje, takođe, od osam odsto, što bi u ukupnom zbiru iznosilo 38,5 odsto.

Što se tiče privrede, struja za privredu poskupela je i 1. januara 2023. godine za osam odsto kada je sa 95 evra po megavat-satu skočila na 102,6 evra.

Zatim i 1. maja ove godine, takođe, za osam odsto.

Ono čime se pravdaju ova poskupljenja, jeste aranžman koji je Srbija dogovorila sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

MMF je obrazložio da je “potrebno povećanje cene struje i gasa da bi se eliminisale sve budžetske subvencije državnim energetskim preduzećima do kraja aranžmana sa MMF i da bi se finansirala preko potrebna investiciona potrošnja u narednim godinama.

Radi se o ranije prihvaćenoj obavezi države Srbije prema MMF-u, kako bi se stvorili uslovi da EPS funkcioniše na osnovu prihoda od prodaje svojih usluga i roba.

Cilj aranžmana je da se preduzeće što više poslovno osamostali, a kako se čini, zamišljeno je da taj proces najviše pretrpe građani i privreda.

Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor za Danas ukazuje da su, u odnosu na prethodne godine, pozitivnom poslovanju EPS-a, pre svega, doprinele povećane cene električne energije, iako je, kako dodaje, ona i dalje znatno niža od evropskog proseka.

„Uspehu poslovanja doprinela je i odlična hidrološka situacija, odnosno to što se skoro 30 odsto proizvodnje u Srbiji, proizvodi putem hidroelektrana. Takav trend se očekuje i u narednom periodu jer su akumulacije u hidroelektranama prilično popunjene dok se, po dogovoru sa MMF-om očekuje još jedno poskupljenje električne energije sledeće godine“, navodi on.

Kapor upozorava da treba imati u vidu da sam podatak da je neka kompanija profitabilna ne znači da ona i “uspešno” posluje.

„Uvek treba da imamo u vidu komparativnu analizu. To jest kakve su bilanse ostvarile elektroprivrede u regionu, posebno one sa visokim postotkom proizvodnje električne energije iz hidroelektrana kao što je to recimo slučaj sa Albanijom“, kaže naš sagovornik.

On objašnjava da odgovorna država ne može da računa da će se povoljne hidrometeorološke prilike nastaviti i u budućnosti.

„Primarni zadatak ostaje investiranje u nove proizvodne pogone što uključuje decentralizaciju, digitalizaciju i dekarbonizaciju energetskog sektora u Srbiji“, ističe Kapor.