Arheolog: Imamo priliku da proučavamo i dodirnemo nešto staro vekovima

Milovanović je zaposlena na Institutu za arheologiju u Beogradu,  ali trenutno radi na istraživanjima nadomak Kostolca, gde se rade iskopavanja ispred površinskog kopa, na lokalitetu Rit na Viminacijumu, a uporedo sa tim vrše se i sistematska istraživanja, tako da je angažovana na više lokacija.

Kao student radila je na brojnim lokalitetima, međutim, otkako je zaposlena na Arheološkom institutu, ona je i rukovodilac projekta Miroč geruglata u istoimenom selu na planini Miroč, tako da već tri godine vršimo sistematska istraživanja na ovoj lokaciji i nada se da će ih i dalje nastaviti.  

Sa njom smo razgovarali tome šta je inspiriše u ovom poslu, koliko vremena provodi na terenu i kako uklapa sve porodične obaveze, ali i o tome koliko su žene arheolozi danas zastupljene u ovom poslu.

Ranije se mislilo, upravo zbog toga što arheologija zahteva terenski rad da to nije posao za žene i da one neće umeti da daju sebe toliko, ili da će zapostaviti porodicu. Ipak, moderno vreme razbilo je taj tabu, a naša sagovornica je primer da se sve može postići, kada se želi.

„U početku kada je arheologija zaživela u Srbiji nije bilo toliko žena u ovom poslu. Međutim, s godinama, sve nas je više i više i mogu slobodno da kažem da se taj broj u potpunosti izjednačio“, navodi naša sagovornica i dodaje da "se ne može pričati toliko o težini posla kojim se bavim i da kažemo da je to muški posao možda kao što većina ljudi to zamišlja, zato što je stvar u tome koliko vi volite taj posao kojim se bavite tako da bilo da ste muškarac ili žena ukoliko volite to što radite i uživate u tome onda vam to svakako neće biti teško“.

Milovanović je doktor arheologije i ovim poslom se bavi više od 20 godina, tako da joj rad na terenu nije stran, a godišnje više od osam meseci provede na iskopavanjima.

„Mi smo na to navikli. Viminacijum je takav lokalitet da za istraživače uvek ima posla, tako da otkad sam se zaposlila, već 20 godina, radim oko 7 - 8, pa čak i 9 meseci godišnje na terenu i samim tim sam navikla na sve te uslove, koji su nekada povoljniji, a nekada lošiji. Tokom zimskih meseci uglavnom se radi na dokumentaciji tako da usklađivanje sa porodicom i porodičnim obavezama nije jednostavno, ali kao što sam već rekla ako vi volite to što radite uvek nađete vremena za porodicu koju ne treba zapostavljati“.

Nakon 20 godina istraživanja na brojnim lokacijama teško je spomenuti sva otkrića, međutim, Milovanović izdvaja rad na termama, na rimskom kupatilu, gde je radila dve godine i koji je specifičan jer se radi o arhitekturi. 

„Što se tiče posebnih pojedinačnih nalaza, svakako je bilo tu neverovatnih nalazišta. Recimo, nakit je bio jako atraktivan. Takođe, radili smo na otkrivanju grobova koji nisu bili opljačkani, a to je zaista retkost. Većina grobova na nekropoli je bila opljačkana još tokom antičkog perioda, a kada nađete nešto što niko nije pre vas istražio i otkrio onda je svakako to jedan poseban osećaj i doživljaj za svakog arheologa“. 

Poseban osećaj i volju za dalja istraživanja arheolozima daje činjenica da su delom privilegovani i mogu da dodirnu i vide nešto što niko pre njih nije video više vekova, a naša sagovornica dodaje da je specifičan osećaj znati da je ono što otkriju napravio neko pre više vekova, a onda oni imaju tu privilegiju da sva ta otkrića pokažu javnosti.