Južnokorejska serija za 10 dana postala najgledanija na Netfliksu

“Squid Game” je igrana serija od devet epizoda, koja se za manje od deset dana popela na prvo mesto gledanosti u Americi postavši tako prva južnokorejska serija kojoj je to uspelo. Izgleda apsolutno fantastično i uvlači gledaoca kao malo dete, koje zbog svoje radoznalosti želi da uđe u šarenu igraonicu jarkih boja, gde se zapravo odvija brutalno takmičenje za preživljavanje.

Više od 400 igrača bez novca prihvata čudan izazov koji se sastoji od toga da se takmiče u opskurnim dečjim igrama. Primamljiva nagrada od 45,6 milijardi korejskih vona (40 miliona dolara) spušta se u ogromnoj prozirnoj kasici prasici iznad glava 456 učesnika u igri. Ulozi su smrtonosno visoki, a dužnički robovi se u šest rundi takmiče igrajući smrtonosne verzije ledene kraljice, ali i tradicionalne korejske igre koja se zove igra lignje ili “Squid Game”. Reč je o mračnoj drami na Netfilksu, čiji je tvorac reditelj i scenarista Hvang Dong-hjuk, kojeg se sećamo po kontroverznim projektima “The Fortress” i “Silenced”.

Priča se ovde fokusira na Ji-Huna, čoveka koji se bori da spoji kraj s krajem. Njemu kamatari prolivaju krv iz nosnih duplji, najnepoželjniji je klijent u banci, a boluje od zavisnosti od kocke. Zaigrani i gladni novca, u velikom utvrđenju na dalekom ostrvu, Ji-Hun i ostalih skoro petsto takmičara vrlo brzo shvataju da su zaglavili u smrtonosnoj igri, koja će ih koštati robe. One koja se ne može platiti.

Drama o preživljavanju u savremenom svetu, uz naglašen jaz između bogatih i siromašnih, poruka je koju smo već dobili u filmu “Parazit”, dok “Squid Game” manje suptilno progovara o kapitalizmu. To je svet u kojem jedni trče za novcem, dok se mala grupa ljudi zabavlja gledajući ih kako se bore do smrti. Oni su im kreirali šarolike sadržaje, ogromnu igraonicu u kojoj se mogu čuti dečje pesmice. Koliko god ta dečja stilizacija odudara od ubijanja i prolivanja krvi, taj spoj izgleda veoma zanimljivo, kao uostalom i dečje brojalice i uspavanke u horor filmovima. Ako se prisetimo, najveći naslovi u istoriji kinematografije, koji su se bavili stravom, uspevali su to preko dece (“Egzorcista”, “Halloween”…).