CRTA: Na izborni dan eskalirale drastične zloupotrebe prava birača, zakona i institucija

Na pet procenata biračkih mesta za parlamentarne izbore i na devet procenata biračkih mesta za beogradske izbore zabeležene su nepravilnosti koje su neposredno kompromitovale izborne rezultate na tim biračkim mestima. U popodnevnim i večernjim časovima izbornog dana postojao je jasan trend izrazitog rasta broja slučajeva unapred popunjenih glasačkih listića i nezakonitog prisustva trećih lica na biračkim mestima, posebno u Beogradu. Takođe, u Beogradu se do kraja dana utrostručio broj mesta na kojima su zabeleženi slučajevi da se neko potpisao u izvod iz biračkog spiska umesto birača, u poređenju sa prvom polovinom dana. Biračka mesta su zatvorena u okolnostima zabrinjavajućeg porasta broja slučajeva vođenja paralelne evidencije unutar i izvan biračkog mesta, organizovanog dovođenja birača, sumnjivog kruženja automobila oko biračkih mesta… Izborni dan je bio takođe obeležen povredama tajnosti glasanja i neproveravanjem identiteta birača.

Pod ovakvim uslovima legitimitet svakih narednih lokalnih izbora biće pod istom sumnjom ukoliko se institucije ne angažuju u cilju utvrđivanja istine i odgovornosti za kršenje i izigravanje zakona i urušavanje integriteta izbora.

Izborna kampanja koja je prethodila ovakvom danu odvijala se u ambijentu izrazitih neravnopravnosti u korist vladajuće koalicije i kontinuirane zloupotrebe institucija države Srbije kao kanala za sticanje nepoštenih prednosti i vođenje negativne kampanje protiv političkih protivnika, čime je obrisana linija između države i političke stranke. 

Čak polovina proglašenih lista na beogradskim izborima je pod sumnjom da je mesto na izbornom listiću stekla protivzakonito, što je potencijalno najobimniji slučaj falsifikovanja potpisa za kandidaturu u izbornoj istoriji. Mnogobrojni pokazatelji zabeleženi u kampanji, a potom i tokom izbornog dana, govore o sprovođenju izbornog inženjeringa na beogradskim izborima, i to manipulacijom biračkog prava i organizovanim migracijama birača u cilju oblikovanja izbornog rezultata u Beogradu. 

Pritisci na birače su bili rasprostranjeni i produbljeni kroz različite mehanizme, dobijajući sve suroviji karakter, uz mnogobrojne navode koji ukazuju na masivnu zloupotrebu podataka o građanima zarad političkog marketinga, pritisaka i potkupljivanja birača. Izraženo je prisustvo dehumanizujuće retorike u kampanji kojom su se, osim najuticajnijih medija, služili i najviši državni predstavnici, a zabeležen je i veliki broj slučajeva nasilja prema izbornim akterima i građanima. 

Svedočili smo kontinuiranoj promociji nekažnjivosti za kršenja zakona i načela demokratskih izbora usled izostanka reakcija institucija države Srbije.

Rezultati beogradskih izbora ostaće sporni u slučaju da izostane odlučna reakcija institucija u pravcu identifikovanja konkretnih osoba i mehanizama putem kojih su vršene koruptivne radnje u cilju preoblikovanja izborne volje građana.  Institucije su dužne da štite zakon i integritet izbora, ali neophodno je i da se tužilaštva angažuju u utvrđivanju istine o kršenju zakona u kontekstu beogradskih izbora. I u slučajevima u kojima nema kršenja izbornih zakona, imamo čvrste indicije da su kršene zakonske procedure Zakona o prebivalištu i boravištu građana.

Imajući sve ovo u vidu, Posmatračka misija Crte zahteva od institucija države Srbije da hitno preduzmu sledeće korake:

● Tužilaštvo da nepristrasno ispita navode o krivičnim delima u izborima i izbornoj kampanji, uključujući krivična dela zloupotrebe službenog položaja i nesavesnog postupanja u službi, netačnog sačinjavanja biračkih spiskova, falsifikovanja potpisa podrške birača, kao i da istraži zabeležene slučajeve pritisaka na birače i sumnje u zloupotrebu ličnih podataka  građana i da obavesti javnost o rezultatima postupaka;

● Da se izmeni Zakon o lokalnim izborima tako da se pravo glasanja na lokalnim izborima stiče tek sticanjem prebivališta građana u trajanju od 6 meseci;

● Potrebno je učiniti birački spisak transparentnijim, tako što bi se objavili svi podaci koji ne bi ugrozili lične podatke birača, kao što je broj birača po domaćinstvima;

● Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave da sprovede nezavisnu reviziju biračkog spiska u skladu s preporukama misije ODIHR i međunarodnim standardima;

● Da se kancelarijama javnih beležnika poveri isključiva nadležnost za overu potpisa podrške birača u procesu kandidovanja.