Film
Kritika filma ''The Holdovers'': Aleksander Pejn nežno secira američke sedamdesete
Foto: YouTube printscreen/Focus Features
Nakon što smo videli nostalgične, uzbudljive ili komične evokacije nekih prošlih vremena u filmovima Pola Tomasa Andersona (Pica od sladića) i Džejmsa Greja (Vreme Armagedona), sada nam ugledni Aleksander Pejn donosi svoju hroniku početka 70-ih, uz diskretne dodire socijalne i političke klime sa pop-kulturnim referencama tog vremena. Ima tri nominacije u trci za nagradu Zlatni globus, a iz potaje vreba svoju priliku da se domogne ''Oskara'', kaže naš filmski kritičar Goran Jovanović.
S rediteljskim stilom koji ima nežnost baršuna i upornim nastojanjem da na dirljiv način ukazuje na snagu ljudske dobrote, Aleksandar Pejn nas vodi u pretpraznične i praznične dane zime 1970/1971 godine kako bi nam dočarao razvojni put prijateljstva između naizgled prestrogog i omraženog profesora istorije Pola Hanama (Pol Đamati) i Angusa Talija (Dominik Sesa), jednog od nekoliko srednjoškolaca u obrazovnom kampu Barton (Nova Engleska) koji nemaju gde da odu za Božić. Usmereni jedan na drugog prelaze put od međusobne netrpeljivosti i pravog rata između krutog autoriteta i neobuzdane i tvrdoglave mladosti na ivici raspusnosti do otkrivanja najboljih osobina onog drugog i neočekivane saosećajnosti i razumevanja.
Njihov situaciono sumorni, ali suštinski inventivni i vibrantni mali svet u doba praznika čine još crnoputa kuvarica Meri (Da ‘Vine Džoj Rendolf), koja je izgubila sina u Vijetnamu, i domar, takođe Crnac. Međutim, kroz dogodovštine kroz koje prolaze, neke hrabre poteze koji su blizu kršenja pravila, oni u jednom trenutku napuštaju Barton i odlaze u Boston da se provedu. Iako će na kraju profesor platiti cenu kršenja protokola i pravila srednjoškolske ustanove jer dobija otkaz, on je jednom biću poput Angusa pokazao moralne i emotivne kvalitete, ukazujući mu mudro i s puno pažnje na put kojim mladi čovek treba da kroči. Da bi se to postiglo i probudio istinski kvalitet u nekome, počesto je nužno oglušiti se o rigidna administrativno-birokratska pravila, e da bi život pobedio i osetio se u svoj njegovoj punoći (setite se profesora Kitinga iz ‘’Društva mrtvih pesnika’’).
Iako ima sjajnih komičnih trenutaka, Pejn diskretno provlači roditeljsku (društvenu) jezu od konkretnih gubitaka i demonski obol američke intervencionističke politike koji visi iznad mladih ljudi, kojima, ukoliko se negde ogreše o školska pravila i disciplinu, preti vojna škola a onda ubrzo i odlazak u Vijetnam.
U vreme praznika njih dvojica stignu da pogledaju nezaboravni vestern ‘’Mali veliki čovek’’ (1970) Artura Pena sa Dastinom Hofmanom, što je poslastica za filmofile i jedna od odrednica popkulture za dočaravanje duha vremena.
‘’The Holdovers’’ je sveukupno jedan slatko-slani božićni kolač, koji zahvaljujući svom kvalitetu svakako ostaje da se služi i izvan praznika. Predivna je to i odviše ljudska priča, koja je naročito potrebna kao antipod današnjim ciničnim i vremenima postistina. Što se američke spoljne politike tiče, tu se ništa ne menja, njena intervencionistička paradigma i dalje je prisutna, samo možda malo u perfidnijem obliku.
Osim suptilnosti i jednostavnosti Pejnove režije, gde upravo autorova nepretencioznost donosi krucijalne plodove, veliki glumački aduti filma su fascinantni Pol Đamati u liku profesora Hanama, što je njegova životna uloga, mladi Dominik Sesa kao mladić na raskrsnici životnih puteva i izazova, te briljantna Da ‘Vine Džoj Rendolf u liku Meri, kuvarice koja posle ličnog gubitka traži iznova toplinu u ljudima i smisao da bi trajala.
Pol Đamati i Da ‘Vine Džoj Rendolf imaju nominacije za nagradu Zlatni globus, kao i film u kategoriji mjuzikla ili komedije.