Izbori u Srbiji 2023: Ko je sve na listama za poslanike republičke skupštine

Za manje od dve godine, Srbija je ponovo birala predstavnike u skupštini.

Prema projekcijama rezultata agencija, Srpska napredna stranka osvojila je ubedljivo najviše glasova, a u novi saziv republičke izborne skupšptine ući će još nekoliko stranaka i koalicija i neke manjinske.

Sve o republičkim izborima pročitajte ovde.

• Raspisani izbori u Srbiji: Za šta se glasa i ko može da bira, a ko da bude izabran
• Neznani podstanari i nepoznati susedi - stalna muka biračkog spiska u Srbiji
• Kako je biti „čuvar glasačkih kutija" na izborima u Srbiji
• Šta su promenili izbori 2022. godine i
• Kako su izgledali izbori pre 100 godina i da li se promenila politička kultura na Balkanu
• „Ide glas": Prvi put sa mladima na izbore u Srbiji

Punoletni stanovnici Vojvodine, u zavisnosti od mesta gde glasaju, imali su dva - za republičke i pokrajinske, isto koliko i Beograđani, jer biraju predstavnike u republičkoj skupštini, kao i gradske odbornike.

Isto toliko listića dobili su i stanovnici centralne Srbije, koji su uz predstavnike u republičkoj skupštini birali i one koji će ih predstavljati na lokalu - osim Beograda, lokalni izbori su održani u još više od 60 gradova i opština.

Na glasačkom listiću za republičke izbore bilo je 18 izbornih lista sa ukupno 2.817 kandidata.

Redosled na zbirnoj izbornoj listi utvrđen je prema redosledu kojim su proglašene.

Skupština Srbije ima 250 poslanika, a mandati se dele proporcionalno broju osvojenih glasova.

https://twitter.com/CeSIDBeograd/status/1736532114634428580

1. 'Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane'

Dva dana nakon što su raspisani izbori, Srpska napredna stranka (SNS) je sa koalicionim partnerima, prva predala RIK-u potpise za listu „Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane".

Za predaju liste dovoljno je 10.000 overenih potpisa punoletnih, a mediji su preneli da je SNS predao listu sa blizu 93.000 potpisa.

Iako se povukao sa čela SNS, stranački saborci i te kako se oslanjaju na njegov lik i delo, pa je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dalje nosilac liste.

SNS, koja samostalno ili u koalicijama vlada od 2012. godine, često je menjala imena ljudi koji su bili prvi na listi, od trenutne predsednice vlade Ane Brnabić, preko nekadašnjeg ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, pa do sadašnjeg broja jedan - Miloša Vučevića.

Vučević je sada predsednik SNS, ujedno i ministar odbrane, a ranije je bio gradonačelnik Novog Sada, drugog najvećeg grada u Srbiji.

Naprednjaci ni ovog puta nisu sami na listi.

Sa njima su i predstavnici Socijaldemokratske partije Rasima Ljajića, Partije ujedinjenih penzionera Srbije Milana Krkobabića, Pokreta socijalista čiji je osnivač doskorašnji šef Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Aleksandar Vulin, Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića kao i Srpske narodne partije Nenada Popovića.

Uoči ovih izbora, SNS je napravio koalicioni dogovor i sa strankom Zdrava Srbija Milana Stamatovića, predsednika opštine Čajetina, koji je ranije bio politički protivnik partije koja vlada Srbijom od 2012. godine.

Na ovoj listi su „i politika, rezultati, ljudi, ideje, energija. Ovo je lista koja nije stranačka, nije ni koaliciona, već je više od toga, ona je front, pokret - Srbija", rekao je Vučević na predizbornom skupu u Pirotu.

Poslednjih meseci, članske karte SNS uzeli su i poznati nekadašnji srpski sportisti, među kojima su teniser Janko Tipsarević, košarkaši Dejan Tomašević i Željko Rebrača.

Košarkaši su na listi SNS za republičku skupštinu, dok je Tipsarević, nekada jedan od prvih 10 tenisera sveta, na listi za izbore za Skupštinu grada Beograda.

Odmah za Vučevićem, na listi je Ana Brnabić, a treće mesto zauzeo je istoričar Dejan Ristić.

Među onima koji su kandidati da sednu u skupštinske klupe iz tabora SNS su i Marija Zdravković, doktorka i direktorka Kliničko-bolničkog centra Bežanijska kosa, operska pevačica Ljubica Vraneš, violinista Jovan Kolundžija, Arno Gujon, direktor Kancelarije za dijasporu, poljoprivrednik i poslanik u više saziva Marjan Rističević, kao i bivši ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

• Izbori koji su promenili sve: Kako su naprednjaci 2012. preuzeli vlast u Srbiji
• Vučićev narodni pokret za državu - šta se može očekivati
• Vučić - od frižidera do gipsa
• Od Tita preko Putina do Vučića: Kako se postaje počasni građanin u Srbiji

2. 'Ivica Dačić - premijer Srbije'

Socijalistička partija Srbije (SPS) ulazi u novu izbornu utakmicu sa istim sloganom kao i pre više od godinu i po dana.

Iako je SPS potom ušao u koalicionu vladu predvođenu SNS-om, Dačić nije postao predsednik vlade, funkciju koju je obavljao u dva navrata (od 2012. do 2014, kao i mesec dana - od 31. maja do 29. juna 2017.).

Posle petooktobarskih promena 2000. godine, kada je sa vlasti svrgnut Slobodan Milošević, socijalisti su od 2008. godine ponovo postali deo vlasti i neizbežan partner u pravljenju svih vlada do danas.

• Koja li je tajna političke dugovečnosti socijalista
• SPS - „način života" ili „stranka devedesetih"
• Šta imaju zajedničko Milošević, Đinđić i Vučić

Zajedno sa socijalistima, na listi su i članovi Jedinstvene Srbije (JS) Dragana Markovića, starog koalicionog partnera socijalista, kao i Zeleni Srbije.

Pod rednim brojem jedan upisan je predsednik SPS Ivica Dačić, dok je na drugom mestu vođa JS.

Lider socijalista poručio je uoči izbora da su za nastavak saradnje sa SNS-om i Vučićem, koga je nazvao „moj prijatelj".

„Nismo ni za kakvu saradnju sa strankama koje su za priznavanje Kosova, koje se zalažu za to da srpski narod bude označen kao genocidni ili sa takozvanim proevropskim, lažnim proevropskim ili lažnim patriotskim strankama koje u stvari hoće da nas iskoriste za rušenje Vučića", rekao je Dačić.

Prvi do Dačića i Markovića, našao se Marko Milošević, unuk Slobodana Miloševića, nekadašnjeg predsednika SR Jugoslavije i Srbije.

Na republičkoj izbornoj listi su dugogodišnja poznata lica socijalista, poput ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović, direktora „Srbijagasa" Dušana Bajatovića, Aleksandra Antića, koji je sada direktor JP „Koridori Srbije", Branko Ružić, koji je posle tragedije u beogradskoj školi u maju podneo ostavku na mesto ministra prosvete, potom direktor beogradskog Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović" Vladimir Đukić.

Na listi je i Violeta Slović, kapitenka ženske fudbalske reprezentacije Srbije.

3. 'Dr Vojislav Šešelj - Srpska radikalna stranka'

Srpska radikalna stranka i na ove republičke izbore izlazi samostalno, ali je dogovorila zajednički nastup sa vladajućom SNS u pojedinim opštinama i gradovima.

Srpska napredna stranka je upravo nastala cepanjem SRS, odnosno izlaskom grupe istaknutih članova, poput Vučića i Tomislava Nikolića, nekadašnjeg predsednika Srbije.

Iako su se prvih godina posle rascepa međusobno kritikovali, oštrica se vremenom istupila, pa se neretko lider radikala Vojislav Šešelj pohvalno izražavao o Vučiću i njegovoj politici i potezima.

Prvo mesto na republičkoj izbornoj listi i sada je rezervisano za lidera ove partije Vojislava Šešelja, koji je pred Međunarodnim krivičnom sudom u Hagu odgovarao za učešće u zločinima u ratu u bivšoj Jugoslaviji.

Sud ga je 2018. osudio na 10 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti, ali kaznu je već odslužio jer je tokom maratonskog suđenja proveo 11 i po godina u pritvoru Haškog tribunala.

Posle debakla na izborima 2022. godine, Šešelj je najavljivao da će se povući sa čela partije, jer ga je, izjavio je, srpski narod odbacio, ali to nije učinio.

Na drugom mestu na listi je ekonomistkinja Ljiljana Mihajlović, a na trećoj Aleksandar Šešelj, sin vođe radikala i zamenik predsednika SRS.

Među kandidatima su i pravnica Vjerica Radeta i advokat Petar Jojić, koje traži Međunarodni sud zbog nepoštovanja suda u postupku protiv Šešelja.

4. 'Milica Đurđević Stamenkovski - Boško Obradović - Nacionalno okupljanje - Državotvorna snaga'

Srpska stranka Zavetnici i Srpski pokret Dveri ujedinili su snage za predstojeće izbore.

Prva na listi je liderka Zavetnika Milica Đurđević Stamenkovski, dok je odmah za njom upisan predsednik Dveri Boško Obradović.

Takav je raspored sve do kraja spiska, naizmenično se smenjuje 250 članova ove dve partije koje se opisuju kao desno orijentisane.

Ove stranke se zalažu za ostanak Kosova u granicama Srbije, ali su i protiv ulaska zemlje u Evropsku uniju i NATO, a Obradović kaže da „te ideje podržava većina građana".

„Ideje su da odbranimo svetinje, da odbranimo državu, da odbranimo naš duhovni i nacionalni identitet, da odbranimo naše porodice, naš domaći ekonomski interes, da odbranimo našu životnu sredinu, da vratimo ovu državu narodu", poručio je Obradović.

• Izbori 2022: Da li je Srbija otišla udesno i zašto

5. 'Dr Miloš Jovanović - Nada za Srbiju'

„Promene sad", pisalo je na kutijama sa potpisima podrške, koje su doneli aktivisti ove koalicije do sedišta Republičke izborne komisije u Beogradu, mašući stranačkim i zastavama Srbije.

Nosilac liste je Miloš Jovanović, a na drugom mestu je Vojislav Mihajlović, unuk Dragoslava Mihajlovića, generala Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini, koga su posle Drugog svetskog rata streljale komunističke vlasti, pod optužbom da je bio saradnik nemačkih okupatora.

„Predali smo listu sa vrlo velikim optimizmom i svešću da stvari u Srbiji moraju da se menjaju.

„Korenite promene su neophodne", rekao je Jovanović posle predaje liste.

6. 'Savez vojvođanskih Mađara - Za našeg Predsednika, za našu zajednicu, za budućnost!'

Neposredno pred izbore, preminuo je lider Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Ištvan Pastor, pa je za vršioca dužnosti stranke izabran njegov sin Balint, koji je i predao listu.

Ova manjinska stranka je prethodnih godina sarađivala sa vladajućom SNS i podržavala većinu zakonskih predloga u Skupštini Srbije.

Suprotstavljanje ilegalnim migracijama, strateško partnerstvo Srbije i Mađarske, evropske integracije, razvoj infrastrukture i privrede glavne su tačke programa SVM.

7. 'Srbija protiv nasilja - Miroslav Miki Aleksić - Marinika Tepić'

Pod sloganom protesta iniciranih posle dva masovna ubistva u Beogradu početkom maja ove godine, u kojima je stradalo 19 mahom dece i mladih ljudi, stranke koje sebe nazivaju proevropskim izlaze na izbore na zajedničkoj listi.

Okosnicu liste čini Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, nekadašnjeg gradonačelnika Beograda i partije čija je osnova borbe ekologija.

Na listi je i Narodni pokret Srbije Miroslav Aleksića, poslanika u dosadašnjem sazivu Skupštine Srbije, koji je do pre nekoliko meseci bio visoki predstavnik Narodne stranke Vuka Jeremića, bivšeg ministra spoljnih poslova Srbije i izaslanika pri UN.

Raskolom u Jeremićevoj stranci, Aleksić je iz nje izašao, napravivši sopstvenu partiju i povukavši neke istaknutije članove Narodne stranke.

• Proevropska opozicija se dogovorila: Na jednoj listi za izbore - „Srbija protiv nasilja"
• Od Možemo do Moramo: Preko ulice do institucija - „zelena levica" kao nova politička opcija regiona

Ovu izbornu listu prevodi Radomir Lazović, koji je početkom novembra 2023. izabran za kopredsednika partije Zeleno-levi front, a jedan je i od osnivača pokreta Ne davimo Beograd, koji se ranije isticao ekološkim protestima i akcijama u glavnom gradu Srbije.

Drugo mesto pripalo je Aleksiću, dok je opoziciona koalicija na treću poziciju stavila Dragana Đilasa, vođu Stranke slobode i pravde.

Pre Marinike Tepić iz SSP, na listi su imena naučne saradnice Tijane Perić Diligenski i advokatkinje Danijele Nestorović.

Na listi je i bivši komandant Vojske Srbije Zdravko Ponoš, koji je na predsedničkim izborima 2022. bio kandidat dela opozicije, i sa nešto više od 18 odsto glasova bio drugi, iza pobednika Aleksandra Vučića.

Na predsedničkim izborima učestvovala je i profesorka Biljana Stojković, kao kandidatkinja zelenih, ali je osvojila tek nešto više od tri odsto glasova.

Ona je na listi ove koalicije, ali tek na 74. mestu.

Dva mesta ispred nje je Nebojša Zelenović, bivši gradonačelnik Šapca, koji se smatra jednim od lidera ove koalicije.

8. 'Usame Zukorlić - Ujedinjeni za pravdu'

Bošnjačko-hrvatska koalicija ima status izborne liste nacionalne manjine na izborima za poslanike Skupštine Srbije.

Na listi je 65 kandidata za poslanike, koje je potpisima podržalo 6.336 birača (za manjinske stranke ili koalicije je dovoljno 5.000 potpisa za predaju liste).

Najavljujući koaliciju Ujedinjeni za pravdu, Usame Zukorlić, lider Stranke pravde i pomirenja, rekao je da žele da ponude listu koja će predstavljati nacionalne zajednice i aktivno raditi na rešavanju njihovih konkretnih problema.

Osim Zukorlića, nosilac liste je i Tomislav Žigmanov, lider stranke koja okuplja Hrvate, a koji je u dosadašnjoj vladi bio ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Predstavljajući savez Bošnjaka i Hrvata kao „autentičan glas manjinskih zajednica", Žigmanov je rekao da njegov Demokratski savez Hrvata u Vojvodini i dalje želi da bude pozitivan subjekat odnosa u regionu, pre svega Srbije i Hrvatske.

9. SDA Sandžaka - dr Sulejman Ugljanin

Na manjinskoj bošnjačkoj listi „SDA Sandžaka - dr Sulejman Ugljanin" upisana su 22 imena, mahom inženjera, profesora, lekara, studenata.

Prva na listi je narodna poslanica SDA Selma Kučević.

„Očuvanje individualnih i kolektivnih prava Bošnjaka, koji su narod sa ranije stečenim pravom, nam više ne može biti uskraćivano", rekla je Kučević posle predaje liste.

Gotovo svi na listi SDA Sandžaka rodom su iz Tutina, Sjenice i Novog Pazara, gde su Bošnjaci u većini.

Sulejman Ugljanin, po struci stomatolog, od osnivanja SDA Sandžaka 1990. godine je na njenom čelu.

Bio je i predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća i poslanik u Skupštini Srbije.

Obavljao je i funkciju gradonačelnika Novog Pazara, a od 2008. do 2014. godine bio je ministar bez portfelja u Vladi Srbije.

Ugljanin je 1993. godine napustio Srbiju i naredne tri godine živeo u Turskoj pošto su za njim izdati nalog za hapšenje i poternica za njim pod optužbom za secesiju i neprijateljsku delatnost.

Proces je obustavljen 2009. godine, podseća Istinomer.

10. 'Zajedno za budućnost i razvoj - Koalicija za mir i toleranciju'

Koaliciju čine Bošnjačka građanska stranka, Stranka Crnogoraca, Vlaška narodna stranka, Građanski savez Mađara, Demokratska zajednica Hrvata i Građanska stranka Grka Srbije.

Ova koalicija na listi ima 60 kandidata za poslanike, a prva na njoj je Jahja Fehratović.

RIK je ovoj koaliciji odredio status liste nacionalne manjine.

11. 'Narodna stranka - Siguran izbor. Ozbiljni ljudi'

Listu prevodi lider stranke Vuk Jeremić, nekadašnji ministar spoljnih poslova Srbije, a slede scenarista Siniša Kovačević, doktorka psihijatrije Sanda Rašković Ivić i advokat Vladimir Gajić.

Ova stranka je kandidovala svih 250 kandidata, koliko Skupština Srbije ima mesta.

Narodna stranka se pre nekoliko meseci pocepala, pa je Miroslav Aleksić sa delom članstva osnovao stranku koja je sada u koaliciji „Srbija protiv nasilja".

Kao jedan od aduta, Jeremić ističe to što je njegova stranka „jedina iz opozicije koja na izborima nastupa samostalno, dakle, u koaliciji sa narodom".

„Mi danas kažemo da je odbacivanje 'francusko-nemačkog' plana za nezavisnost Kosova i Metohije jedan od najvažnijih izazova koji se nalazi pred Srbijom. Ako date glas Narodnoj stranci, glasali ste za odbacivanje plana.

„Ako glasate za Narodnu stranku, glasali ste za zabranu kopanja litijuma, nedvosmisleno i bez ikakve relativizacije, nego u zakonskom obliku usvojenom u Skupštini Srbije", rekao je Jeremić posle predaje liste.

12. Saša Radulović (Dosta je bilo - DJB) - Boris Tadić (Socijaldemokratska stranka - SDS) - Ana Pejić (Otete bebe) - Dobro jutro Srbijo

Republička izborna komisija proglasila je listu „Dobro jutro Srbijo", u kojoj su snage udružili Saša Radulović, predsednik udruženja DJB, Boris Tadić, nekadašnji predsednik Srbije i lider SDS i Ana Pejić, iz pokreta Otete bebe.

Prvi na listi je Radulović, po zanimanju inženjer elektrotehnike, a nekada ministar ekonomije u ranijoj Vučićevoj vladi.

Poziciju za njim zauzeo je Miloš Kovačević, magistar političkih nauka i član stranke SDS.

Na spisku kandidata za poslaničku klupu su i književnica Vida Ognjenović i prevoditeljka Branka Stamenković, kandidatkinja Dosta je bilo na prethodnim predsedničkim izborima.

Jedan od lidera ove koalicije Boris Tadić je na 249. mestu liste „Dobro jutro Srbijo".

„Mi smo koalicija ljudi koji imaju svoja uverenja i svoju politiku od koje nikada nećemo odustati.

„Nemamo istovetna mišljenja o svemu, ali ne varamo i ne lažemo", poručio je Tadić na Instagram nalogu.

13. 'Politička borba Albanaca se nastavlja - Šaip Kamberi'

Ova izborna lista ima devet kandidata za poslanike, a ima status liste nacionalne manjine.

Po zanimanju diplomirani pravnik, Šaip Kamberi je predsednik opštinskog odbora Partije za demokratsko delovanje u Bujanovcu.

Bio je predsednik opštine Bujanovac od 2008. do 2012, a narodni poslanik od 2014. do 2016. i ponovo od 2020. godine.

14. 'Mi-glas iz naroda, profesor doktor Branimir Nestorović'

Listu predvodi lekar Branimir Nestorović koji je široj javnosti postao poznat na početku pandemije korona virusa kada je izjavio da je reč o najsmešnijem virusu u istoriji i da ljudi nemaju čega da se plaše.

On je na početku pandemije bio član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa.

Nestorović je priznat dečiji lekar, stručnjak za pedijatriju, pulmologiju i alergologiju.

Ova lista ima 101 kandidata, a osim Nestorovića koji je predvodi, na njoj su i advokati, lekari, profesori, naučni saradnici, ekonomisti, penzioneri, nekoliko novinara...

15. 'Srbija na Zapadu - Zoran Vuletić - Nemanja Milošević - Da se struka pita - Vladimir Kovačević'

Ova lista predložila je 110 kandidata za Skupštinu Srbije, a predvode je industrijalac Vladimir Kovačević i privatni preduzetnik Zoran Vuletić.

Treći na listi je Ivan Videnović, profesor Beogradskog univerziteta, čiji komentari, posebno u vezi sa srpskim teniserom Novakom Đokovićem, izazivaju veliki broj reagovanja.

Između ostalog, ovaj blok se zalaže za „momentalan ulazak Srbije u NATO i ubrzano ispunjavanje kriterijuma za EU, sankcije Rusiji i pomoć Ukrajini, normalizacija i prijateljski odnosi sa Kosovom, priznanje genocida u Srebrenici i odlučna deklerikalizacija države", objavljeno je na Iks nalogu Glasa (GLAS! - The Voice!).

16. Ruska stranka - Slobodan Nikolić

Stranka se zalaže za ulazak Srbije u Evroazijsku ekonomsku uniju i za punopravno članstvo Srbije u Organizaciji Ugovora o zajedničkoj bezbednosti (ODKB) koju su 1992. osnovale pojedine bivše sovjetske države, među kojima Rusija i Belorusija, piše na sajtu.

Prvi na listi je Slobodan Nikolić, penzioner i predsednik Ruske stranke.

Ova lista ima 22 kandidata za Skupštinu Srbije.

Logo stranke je mapa Rusije, a slogan: „Pokret srpskih rusofila - jedan narod, jedna vera, jedna krv, zauvek!".

Odmah za Nikolićem, na listi su preduzetnik Marko Petrović, energetičar Tihomir Perić i penzionerka Nina Golubjatnikova.

Prema popisu 2022. godine, u Srbiji se više od 10.400 ljudi izjasnilo da su ruske nacionalnosti.

17. 'Čedomir Jovanović - Mora drugačije'

Čedomir Jovanović, nekadašnji član vlade na čijem čelu je bio Zoran Đinđić, predvodi listu Mora drugačije.

Bio je jedan od vođa studentskog protesta 1996/97. godine koji su pokrenuti zbog izborne krađe tadašnjeg režima Slobodana Miloševića.

Od 1998. do 2005. godine Jovanović je bio u Demokratskoj stranci, koja se od tada raspala na više partija.

Čedomir Jovanović napravio je svoju stranku - Liberalnu demokratsku partiju koju i sada vodi.

Na listi od 173 kandidata, osim Jovanovića su i pravnica Judita Popović, nekadašnja članica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), doktor pravnih nauka Raica Milićević, nastavnica Natalija Jovanović Božinović i profesor Dragan Guberinić.

18. Koalicija Albanska demokratska alternativa - Ujedinjena dolina (Alternativa Demokratike Shqiptare - Lugina e Bashkuar)

Ova lista ima pet kandidata za Skupštinu Srbije, a ima status manjinske.

Predvode je pravnici Visar Mehmeti i Mentor Zejnulahu, a na njoj su i profesori Saranda Latifi i Dževat Fejzulahu, kao i studentkinja Egzona Hajrulahu.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]