Izbori u Srbiji 2023: Ubedljiva pobeda SNS na izborima za Skupštinu Srbije, u skupštinu ulazi 10 lista - RIK

Srpska napredna stranka (SNS) ubedljivo je pobedila na vanrednim izborima za Skupštinu Srbije i ova partija će nastaviti neprikosnoveno da vlada Srbijom, potvrđeno je ukupnim izveštajem zvaničnog organa za sprovođenje izbora.

Republička izborna komisija (RIK) usvojila je u petak 12. januara zbirni izveštaj izbora za narodne poslanike.

Potvrđena je ubedljiva pobeda liste koalicije koju je predvodila SNS „Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane", koja ima dovoljno mandata za većinu u republičkoj skupštini.

SNS vlada Srbijom od 2012. godine, a Vučić je nedavno odstupio sa mesta stranačkog lidera, postavši, kako je rekao, običan član.

Ipak, njegovo ime bilo je na izbornoj listi, kao što je bilo i najčešće pominjano i viđeno u predizbornoj kampanji.

• Opozicija pokušala da zauzme Skupštinu grada Beograda, povređeni i policajci i demonstranti
• Nepravilnosti koje su domaći i strani posmatrači videli na izborima u Srbiji
• Marinika Tepić za BBC: „Međunarodna revizija izbora je jedini put dalje"
• Da li je Srbiji potreban novi Felipe Gonzales da reši postizbornu krizu

Od održavanja izbora 17. decembra, trajali su protesti koalicije Srbija protiv nasilja, koji optužuju vlast za navodno prekrajanje rezultata, pogotovo na beogradskim izborima, i traže ponavljanje glasanja.

Vlast odbacuje sve tvrdnje i navodi da opozicioni blok nije pružio dokaze, niti je uložio prigovore zvaničnim izbornim organima.

Protesti su bili mirni, sve do nedelje, 24. decembra kada su lideri opozicionog bloka pozvali pristalice da upadnu u zgradu Skupštine grada Beograda, tvrdeći da su pobedili u Beogradu i da vlast pripada njima.

Demonstranti su razbijali vrata i prozore na istorijskom beogradskom zdanju, da bi policija reagovala, uhapsivši nekoliko desetina ljudi, a protiv pojedinih su pokrenuti postupci.

Opozicionoj koaliciji Srbija protiv nasilja pridružila se Inicijativa ProGlas koja okuplja univerzitetske profesore, glumce i druge poznate, koja takođe traži ponavljanje izbora na svim nivoima.

Ova inicijativa je bila aktivna u predizbornoj kampanji, tvrdeći da je nestranačka i pozivala je ljude da izađu na glasanje.

Posle protesta opozicionog bloka, i ProGlas je organizovao skup u centru Beograda, tražeći da se ponovo glasa, što vlast odbija.

Okupljenima su se obratili i lideri koalicije Srbija protiv nasilja.

Sa tog protesta poslata je poruka građanima da Proglasu do 13. januara pošalju fotografije i snimke kojima mogu da se dokažu izborne nepravilnosti, kako bi se Ustavnom sudu podneo zahtev za poništavanjem rezultata izbora.

Rečeno im je i da će božićni i novogodišnji praznici biti iskorišćeni da se „pregrupišu", bez preciziranja šta to znači.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uzvraća da „neće biti međunarodne istrage kada je reč o izborima" i da ga „ne zanima šta o tome kažu inostrani mediji i strane vlade".

„Te Gonzalese i ta čuda možete da okačite mačku o rep", rekao je Vučić, aludirajući na dolazak bivše španskog premijera Felipea Gonzalesa i misije OEBS-a u Srbiju, nakon što režim Slobodana Miloševića nije želeo da prihvati rezultate lokalnih izbora 1996. godine.

Više o tom skupu pročitajte ovde.

Pogledajte snimak sa tog skupa održanog pred Novu godinu:

Rezultati izbora: RIK

Lista SNS osvojila je 46,75 odsto, odnosno 1.783.701 glas.

Ubedljiva pobeda SNS-a znači da će ova partija i njeni koalicioni partneri imati oko 129 mandata, što je dovoljno za većinu u Skupštini Srbije od 250 mesta.

Izborna lista opozicione koalicije „Srbija protiv nasilja" osvojila je 23,66 odsto glasova i za njih je glasalo 902.450 ljudi. Pretočeno u mandate - 65.

Socijalistička partija Srbije, verni partner SNS-a, osvojila je 249.916 glasova, odnosno 6,55 odsto ili 18 mandata.

Opoziciona koalicija NADA osvojila je 5,02 odsto glasova, odnosno 13 mandata (191.431 glas).

U Skupštinu Srbije će ući i debitanti na izborima - lista doktora Branimira Nestorovića „Mi - glas iz naroda" koja je osvojila 4,69 odsto glasova (178.830 glasova), odnosno 18 mandata.

U novom sazivu republičke skupštine biće i manjinskih stranaka, ali neće biti Dveri i Zavetnika, koji su zajedno učestvovali na izborima, a koji su do sada bili zastupljeni u skupštini.

Ove godine, u birački spisak bilo je upisano je ukupno 6.500.666 birača koji su mogli da glasaju na 8.273 biračka mesta.

Prema podacima RIK-a, glasalo je 3.820.746.

Građani su na parlamentarnim izborima birali jednu od 18 izbornih lista, na kojima je predloženo 2.817 kandidata za 250 mesta u parlamentu.

Cenzus za prelazak izbornog praga je tri odsto.

Kompletne rezultate RIK-a pogledajte ovde.

Najveća iznenađenja izbora

Jedno od najvećih iznenađenja izbora je veliki pad podrške Socijalističkoj partiji Srbije, čiji je lider Ivica Dačić, dosadašnji ministar inostranih poslova, rekao da će ponuditi ostavku na mesto predsednika partije, koja je u političkom životu zemlje još od 1990-ih.

Socijalisti, koji su na izbore izašli sa sloganom Ivica Dačić premijer, osvojili su oko šest odsto glasova, a na prethodnim izborima imali su oko 12 odsto.

Koalicija NADA, odnosno blok stranaka okupljenih oko Nove Demokratske stranke Srbije osvojila je 13 mandata, što su njeni lideri procenili kao uspeh.

Još jedno veliko iznenađenje parlamentarnih izbora je lista čiji je nosilac doktor Branimir Nestorović.

• Šta je tajna Nestorovićevog uspeha: od medicine, preko numerologije do politike

Nestorović je dečiji lekar i u početku pandemije korona virusa bio je član državnog Kriznog štaba da bi ga potom napustio, a popularnost je stekao kada je počeo da iznosi stavove koji su bili suprotni zdravstvenoj politici Srbije, protiveći se vakcinaciji i merama zaštite.

„Nećemo u koalicije, nećemo da trgujemo i nećemo već na prvom koraku da razočaramo ljude", rekao je Nestorović za RTS u izbornoj noći 17. decembra.

Od Nestorovića i njegovih saradnika sada zavisi da li će biti napravljena vlast, odnosno većina u Skupštini grada Beograda.

Ostale liste, osim manjinskih, prema ovim procenama, ne prelaze cenzus od tri odsto.

Prema RIK-u, od manjinskih stranaka u Skupštinu Srbije ulaze Savez vojvođanskih Mađara i dve stranke Bošnjaka.

Šta su rekli u izbornoj noći 17. decembra?

„Apsolutna pobeda zbog koje sam izuzetno srećan, rezultat je bolji nego na prethodnim izborima, 2022. godine", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u izbornom štabu SNS u izbornoj noći, što je bio znak da poteče šampanjac.

Ovo je drugi najbolji rezultat posle 11 godina vladanja, rekao je Vučić i dodao da je „važno da ujedinimo narod".

Rekao je i da će naredni izbori biti 2027. godine.

Jedna od prvih čestitki Vučiću i SNS-u stigla je iz susedstva, od mađarskog premijera Viktora Orbana koji je godinama u odličnim odnosima sa predsednikom Srbije.

„Srbija neće stati! Čestitam predsedniku Vučiću i članovima njegove stranke na ubedljivoj izbornoj pobedi!", napisao je Orban na Iksu, upotrebivši izborni slogan SNS „Srbija ne sme da stane".

Oko sat vremena pre nego što se novinarima obratio Vučić, Ana Brnabić, poverenica SNS za Beograd, počela je obraćanje u stranačkom štabu rečima: „Dobrodošli na slavlje".

Predstavnik liste Srbija protiv nasilja Miroslav Aleksić obratio se poslednji među liderima lista koje su ušle u parlament.

„Nema govora da je SNS pobedio u Beogradu", rekao je Aleksić.

On je tada rekao i da se odigrala „izborna krađa" i da je 40.000 ličnih karata izdato ljudima koji ne žive u Beogradu, a koji su dovedeni u glavni grad da bi glasali.

Ivica Dačić, predsednik Socijalističke partije Srbije, kaže da socijalisti nisu zadovoljni rezultatima.

„Razgovaraću, naravno, sa kolegama iz partije šta je najbolje za stranku u narednom periodu.

„Moje mišljenje je da je potrebno naći novog lidera Socijalističke partije Srbije", rekao je Dačić, ali i naveo da se njegove stranačke kolege nisu sa tim saglasile.

Miloš Jovanović, lider koalicije NADA, rekao je da je postignut isti rezultat kao prošle godine i da je to ishod i izbornih uslova u kojima njegova koalicija nije imala priliku da se predstavi na nacionalnim frekvencijama.

Ostavke

Posle debakla na izborima, dve opozicione stranke ostale su bez predsednika.

Boško Obradović je saopštio da se povlači sa mesta predsednika Dveri, a isto je učinio i Vuk Jeremić, bivši ministar spoljnih poslova Srbije, koji je podneo ostavku na mesto lidera Narodne stranke.

Ni Dveri, koji su na izborima učestvovali sa pokretom Zavetnici Milice Đurđević Stamenkovski, ni Narodna stranka nisu uspeli da pređu cenzus.

Pogledajte šta su zabeležili BBC novinari u izbornoj noći:

Ko se takmičio na izborima?

Na ovogodišnjim parlamentarnim izborima, vladajuća Srpska napredna stranka ušla je u trku sa tradicionalnim koalicionim partnerima pod sloganom „Srbija ne sme da stane", dok su socijalisti Ivice Dačića nastupili samostalno.

S druge strane, devet opozicionih stranaka okupilo se u koaliciji pod nazivom „Srbija protiv nasilja".

Zasebnu koaliciju napravile su Srpska stranka Zavetnici i Srpski pokret Dveri, dok su Nova demokratska stranka Srbije Miloša Jovanovića i Pokret obnove Kraljevine Srbije Vojislava Mihajlovića izašli sa listom pod nazivom „Nada za Srbiju".

Ove godine u parlamentarnu trku ušli su i Liberalno demokratska partija Čedomira Jovanovića, Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja, kao i Narodna stranka Vuka Jeremića.

Nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić i njegova Socijaldemokratska stranka napravili su koaliciju sa pokretom Saše Radulovića Dosta je bilo.

U izbornu trku ušao je i doktor Branimir Nestorović.

Na izbornom listiću našli su se još: Savez vojvođanskih Mađara, Ruska stranka, koalicija Srbija na Zapadu, kao i Albanska demokratska alternativa.

Stanovnici Srbije mogli su da zaokruže i listu Šaipa Kamberija, Usame Zukorlić - Ujedinjeni za pravdu, SDA Sandžaka, Koaliciju za mir i toleranciju, koju čine manjinske stranke.

Šta su doneli izbori 2022. godine?

Na prethodnim parlamentarnim izborima pobedu je odnela lista Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve, koja je sa Socijalističkom partijom Srbije posle više meseci formirala Vladu.

Izbori su održani 3. aprila 2022, ali su zbog nepravilnosti pet puta ponavljani u Velikom Trnovcu, pa je rok od tri meseca za formiranje vlade zapravo počeo da teče tek kada su proglašeni konačni rezultati u ovom mestu - početkom jula.

U narednih godinu i po dana, nova vlada suočila se sa rastućom inflacijom, pritiscima da zauzme jasan stav po pitanju rata u Ukrajini, ali i da se ubrza rešavanje statusa Kosova.

Ove godine održali su se i masovni protesti posle masovnih ubistava u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar kao i u selima u okolni Mladenovca 3. i 4. maja.

Priliku da se za govornicom skupštine obrate imala je opozicija okupljena na listama Ujedinjeni za pobedu Srbije i Moramo, kao i Nacionalna demokratska alternativa - NADA, Dveri, Zavetnici, POKS i manjinske stranke.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]