Na kraju puta

Zlobnici bi rekli da se Кlint Istvud oprašta od sedme umetnosti već petnaestak godina, još negde od Gran Torina (2008), ali i dan-danas, vrlo učestalo, sa kraćim pauzama između projekata, ponovo nas obraduje novim filmom. I nikada to ne ide ispod pristojnog rediteljskog standarda, a ponekad, kao što je to bio slučaj sa ostvarenjem Mula (2018), priredi nam sjajno gledalačko zadovoljstvo.

Кlint Istvud prosto zna da izabere priče po svojoj meri, svestan godina, stepena vitalnosti, imidža koji je gradio kroz godine (koji sada, kada je starac, može da dobije sasvim novu dimenziju u znaku jetkog humora, ironičnog otklona ili komaparacije moralnih ili drugih vrednosti koje su jenjavale kroz vreme, više kroz druge, mlađe protagonist, nego kroz karakter koji on nosi). Upravo ovde, u novom filmu, starost i mudrost su učinili svoje, pa je njegov Majk Majlo, suštinski antimačo, čak sa stavom da su takvo ponašanje i gard u životu deo mladosti, ali i deo gluposti, koji potpuno može da ti upropasti život.

Njegov junak u filmu Plači, mačo želi, poput nekog arhetipskog modela kauboja, da uradi još jedan posao i privede svoju misiju kraju, da bi se potom povukao i našao mir. Otud, što zbog dramaturgije i narativnih prepreka osmišljenih da njemu i dečaku Rafi (Eduardo Minet),
kojeg treba iz Meksika da vrati ocu, bude što teže da se domognu SAD, njemu se baš i ne žuri, jer ga privlači još uvek atraktivna meksička vlasnica malog restorana, Marta (Natalija Traven), koja im pruži pomoć, hranu i postelju dok ih proganjaju policajci ili krimosi koje je
poslala dečakova luda majka.

Lik Marte, u interpretaciji Natalije Traven, priziva u sećanje nezaboravne glumačke doprinose Isele Vege, prelepe žene i sjajne protagonistkinje čudesnog filma Sema Pekinpoa. Donesite mi glavu Alfreda Garsije, gde je bila partnerka legendarnog Vorena Outsa. Još neki filmovi iz opusa Sema Pekinpoa imaju kopču sa ovim Istvudovim ostvarenjem, a to je najpre Šampion rodea, gde Stiv Mekvin kao Boner junior, koji je takođe, kao veteran rodea, na raskrsnici, i želi da u Preskotu, u Arizoni, razmrsi neke porodične i poslovne odnose. I Šampion rodea i Plači, mačo nose elegiju oproštaja sa nečim što je karakterisalo mladost junaka, kalilo njihov karakter i donosilo sredstva za život.

Кad povežemo mitski mačo gard Čoveka bez imena iz špageti vesterna, prljavog inspektora Кalahana i čitavog niza drugih, sličnih likova koje nam je u impozantnoj karijeri donosio Кlint Istvud, ovde se, kod Majka Majloa, vidi potpuni zaokret. On se čak sprda sa mačizmom, a posebno je nežan prema Meksikanki u koju se zaljubljuje, ni nalik onom robusnom nasilniku iz policijskih struktura, tako brutalnom prema ženama, kao, recimo, Ben Šokli prema Augustini Mali (koju je odigrala dugogodišnja Istvudova partnerka, Sondra Lok). Prosto, godine i iskustvo su učinili svoje.

Vrline filma su što Istvud još jednom donosi pristojni i pitak ugođaj roud-muvija uz svu lepotu i surovost okruženja (fotografija Bena Dejvisa), a najslabiji delovi filma i tanka scenaristička građa vezani su za temelj zapleta, karakterno slabo motivisane dečakove
sebične i nezainteresovane roditelje. Lik dečaka, buntovnog i prepuštenog ulici, gde svog petla gura u ilegalne borbe na rubovima Meksiko Sitija, odlično je doneo Eduardo Minet. Razvoj njegovog sukoba a kasnije i bliskosti sa glavnim junakom, u kome zapravo traži pravu
roditeljsku figuru i uzora, takođe se ubraja u dobre strane filma.