Milica Petrušić: Najbolji mladi kuvar na Balkanu

Milica je studentkinja Кatedre za gastronomiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, a na takmičenju koje je nedavno održano u Beogradu u kategoriji „Najbolji mladi kuvar“ – priprema tradicionalnog jela na moderan način, pripalo joj je zlato za Кarađorđevu šniclu, što je i bio povod za razgovor sa ovom mladom uspešnom sugrađankom.

Svoju strast prema hrani i gastronomiji usmerila je na usavršavanje u ovoj oblasti, a umeće je pokazala i nagradama koje je osvojila, među kojima je i zlatna medalja koju je usvojila na takmičenju Balkanskih kuvara.

„Nakon godinu dana studija sociologije zaposlila sam se u jednom hotelu i počela da tražim šta volim da radim, a kuvanje je uvek bilo tu od detinjstva. 2019. godine na PMF-u u Novom Sadu sam upisala gastronomiju, trenutno sam apsolvent i radim kao demostrator na fakultetu. Shvatila sam da je to ono što volim i tu sam se pronašla“, navodi Milica za Boom93.

Nakon završetka studija, u planu joj je da upiše master, jer se na to obavezala zbog posla na fakultetu, a rad sa studentima je takođe nešto što voli. 

Takmičenje sa kog je donela zlatnu medalju, održavalo se u Beogradu od 16. do 19. novembra, a organizovano je u sklopu Međunarodnog sajma vina „Vinska vizija Otvorenog Balkana“, pod nazivom “Food vision by open Balkan”. Na takmičenju su učestvovali mladi talentovani kuvari. Od prijavljenih, odabrano je 20 najboljih koji su se takmičili.

Zadatak samog takmičenja bio je da se tradicionalno jelo koje dugo postoji u narodu pretvori u moderno, odnosno da ostanu iste komponente, ali da se napravi drugom mehaničkom obradom. Odluka da to bude Karađorđeva šnicla došla je od toga što Milica ovo jelo zaista voli, ali je gledala da to bude neko koje ima dovoljno segmenata, jer iz ranijeg iskustva sa takmičenja, zna  štaje potrebno da neko jelo bude takmičarsko.

Pravila je varijacije, šeme i crteže. Sve svoje ideje odnela je na fakultet, popričala sa profesorima, a oni su dali svoje stručne ideje. Sa još šest kolega koji su se plasirali vežbala je oko dve nedelje, što je jako malo vremena za neko takmičenje.

“Na takmičenje nisam otišla sa očekivanjem da ću osvojiti neku nagradu, jer znam koliko su takva takmičenja ozbiljna i koliko je konkurencija ozbiljna. U mojoj glavi je bila koncentracija, s obzirom da su kuhinje za svakog takmičara pokrivene kamerama, tu su sudije koje svakog trenutka posmatraju šta radite. Više sam bila koncentrisana na to da završim jelo onako kako sam ja htela. Imali smo po 10 minuta za ulazak i pripremu, 40 za sam rad na jelu i još 10 minuta da izađemo sa oribanom kuhinjom kao da nikada niko nije ušao tu. Nije bilo vremena za tremu”.

Kada je osvojila prvu nagradu, kako i sama kaže, to je bio šok, jer nije očekivala nagradu, ali je negde u dubini znala da je nagrada zaslužena, jer je znala koliko je sebe dala u pripremama za takmičenje, a koje su trajale noćima na fakultetu.

“Ova nagrada sa sobom je donela dosta medijske pažnje, što sutradan za moj posao dosta znači, ukoliko se odlučim da ne ostanem na fakultetu. Jednim delom je to i potvrda svega onoga što sam do sada radila”.

Nagradu će iskoristiti za kupovinu inventara, za ulaganje u nove kurseve i svoje dalje obrazovanje.

Milici je ovo bilo drugo takmičenje. Prvo je bilo u Solunu u februaru, takmičenje profesionalaca i juniora. Na ovom nadmetanju je osvojila dve bronzane medalje, a kako je to bilo njeno prvo takmičenje ikada veoma je zadovoljna.

Na pitanje da li su muškarci zaista bolji kuvari od žena, Milica odgovara da u ovome ima dosta istine, ali više zbog toga što se po njenom mišljenju žene više opredeljuju za pekarstvo i poslastičarstvo.

“Jako je težak fizički posao zapravo. Među kolegama na fakultetu nema nikakvih predrasuda, a ja to vezujem za tradicionalnije razmišljanje nego što je to zapravo. U praksi se pokazalo da su žene te koje obraćaju više pažnje na detalje, tehniku, dok se muškarci oslone na svoju snagu i brzinu. Žene gledaju to na malo mudriji način, jer se to i na ovom takmičenju pokazalo. Od prva tri mesta, ja i moja koleginica Saveta smo zauzele prvo i drugo mesto, a kolega iz Leskovca je bio treći”.

Veliku podršku ima od roditelja koji su znali da ona voli kuvanje, a kada uspe sve obaveze da uklopi uz dobru organizaciju, dolazi u Požarevac, da bi i oni uživali u njenim specijalitetima.

“Svesna sam da ovaj posao iziskuje dosta vremena i snage, jednostavno šefovi kuhinja su stalno vezani za objekat u kom rade. Već četiri godine koliko sam u ovom poslu svesna sam šta me čeka, pa mislim da je dosta i do psihičke pripreme”. 

Prema mišljenju naše sagovornice, ugostiteljstvo u Srbiji nije dovoljno razvijeno, a kako dodaje nije ni do nekog nivoa koji je u drugim zemljama, ali se na tome radi u poslednjih par godina.

“Nadam se da će za koju godinu to biti isplativo, s obzirom da u ovoj industriji ljudi često rade u inostranstvu, sezonski, što samo znači da kod nas to nije na nivou na kom bi trebalo da bude, ali ako se radi u većim hotelima onda je to zaista na nivou kao i van Srbije, ali je to situacija u veoma malo slučajeva”.

Kao neko ko nije odmah upisao školu i fakultet koji voli i koji je ispunjava, a trenutno ostvaruje svoje snove, Milica mladima koji završavaju srednju školu, pre svega kuvarstvo, savetuje da svakako idu ka onome što vole i šta ih ispunjava.

“Mislim da je fakultet potreban, naročito ako su već pronašli šta vole da rade. Ako su uvideli da je to to, treba upisati fakultet, jer znači kasnije i za posao i za dalji razvoj, uvek treba da slede svoje ciljeve i ono što vole”, zaključuje ova mlada Požarevljanka, koja trenutno nosi titulu najboljeg mladog kuvara Balkana.

Projekat „Može i ovako – to sam ja” podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da promoviše mlade ljude, da osnaži njihov položaj i ukaže na važnost podrške mladim ljudima koji predstavljaju budućnost našeg društva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.