Kosovo i ratni zločini: Saljih Mustafa, prvi komandant OVK pravosnažno osuđen na 22 godine zatvora

Godinu dana posle prvostepene presude, kojom je osuđen 26 godina zatvora, jednom od komandanata Oslobodilačke vojske Kosova Saljih Mustafa kazna je pravosnažnom presudom smanjena na 22 godine zatvora, odluka je Žalbenog veća Specijalnog suda za Kosovo u Hagu.

Osuđen je za ratne zločine nad šestoricom Albanaca na Kosovu 1999. godine.

Sud, čiji je zvanični naziv Specijalizovana veća Kosova, 51-godišnjeg Mustafu proglasio je krivim po tri tačke optužnice za proizvoljno lišavanje slobode, mučenje i ubistvo pritvorenika u selu Zlaš, nedaleko od Prištine, 1999. godine.

Mustafa se prethodno izjasnio da nije kriv.

Odbijeno je osam njegovih žalbi kojim osporava prvostepenu presudu, a delimično je prihvaćena žalba na kaznu od 26 godina zatvora, zbog čega je ona ublažena na 22 godine, u šta će biti uračunato i vreme provedeno u pritvoru, naveli su iz suda.

Mustafa je u pritvoru Specijalizovanog veća Kosova od septembra 2020. godine.

Izričući presudu, sud je naglasio da ona predstavlja „značajan korak ka zadovoljenju pravde za žrtve i utvrđivanju odgovornosti" i da umanjenje kazne Mustafi „nipošto ne znači da krivična dela za koja je oglašen krivim i osuđen nisu teška".

Reč je o prvoj žalbenoj presudi za ratne zločine izrečenoj u Specijalnom sudu, koji je pod međunarodnim pritiskom 2015. osnovala Skupština Kosova, sa zadatkom da pred pravdu izvede odgovorene za ratne zločine na Kosovu, između 1998. i 2000. godine.

Početkom aprila 2022. godine, odlučeno je i da Mustafa žrtvama mora da plati odštetu od 207.000 evra za ratne zločine.

• Hašim Tači se obratio sudu u Hagu: „Očekujem da ću biti oslobođen svih optužbi"
• Prva presuda Specijalnog suda za Kosovo, ali ne za ratne zločine
• Šta je Specijalni sud za Kosovo - u 100 i 500 reči
• Bicikli, cveće, sudovi i balkanski ratni zločini: Haška suđenja iza kulisa

Oslobodilačka vojska Kosova je osnovana sredinom 1990-ih kao paravojna formacija.

Četvorici sadašnjih političara, među kojima i Hašim Tači, bivši predsednik Kosova, sudi se pred ovim sudom u Hagu za ratne zločine.

Pripadnik OVK-a bio je i Ramuš Haradinaj, nekadašnji premijer Kosova.

Ko je Saljih Mustafa ili komandant Calji?

Kada je optužnica podignuta u septembru prošle godine, radio je kao savetnik u kosovskom Ministarstvu odbrane.

Posle rata, Mustafa je radio za kosovske obaveštajne službe i živeo van očiju javnosti.

U javnom životu Kosova bio je mnogo glasniji osamdesetih i početkom devedesetih kao levičar i aktivista za prava Albanaca, ali i instrumentalista koji je nastupao na koncertima, piše Serbeze Hadžiaj u tekstu za Balkaninsajt.

Zbog agitovanja protiv Jugoslavije tri godine je bio i u kosovskom zatvoru Dubrava kod Peći.

Tokom rata 1998. i 1999. Mustafa je bio komandant jedinice BIA, akronim sastavljen od inicijala ubijenih pripadnika OVK Bahrija Fazljiua, Iljira Konjuševcija i Agrona Rahmanija.

Ova jedinica okupljala je više od 500 boraca i delovali su u regionu Podujeva, pograničnoj oblasti sa Srbijom.

U to vreme je imao nadimak komandant Calji.

Nehumani uslovi i uriniranje po pritvorenicima

Mustafa i njemu potčinjeni pripadnici OVK počinili su, prema presudi, zločine nad albanskim civilima koje su neosnovano smatrali „špijunima", „kolaborantima" sa srpskim vlastima ili političkim protivnicima, nazivali su ih i lažovima i lopovima.

Predsedavajuća Mapi Feld-Folja saopštila je krajem 2022. da je raspravno veće, na osnovu dokaza, utvrdilo da je Mustafina jedinica, od 1. do 19. aprila 1999. pritvorene držala u „nehumanim i ponižavajućim uslovima u oborima" u Zlašu, bez dovoljno hrane i vode, medicinske pomoći i sanitarnih čvorova.

„Kada su, prema iskazu jednog svedoka, pritvoreni tražili vodu, vojnici Mustafine jedinice su urinirali po njima i rekli im: 'Evo vam voda'", rekla je sudija Feld-Folja, prenosi agencija Beta.

Prema obrazloženju presude, Mustafa i njegovi potčinjeni su „rutinski napadali pritvorene, fizički i psihički", brutalno ih prebijali palicama, pendrecima i tokom ispitivanja ih „mučili strujom".

Teške povrede koje su mu naneli Mustafini ljudi, dovele su „na ivicu smrti" pritvorenika koji je kasnije umro.

Ostali su, kako su posvedočili na suđenju, živeli „u stalnom strahu da će biti sledeći", slušajući krike pritvorenika koje su zlostavljali Mustafa i njegovi vojnici.

„Čekali smo da budemo ubijeni", citirala je sudija reči jednog svedoka.

Mustafa, kako je navela sudija Feld-Folja, lično je mučio dvojicu pritvorenika, jednog je izložio „lažnom pogubljenju", a „bio je prisutan" kada su prebijani drugi pritvoreni.

Sud je oslobodio Mustafu po optužbama za okrutno postupanje prema pritvorenicima.

Raspravno veće utvrdilo je da je Mustafa kriv i za ubistvo pritvorenika koga su, po njegovom nalogu, pripadnici njegove jedinice „najviše zlostavljali", a potom, 19. aprila 1999, u teškom stanju ostavili u Zlašu bez medicinske pomoći, pred ofanzivom srpskih snaga.

Presudom je, po rečima sudije Feld-Folje, utvrđeno da je taj pritvorenik umro zbog „zlostavljanja i uskraćivanja medicinske pomoći", iako su na njegovom telu kasnije pronađene i rane od metaka za koje sud nije mogao da nesumnjivo utvrdi ko ih je ispalio.

„To ne menja zaključak da je Mustafa odgovoran za njegovu smrt zato što ga nije ni pustio, ni evakuisao", rekla je predsednica veća.

Petoricu ostalih pritvorenika, Mustafa i njegovi ljudi tog dana su pustili na slobodu.

Pogledajte video:

Suđenje trajalo godinu dana

Proces Mustafi počeo je 15. septembra 2021, kao prvo suđenje za ratne zločine pred kosovskim sudom u Hagu.

Do završnih reči septembra ove godine, tužioci su izveli 14 svedoka, a u Mustafinu odbranu iskaz je dalo 15 svedoka.

U suđenju je učestvovalo i osam žrtava.

Raspravno veće je u presudi konstatovalo da su svedoci i žrtve tokom procesa svedočili „u atmosferi zastrašivanja i uznemiravanja koja i dalje vlada na Kosovu".

Svi koji su sarađivali sa sudom na Kosovu proglašeni su za „izdajnike ili kolaborante", „zastrašivani su i uznemiravani", naglasila je sudija Feld-Folja.

Ona je podvukla da „ništa nije dalje od istine" od tvrdnje da sud „sudi celoj OVK ili narodu Kosova".

Pored predsedavajuće Feld-Folje iz Holandije, u veću koje je osudilo Mustafu bile su još sudije Roland Dekers, takođe iz Holandije i Žilber Biti iz Francuske, kao i rezervni sudija Vladimir Mikula iz Slovačke.

Specijalni tužilac Aleks Vajting pozdravio je osuđujuću presudu jer obezbeđuje pravdu žrtvama i pozdravio hrabrost svedoka koji su svedočili u Specijalnim većima.

„Današnja presuda predstavlja pobedu pravde, posebno za žrtve Saliha Mustafe i njihove porodice, svih kosovskih Albanaca, čije su lične tragedije bile u središtu ovog slučaja i koji su stradali više od dve decenije zbog postupaka gospodina Mustafe", rekao je tužilac.

Petnaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]