„Javno dobro – napredni interes“: Koliko gubimo zbog partijskog upravljanja preduzećima

Naime, od 527 javnih preduzeća u Srbiji, većina je 2022. godine poslovala sa dobitkom od oko 16 milijardi dinara, ali je njih 164 imalo ukupni gubitak od oko 91 milijarde dinara. Tako je naš novčanik prazniji za gotovo 75 milijardi dinara, što je deset puta veći gubitak nego – godinu ranije.

„Naravno da loše upravljanje prolazi nekažnjeno, zato što kada bi neko pokušao da procesuira nekoga ko je upravljao javnim preduzećem, onda bi mogli u suprotnom da progovore ko ih je postavio, zašto ih je postavio i ko ih je instalirao da rade to što rade“, govori Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija.

Bivša ministarka Zorana Mihajlović kaže da su neki „spremni da urade sve“ zato što su „došli na određenu poziciju u kojoj ima mnogo mnogo novca, mnogo mogućnosti za mahinacije i razne koruptivne radnje“.

„I vi slepo slušate onoga ko je vaš nalogodavac. Nalogododavac u ovoj vlasti svih prethodnih godina jesu pre svega predsednik, odnosno kabinet predsednika“, rekla je ona.

Lojalnost i podaništvo nagrađuju se nameštenjima, najčešće bez konkursa. Ili, ako se konkurs i raspiše, a dok se ne okonča procedura, preduzećima rukovode “vršioci dužnosti”, gotovo po pravilu – bez potrebnih kvalifikacija za poziciju direktora.

Prema Zakonu o javnim preduzećima, bez konkursa vršilac dužnosti može biti postavljen na najduže godinu dana i ne može biti imenovan više od – jedanput. Uz to, mora i da ispunjava sve uslove za imenovanje direktora na konkursima.

„Kad ga stavite na VD status, vi ga automatski ste mu poslali još jednu poruku: super imenovao sam te tu, ali isto tako mogu da te pomerim kad god ja hoću“, govori Zorana Mihajlović.

Zlatko Minić kaže da je direktora u V.D. statusu „preko noći bez ikakvog obrazloženja moguće razrešiti“, i onda neko ko je vršilac dužnosti pristaje na sve i svašta da bi ostao na tom mestu.

„Pristaje na ono što se od njega traži, što od njega traži partija, da radi ono što nekakav profesionalac na čelu javnog preduzeće nikada ne bi radio“, govori on..

Jedna od uloga takvog, neprofesionalnog, poslovanja je i zapošljavanje nestručnog kadra – po dubini. Ovo, naizgled parazitiranje u javnom preduzećima, međutim, korisno je stranci na vlasti.

„Imali smo i snimke da se koriste zaposleni na mitinzima, da se koriste neki drugi resursi javnih preduzeća, imali smo priče i ispovesti ljudi koji su fiktivno zaposleni ili su zaposleni po javnim preduzećima da bi tamo kako se to kaže botovali da bi pisali komentare“, govori Minić.

Zorana Mihajlović kaže da, pošto postoji 600 javnih preduzeća, onda „možete misliti koliko je to horda ljudi iz političkih partija“.

Ako se vratimo na Zakon, i odredbu koja kaže da vršilac dužnosti to ne može biti duže od godinu dana, dolazimo do još jednog flagratnog primera izigravanja propisa, od stane vlastodržaca. Većina V.D. direktora je u tom status – godinama.

„To je ono što smo mi u Transparensiju nazivali građanin koji dolazi u kancelariju direktora, potpisuje dokumenta. I sve to što potpiše bi se moglo osporavati. S druge strane jedino što se ne može osporavati jeste da je odgovoran za štetu pošto i ako pravno nije direktor, faktički obavlja tu dužnost. I to je recimo bilo specifično za Milorada Grčića“, kaže Minić.

Ekonomista Miodrag Zec kaže da možete imati državna preduzeća ako imate državu, a mi imamo partijska preduzeća.

„Jedno ključno pitanje je da li mi ovaj preferiramo i da li je supstrat našeg socijalnog uređenja građanin, ili podanik. Šta je društvena vrednost? Da li je to kompetencija ili lojalnost“, kaže Zec.

Minić kaže da „ta bespogovorna lojalnost i spremnost znači da idu u kampanju“, i da deluje potpuno nestvarno da direktor ide tokom izborne kampanje i da na licu mesta obećava rešavanje nekih problema građana.

„Ili ćeš ići sa mnom u kampanju i obećavati resurse javnog preduzeća da bi se podstakli birači da glasaju za nas, ili te sutra neće biti na tom mestu“, opisuje to Minić.

Zec kaže da se u vreme socijalizma „ipak gledalo na kompetenciju“.

„Imao si gore kapu partijsku, ali si imao dole profesionalce koji su koliko-toliko znali da naprave i dalekovode i brane i Đeradap i tako dalje. E, sada u ovoj tranziciji se do te mere razvila ta politička ostrašćenost, da ti više ne možeš biti ni portir ako nisi u partiji“, kaže on.

Broker Nenad Gujaničić kaže da je to postalo izuzetno opasno u poslednjih 10 godina.

„Mi imamo slučajeve da su mnoge od tih kompanija toliko ruinirane da jednostavno ne samo da ne doprinose budžetu nego se postavlja pitanje i njihovog opstanka“, kaže on.

„Ako se društvo bazira na kompetenciji, ono izvlači iz svakog pojedinca maksimum, a ako je iz lojalnosti ili podaništva, onda nema potrebe da se čovek muči da uči integrale – ide, lepi plakate i dogura do do najvažnijih najvažnijih mesta u društvu“, govori Miodrag Zec.