Međunarodni dan planina

Planine su dom 15% svetske populacije i četvrtine svetskih kopnenih životinja i biljaka. Sa planina se obezbeđuje voda za svakodnevni život polovine čovečanstva. Planine su domaćini oko polovine svetskih žarišta biodiverziteta i 30% svih ključnih oblasti biodiverziteta.

Nažalost, planine su pod pretnjom klimatskih promena i prekomerne eksploatacije. Kako globalna klima nastavlja da se zagreva, planinski ljudi – neki od najsiromašnijih na svetu – suočavaju se sa još težom borbom za kvalitetan život. Rastuće temperature takođe znače da se planinski glečeri tope brzinom bez presedana, što utiče na zalihe slatke vode nizvodno za milione ljudi. Ovaj problem pogađa sve nas. Moramo smanjiti emisiju uljen dioksida i ostalih komponenti baziranih na ugljeniku i voditi računa o prirodnim bogatstvima.

Srbija je bogata planinama i zapravo najveći deo njene teriotorije čine planine, a čak 15 planinskih vrhova prelazi visinu od 2000 metara. Mnoge od njih su uspešno razvile turizam. Znamo da su Kopaonik, Tara, Zlatibor i Stara planina svetski poznati turistički centri. Tu je još mnogo planina čija priroda je neotkrivena i netaknuta, a mi preporučujemo da krenete sa istraživanjem i prošetate planinskim putevima, uživate u svežem vazduhu i probate tradicionalnu hranu u nekom od mnogih etno sela. Osim što ćete zasigurno uživati, pomoći ćete razvoj planinskog i etno turizma u Srbiji.

Planine u Srbiji čuvaju veliki broj retkih i jedinstvenih divljih vrsta Evrope. U njima su svoje stanište i utočište našle i vrste koje se mogu naći samo na malim prostorima naših planina i nigde više u svetu. Ove vrste su Pančićeva omorika (Picea omorika) poznata pod imenom „kraljica endemita“ kao vrsta koje je opstala još iz ledenog doba i Pančićev skakavac (Pyrgomorphella serbica) u Nacionalnom parku „Tara“, zatim kopaonička čuvarkuća (Sempervivum kopaonikensis), kopanička ljubičica (Viola kopaonikensis) i Pančićeva režuha (Cardamine pancicii), srpski lan (Linum tauricum ssp. serbicum) i srpski pupavac (Silene parnassiaca ssp. serbica) u Nacionalnom parku „Kopaonik“. Na prostoru Nacionalnog parka „Šar planina“ registrovane su 332 endemične vrste, među kojima se nalazi 20 lokalnih endemita, prisutnih samo na šarskim prostorima. To su, na primer, hajdučica kralja Aleksandra (Achillea alexandri regis), šarplaninski karanfilić (Dianthus scardicus), šarplaniski šafran (Crocus scardicus), šarska divizma (Verbascum scardicolum), šarska ptičja trava (Cerastium neoscardicum), šarski runjevica (Hieracium scardicum). Ovakva bogatstva vrsta, kojima su jedina staništa u svetu naše planine, svrstava Srbiju u jedan od šest evropskih centara biodiverziteta. Pored nacionalnih parkova, jedinstvene divlje vrste čuvaju i druge naše planine od kojih mnoge uživaju status zaštite, kao što su Golija, Stara planina, Suva planina, Goč, Radan, Zlatibor i mnoge druge.

Zbog svoje očuvanosti, izvornosti i prirodnih odlika planine Srbije naseljavaju i životinjske vrste od kojih mnoge imaju status zaštićene vrste, kao što su ptice suri orao, orao krstaš, sova ušara, šumska sova, orao zmijar, orao beloprepan, veliki tetreb, crna roda i mnoge druge. Među sisarima, po retkosti se izdvajaju divlja mačka, ris, vuk, medved, kuna belica, kuna zlatica i vidra, brojne vrste slepih miševa, a takođe su tu i značajni predstavnici iz reda vodozemaca i gmizavaca, a kao retki se izdvajaju grčka žaba, mrmoljci, daždevnjaci. Planinske reke značajna su staništa ribama i rakovima koji traže nezagađene čiste vode.

Selo Ždrelo u opštini Petrovac na Mlavi je od 16. do 18. juna ove godine bila je domaćin manifestacije Dani planinara Srbije. Tada je održano državno prvenstvo u planinarskoj orijentaciji, kao i državno prvenstvo u trekingu i trejlu. Učestvovalo je oko 50 planinarskih društava, sa više od hiljadu takmičara i rekreativaca.

Pešačku turu na Homoljskim planinama u okviru Planinarskog kluba „Vukan” Koncern „Bambi” odabrao je kao „tim bilding” aktivnost, tj. aktivnost koja služi da se članovi tima bolje upoznaju, druže, povežu, a samim tim i bolje funkcionišu.

Dani planinara Srbije svake godine održavaju se na drugom lokalitetu. Ovogodišnji domaćini manifestacije, uz Planinarski savez Srbije, bili su Planinarski klub „Vukan” iz Požarevca i Planinarsko društvo „Gornjak” iz Petrovca na Mlavi. Manifestaciju su podržali Ministarstva sporta Vlade Srbije, Sportski savez Srbije i lokalne samouprave Požarevca i Petrovca na Mlavi, kao i njihovi sportski savezi.

Planinarski savez Srbije upozorio je javnost da sa promenom godišnjeg doba dolaze i znatno nepovoljniji vremenski uslovi koji zahtevaju povećanu koncentraciju, dobru fizičku spremu, adekvatnu obučenost i opremljenost kao i da bez svega navedenog boravak u planini predstavlja ozbiljnu opasnost.

Iz ovog saveza ukazali su da početnici, ali i oni iskusniji, u planinarske aktivnosti ne kreću bez osnovne planinarske obuke, odgovarajuće specijalističke obuke i bez nadzora sportskih stručnjaka sa odgovarajućom dozvolom za rad.

Dvoje planinara poginulo je ove godine u oktobru mesecu na feratama, a poslednji slučaj dogodio se 28. oktobra 2023. godine kada je kod Petrovca na Mlavi stradala Dragana Ristić Mladenović iz Vranja.

Kako u svom saopštenju navodi Planinarski savez Srbije, ona je poginula dok je izvodila planinarske aktivnosti na Via ferati „Gornjak“.

Član Gorske službe spasavanja, Neđa Pešterac, navodi da se mora raditi na preventivi, jer ukoliko se na preventivi radi na vreme i povrede će biti manje.

„Veoma je bitno proći osnovnu planinarsku obuku. U Planinarskom savezu Srbije imamo veoma kvalitetnu obuku za službu vodiča, i svi oni kasnije drže obuku u svojim planinarskim klubovima. Kada se ta osnovna obuka prođe, nauči se koje su to opasnosti u planini, koja je to oprema koja treba da se ponese, mnogo je lakše savladati sve te prepreke u planini. treba se dobro pripremiti pre polaska“, navodi Pešterac