Aplikacije i prevare: „Uvek postoji najmanje jedan telefonski broj koji može da vam uništi život“, BBC istraga

Ucenjivači koriste aplikacije za instant zajam da bi doveli ljude u bezizlaznu situaciju i ponizili ih širom Indije i drugih zemalja u Aziji, Africi i Latinskoj Americi.

U Indiji se ubilo najmanje 60 pošto su ih zlostavljale aplikacije za zajam.

BBC je istragom raskrinkao ljude koji zarađuju na ovoj smrtonosnoj prevari u Indiji i Kini.

• „Kako sam se zaljubila u lažni profil“
• Kidnapovanje na prvom Tinder dejtu
• Šta u Srbiji možete da uradite ako ste žrtva prevare putem internet oglasa

Asta Sinha se probudila na uspaničeni tetkin glas preko telefona.

„Ne dozvoli majci da napusti kuću", čula je kako joj ova govori.

Nerazbuđena, sedamnaestogodišnjakinja se prestravila kad je zatekla majku Bumi Sinhu u susednoj sobi, kako jeca i ne može da se smiri.

Pred njom je bila njena duhovita i neustrašiva majka, cenjena pravnica za nekretnine, udovica koja odgaja ćerku sama, svedena na osobu u nervnom rastrojstvu.

„Bukvalno se raspadala", kaže Asta.

Uspaničena Bumi krenula je da joj govori gde se nalaze sva važna dokumenta i kontakti, i delovala je kao da očajnički želi da izađe iz kuće.

Asta je znala da mora da je zaustavi.

„Ne ispuštaj je iz vida", rekla joj je tetka.

„Zato što će u protivnom oduzeti sebi život."

Asta je znala da je njena majka u poslednje vreme primala neobične telefonske pozive i da je nekome dugovala novac, ali nije imala predstavu da je Bumi bila u šoku od višemesečnog zlostavljanja i psihološke torture.

Ona je postala žrtva globalne prevarantske šeme koja je pustila pipke u najmanje 14 zemalja koristeći stid i ucenu da bi zaradila novac - usput uništavajući živote ljudi.

• Šta je „osvetnička pornografija" i kako utiče na žrtve
• Lažne gole fotografije hiljada žena objavljene na internetu
• Kad te „dipfejkuju": „Nalepili su moje lice na porno snimak"

Poslovni model je brutalan, ali prost.

Postoje mnoge aplikacije koje obećavaju zajam bez mnogo muke za svega nekoliko minuta.

Nemaju sve te aplikacije zadnje namere.

Ali mnoge od njih, kad se preuzmu, uzimaju vaše kontakte, fotografije i lične podatke i kasnije koriste te informacije da bi vas ucenjivali.

Kad mušterije ne vrate novac na vreme - ponekad čak i kad to učine - one podele te informacije sa kol-centrom u kom su mladi agenti gig-ekonomije, naoružani laptopom i telefonom obučeni da uznemiravaju i ponižavaju ljude dok ne otplate dug.

Krajem 2021. godine, Bumi je pozajmila oko 47.000 rupija (565 dolara) od nekoliko aplikacija za kredit dok je čekala da joj se isplate neki poslovni troškovi.

Novac je stigao skoro momentalno, ali sa velikom kamatom na troškove.

Sedam dana kasnije, trebalo je da otplati dug, ali njeni poslovni troškovi još nisu bili isplaćeni, tako da je pozajmila novac sa još jedne aplikacije, a potom sa još jedne.

Dug i kamata su rasli sve dok nije dugovala oko dva milion rupija (24.000 dolara).

Uskoro su počeli da je zovu agenti za povraćaj.

Vrlo brzo su postali veoma neprijatni, zasipajući Bumi uvredama i pretnjama.

Čak i kad bi platila, oni bi tvrdili da laže.

Zvali su je i do 200 puta dnevno.

Znali su gde živi, tvrdili su, i slali su joj fotografije leša kao upozorenje.

Kako je zlostavljanje eskaliralo, pretili su da će poslati poruku na svih 486 kontakata u njenom telefonu govoreći im da je lopov i prostitutka.

Kad su zapretili da će ukaljati i ugled njene ćerke, Bumi više nije mogla da spava.

Pozajmljivala je novac od prijatelja, porodice i sve više i više aplikacija - ukupno njih 69.

Noću se molila da ujutro ne svane.

Ali svako jutro bi bez izuzetka u sedam časova njen telefon počinjao da zuji i zvoni od notifikacija i poziva.

Na kraju, Bumi je uspela da otplati sav novac, ali jedna aplikacija konkretno - Asan loun - nije prestajala da je zove.

Iscrpljena, nije mogla da se skoncentriše na poslu i počela je da ima napade panike.

Jednog dana ju je kolega pozvao do njegovog stola i pokazao joj nešto na telefonu - njenu golu, pornografsku fotografiju.

Fotografija je bila grubo obrađena u fotošopu, sa Buminom glavom nalepljenom na nečije tuđe telo, ali su je obuzeli gađenje i sramota.

Ona je kolabirala pored koleginog stola.

Fotografiju je poslao Asan loun svim kontaktima u njenom adresaru.

Tad je Bumi prvi put pomislila da oduzme sebi život.

Pogledajte video o ovim slučajevima:

Videli smo dokaze o prevarama kao što je ova koje vode razne kompanije širom sveta.

Samo u Indiji, BBC je otkrio najmanje 60 ljudi koji su izvršili samoubistvo nakon što su ih maltretirale aplikacije za kredit.

Većina je bila u dvadesetim i tridesetim - vatrogasac, nagrađivani muzičar, mlada mama i tata - koji su za sobom ostavili trogodišnju i petogodišnju ćerku, deda i unuk koji su se zajedno upetljali u aplikacije za zajam.

Četvoro žrtava bili su samo tinejdžeri.

Većinu žrtava bilo je suviše sramota da govori o prevari, a počinioci uglavnom ostaju anonimni i nevidljivi.

Nakon što je tražio insajdera mesecima, BBC je uspeo da pronađe mladića koji je radio kao agent za povraćaj duga za kol-centre koji rade za više aplikacija za zajam.

Rohan (nije mu pravo ime) rekao nam je da ga je mučilo zlostavljanje kojem je prisustvovao.

Mnoge mušterije su plakale, a neke su pretile da će se ubiti, kaže on.

„Proganjalo bi me čitavu noć."

Pristao je da pomogne BBC-ju da raskrinka prevarante.

Prijavio se za posao u dva različita kol-centra - Medžesti ligal servisiz i Kolfleks korporacija - i nedeljama ih snimao u tajnosti.

Na njegovim snimcima zabeleženi su mladi agenti kako uznemiravaju klijente.

„Ponašaj se ili ću te slomiti", govori jedna žena psujući.

Ona optužuje mušteriju za incest i, kad on prekine vezu, počinje da se smeje.

Druga predlaže da klijent prostituiše majku da bi mogao da otplati zajam.

Rohan je snimio više od 100 slučajeva uznemiravanja i zlostavljanja, prvi put zabeleživši ovo sistematsko ucenjivanje na kameri.

Najgore zlostavljanje kojem je prisustvovao bilo je u Kolfleks korporaciji, nadomak Delhija.

Tu su agenti rutinski koristili opsceni rečnik da ponižavaju mušterije i da im prete.

To nisu bili odmetnuti agenti koji se ne drže scenarija - njima su upravljali i usmeravali ih direktori kol-centra, među kojima i jedan po imenu Višal Čaurasija.

Rohan je stekao Čaurasijino poverenje i zajedno sa novinarom koji se predstavljao kao investitor, ugovorio sastanak na kojem su ga zamolili da objasni kako tačno ova prevara funkcioniše.

Kad mušterija uzme kredit, objasnio je on, ona daje aplikaciji pristup kontaktima na svom telefonu.

Kolfleks korporacija bude angažovana da povrati novac, a ako mušterija propusti da plati, kompanija počinje da ga uznemirava, potom i sve njegove kontakte.

Njegov izaposleni smeju da kažu bilo šta, rekao im je Čaurisija, dok god uspe da dobije povraćaj novca.

„Mušterija potom plati od sramote", rekao je on.

„Naći ćete makar jednu osobu u njegovim kontaktima koja može da mu uništi život."

Obratili smo se Čaurisiji direktno, ali nije želeo da komentariše.

Kolfleks korporacija nije odgovorila na naše pokušaje da ih kontaktiramo.

• Kako da se borimo protiv sajber kriminala
• Kako prepoznati softver koji vas špijunira

Jedno od mnogih uništenih života bilo Kimi Munikino.

Ova dvadesetčetvorogodišnja državna službenica bila je mozak porodice, jedina studentkinja u njenoj školi koja je dobila državni posao, brižna sestra za svoju trojicu braće.

Njen otac, uspešni zemljoradnik, bio je spreman da je finansijski ispomogne da stekne master u Australiji.

U ponedeljak kad je oduzela sebi život, pre tri godine, popela se na skuter da bi se, kao i obično, odvezla na posao.

„Bila je nasmejana od uva do uva", kaže njen otac Kirni Bupani.

Tek kad je policija pregledala Munikin telefon i bankovne izvode, otkrili su da je pozajmila novac sa 55 različitih aplikacija za zajam.

Počelo je sa zajmom od 10.000 rupija (120 dolara) i naraslo u više od 30 puta toliko.

U vreme kad je odlučila da se ubije, otplatila je više od 300.000 rupija (3.600 dolara).

Policija kaže da su je aplikacije uznemiravale pozivima i vulgarnim porukama i počele su da joj šalju poruke njenim kontaktima.

Munikina soba je sada improvizovano svetilište.

Njena kartica za identifikaciju na poslu visi blizu vrata, torba koju je njena majka spakovala za venčanje još stoji spremna.

Ono što najviše uznemiruje njenog oca je što mu nije ispričala šta se dešava.

„Lako smo mogli da nabavimo taj novac", kaže on, brišući suze iz očiju.

On je gnevan na ljude koji su to učinili.

Dok je prevozio telo ćerke kući iz bolnice, zazvonio je njen telefon i on se javio na tiradu punu opscenosti.

„Rekli su nam da mora da plati", kaže on.

„Rekli smo im da je mrtva."

On se pita ko bi ti monstrumi mogli da budu.

Hari (nije mu pravo ime) radio je u kol-centru na povraćaj za jednu od aplikacija od kojih je Munika pozajmila novac.

Plata je bila dobra, ali u vreme kad je Munika umrla već mu je postalo suviše neprijatno da bude deo svega toga.

Iako tvrdi da lično nije učestvovao u zlostavljačkim pozivima, on kaže da je bio u timu koji je upućivao prvobitne ljubazne pozive.

Kaže i da su rukovodioci davali uputstva zaposlenima da zlostavljaju ljude i prete im.

Agenti bi slali poruke žrtvinim kontaktima, predstavljajući žrtvu kao prevaranta i lopova.

„Svi žele da očuvaju reputaciju pred porodicom. Niko neće da ukalja ugled za bednu sumu od 5.000 rupija", kaže on.

Kad stigne uplata, sistem se javi notifikacijom „Uspeh!" i oni bi se prebacili na sledećeg klijenta.

Kad bi klijenti počeli da prete da će oduzeti sebi život, niko to nije shvatao ozbiljno, a onda su počela zaista da se dešavaju samoubistva.

Zaposleni su pozvali svog šefa Paršurama Takvea da ga pitaju da li treba da stanu.

Narednog dana Takve se pojavio u kancelariji.

Bio je ljut.

„Rekao je: 'Radite ono što vam se kaže i povratite novac'", kaže Hari.

I onda su oni to i uradili.

Ali nekoliko meseci kasnije, Munika je bila mrtva.

Pogledajte video: Šta je ucenjivanje preko interneta

Takve je bio neumoljiv.

Ali on nije vodio ovu operaciju sam.

Ponekad, kaže Hari, interfejs softvera bi se prebacio na kineski bez upozorenja.

Takve je bio oženjen Kineskinjom po imenu Lijang Tijan Tijan.

Zajedno su osnovali kompaniju za povraćaj zajmova u kojoj je radio Hari.

U decembru 2020. godine, Takve i Lijang je uhapsila policija koja je istraživala slučaj zlostavljanja i pušteni uz kauciju nekoliko meseci kasnije.

U aprilu 2022. godine optuženi su za ucenu, zastrašivanje i podstrekivanje na samoubistvo.

Pred kraj godine bili su u bekstvu.

Nismo mogli da pronađemo Takvea.

Ali kad smo istražili aplikaciju Đijaling za koju je radio, to nas je odvelo do kineskog biznismena Lija Sijanga.

On nije prisutan na internetu, ali smo pronašli telefonski broj povezan sa jednim od njegovih zaposlenih i, predstavljajući se kao investitori, ugovorili sastanak sa Lijem.

Sa licem nabijenim neprijatno blizu kamere, on se hvalisao poslovanjima u Indiji.

„I dalje tamo radimo, samo ne dopuštamo Indijcima da znaju da smo kineska kompanija", kaže on.

Još 2021. godine, u dve od Lijevih kompanija policija je izvršila raciju istražujući zlostavljanje preko aplikacija za zajam.

Njihovi bankovni računi su bili zamrznuti.

„Morate da znate da zato što želimo brzo da povratimo investiciju, mi svakako ne plaćamo lokalni porez, a kamatne stope koje nudimo krše lokalne zakone", kaže on.

Li nam je rekao da njegova kompanija ima vlastite aplikacije za zajam u Indiji, Meksiku i Kolumbiji.

On je tvrdio da je lider poslovanja u oblasti kontrole rizika i sakupljanja dugova u Jugoistočnoj Aziji, i da se sada širi Latinskom Amerikom i Afrikom - sa više od 3.000 zaposlenih u Pakistanu, Bangladešu i Indiji spremnim da pruže „postzajamske usluge".

Potom je objasnio šta njegova kompanija radi da bi povratila zajam.

„Ako ne otplatite dug, možemo da vas dodamo na Vocapu, i trećeg dana, pozvaćemo vas i poslati poruku preko Vocapa istovremeno i pozvati sve vaše kontakte."

Potom, četvrtog dana, ako vaši kontakti ne plate, imamo konkretne detaljne procedure.

„Uđemo u evidenciju njegovih poziva i preuzmemo mnogo njegovih informacija. To je praktično kao da je ogoljen pred nama."

Bumi Sinha je mogla da istrpi uznemiravanja, pretnje, zlostavljanje i iznurivanje, ali ne i sramotu povezanosti sa onom pornografskom slikom.

„Ta poruka me je praktično ogolila pred čitavim svetom", kaže ona.

„Izgubila sam samopoštovanje, moralnost, dostojanstvo, sve za sekund."

Slika je bila poslata advokatima, arhitektama, zvaničnicima vlade, starijim rođacima i prijateljima njenih roditelja - ljudima koji je nikad više neće gledati istim očima.

„Ukaljala je moju srž, kao kad zalepite slomljenu čašu, i dalje će se videti pukotine na njoj", kaže ona.

Bila je anatemisana od komšija u zajednici u kojoj je živela 40 godina.

„Od današnjeg dana, više nemam prijatelja. Ostala sam samo ja", kaže ona sa tužnim osmehom.

Neki od članova njene porodice i dalje ne pričaju sa njom.

I neprestano se pita da li je muškarci koji rade s njom zamišljaju golu.

Ono jutro kad ju je zatekla njena ćerka Asta, pala je na najniže grane.

Ali je to bio i trenutak kad je odlučila da uzvrati.

„Ne želim da umrem ovako", odlučila je.

Prijavila je slučaj policiji, ali od tada nije dobila nikakav odgovor.

Sve što je mogla da uradi je da promeni svoj broj i da baci sim karticu - a kad su pozivi počeli da pristižu Asti, njena ćerka je uništila svoju takođe.

Poručila je prijateljima, porodici i kolegama da ignorišu pozive i poruke i, na kraju, oni su potpuno prestali.

Bumi je pronašla podršku u sestrama, šefu i onlajn zajednici drugih koje su zlostavljale aplikacije za zajam.

Ali najviše snage je pronašla u ćerki.

„Mora da sam učinila nešto dobro u životu kad sam dobila ovakvu ćerku", kaže ona.

„Da nije stala tada uz mene, bila bih jedna od mnogih koji su izvršili samoubistvo zbog aplikacija za zajam."

Navode iz ovog izveštaja izneli smo Asan lounu - i takođe, preko kontakata, Liang Tian Tian and Paršuramu Takveu, koji su u bekstvu.

Ni kompanija ni njih dvoje nisu odgovorili.

Upitan za komentar, Li Sijang je rekao za BBC da se on i njegove kompanije pridržavaju svih lokalnih zakona i regulative, nikad nisu vodili predatorske aplikacije za zajam.

Tvrdi i da su prekinuli saradnju sa Đijalingom - kompanijom za povraćaj zajma koju vode Liang Tian Tian and Paršuram Takve - i da ne sakupljaju niti koriste informacije o kontaktima mušterija.

On je rekao da se njegovi kol-centri za povraćaj zajma strogo pridržavaju standarda i negirao je da profitiraju na patnji Indijaca.

Medžesti ligal servisiz negira da koristi kontakte mušterija da bi povratio zajam.

Oni su nam rekli da njihovi agenti imaju uputstva da izbegavaju zlostavljačke ili preteće pozive, a svako kršenje politike kompanije za posledicu ima otkaz.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]