Medijska pismenost u vreme društvenih mreža: Važnost proveravanja činjenica

Kako nastaju lažne vesti?

Sa učenicima Požarevačke gimnazije razgovarali smo o različitim aspektima medijske pismenosti. Jedan od tih aspekata upravo su lažne vesti. Učenici su izneli svoje mišljenje o tome šta su lažne vesti i na koji način nastaju.

„Mislim da se lažne vesti mogu proširiti u društvu, ali i generalno na internetu. U društvu lažnu vest može da proširi pojedinac zarad pažnje ili bilo čega. Što se tiče lažnih vesti u medijima, to mogu da prošire razni influenseri koji to rade zarad pregleda i novca koji se dobija uz pomoć toga“, smatra Ana Kostić, učenica druge godine Požarevačke gimnazije.

Magdalena Jovanović navodi da je širenje lažnih vesti u stvari širenje dezinformacija koje najčešće kreće od jednog pojedinca ili jednog medija i kasnije se širi putem društvenih mreža ili razgovorom po školama ili u gradu i okolini. 

Sa njom se slaže i Katarina Marković, koja dodaje da se lažne vesti prave zbog pregleda, pažnje ili da bi dovele do određene reakcije kod ljudi.

„Mislim da lažnih vesti ima više u poslednje vreme u odnosu prošlo i da je to ništa drugo nego proizvod nečijeg interesa da dođe do popularnosti ili pregleda u medijima“, smatra Mihajlo Novković.

Sara Repić mišljenja je da se dezinformacije šire najčešće zato što ljudi nemaju potrebu da zapravo pročitaju nešto više od onoga što čuju od drugih ljudi.

„Većina ljudi nema svoje centrirano mišljenje, već skupljaju svoje mišljenje na osnovu tuđih i tako formiraju svoje, što ne mora da znači da je tuđe mišljenje bazirano na nečemu što je istinito ili tačno. Jedna osoba kaže nešto drugoj i to ulazi u ciklus, ponavlja se i prenose se dezinformacije“, rekla je Sara. 

Svi učenici naveli su kako im se verovatno desilo da su nekada u svom životu nenamerno podelili lažnu vest, ne znajući da je lažna.

Borbom protiv lažnih vesti bavi se „Raskrikavanje“, projekat portala Krik. Kako se navodi na sajtu, „Raskrikavanje“ proverava informacije objavljene u medijima i beleži lažne i neproverene vesti, kao i razne oblike kršenja pravila novinarske profesiije koji bi trebalo da osiguraju nezavisno, objektivno i istinito informisanje javnosti u Srbiji. O lažnim vestima razgovarali smo sa Marijom Vučić, novinarkom KRIK-a na projektu “Raskrikavanje”.

Za Boom 93 objasnila je kako nastaju lažne vesti.

Lažne vesti, prema njenim rečima, nastaju na dva načina: namerno ili nenamerno, što važi i za medije i za društvene mreže.

„Neko može namerno da proizvede lažne vesti. To rade mediji, to rade pojedinci na društvenim mrežama koji žele da privuku klikove i lajkove, a može da se desi i, naravno, da neko nenamerno plasira dezinformaciju ili lažnu vest na javni prostor, jer je nije dobro proverio ili je traljavo uradio novinarski posao; ili je obični građanin nenamerno plasirao neku dezinformaciju na mreže jer je poverovao u nju zato što ima nizak nivo medijske pismenosti, ne zna da treba da proveri, da treba da sumnja“, navela je Vučić.

FOTO: Privatna arhiva

Takvi slučajevi posebno su bili vidljivi u vreme pandemije korona virusa. Kako kaže Marija Vučić, tada su obični građani vrlo često širili dezinformacije preko društvenih mreža jer su oni sami poverovali u njih.

Šta je dezinformacija, a šta lažna vest?

Kako objašnjava Marija Vučić, postoje različite metodologije i različite definicije toga šta je dezinformacija, a šta lažna vest. Metodologija „Raskrikavanja“ sastoji se u tome da jednu konkretnu laž na koju naiđu u određenom mediju podvode pod neku od deset ocena.

„Dezinformacija je nešto za šta procenjujemo ili znamo, po našoj metodologiji, da novinar nije namerno seo i izmislio celu priču od početka do kraja. Postoje neki elementi istinitosti, nešto se zaista dogodilo, ili neki akteri zaista postoje, ali je u principu suština toga netačna. A lažna vest je ono što je neko namerno potpuno izmislio. Znao je da to nije tačno i imao je lošu nameru da to plasira“, rekla je Vučić.

Kao primer navela je upotrebu fotografija zemljotresa iz Maroka 2008. godina fotografiju predstavljanjem da je u pitanju neko razaranje ili bombardovanje iz 2023. godine.

„Za mene je lažna je najgora moguća ocena, najgora moguća kategorizacija koju jedna dezinformacija može da dobije“, kaže Vučić.

Lažne vesti i društvene mreže

Prema Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2023. godinu, mladi se dominantno informišu putem društvenih mreža, o čemu je Boom 93 pisao.

Kako piše BBC, Evropska komisija sprovela je istraživanje na 6.000 jedinstvenih objava na društvenim mrežama Fejsbuk, Instagram, Linkedin, TikTok, Iks i Jutjub, a nalazi studije pokazuju da društvene mreže globalno prenose sadržaj koji je osetljiv i koji je nedovoljno proveren, odnosno manipulativan. Studija je analizirala sadržaj u tri zemlje koje se smatraju posebno izloženim riziku od dezinformacija – Španiji, Poljskoj i Slovačkoj.

Novi izveštaj je po prvi put otkrio razmere lažnih vesti na društvenim medijima širom EU, sa milionima lažnih naloga uklonjenih sa TikToka i Linkedin-a, prenosi Demostat. Fejsbuk je proglašen za drugog najgoreg prekršioca kada je reč o dezinformacijama.

U izveštaju se navodi i da, ako društvene mreže ne budu u skladu sa evropskim pravilima za razmenu podataka, Brisel bi u bliskoj budućnosti mogao da ih proglasi nelegalnim prema Zakonu o digitalnim uslugama (DSA), koji je stupio na snagu u avgustu.

Budući da se dominantno informišu preko društvenih mreža, mladi su svakodnevno u riziku od lažnih vesti koje se na njima plasiraju.

„Kad pričamo o društvenim mrežama, definitivno treba da pričamo o opasnostima. Što je veći broj učesnika u jednom procesu komunikacije, to su veće šanse da će nastati šum u toj komunikaciji. Ako imate jedan javni prostor kao što je Fejsbuk, u kome učestvuju stotine hiljada ljudi i gde se informacije šire na klik, stvari se dešavaju momentalno. Jedna inforrmacija može da postane viralna u roku od sat vremena, da je vide stotina hiljada ljudi. To nosi sa sobom veliki potencijal za širenje dezinformacija. U tom smislu društvene mreže jesu opasnost svoje vrste“, rekla je Marija Vučić.

Ipak, ona smatra da su društvene mreže donele više dobrih stvari nego što su donele loših.

„Mislim da su mlađe generacije u prednosti u odnosu na starije generacije.  Mislim da su generacije naših roditelja, baba i deda u mnogo većem problemu u  današnjem vreme. Ovo je vreme generacije Z ili milenijalaca. Mi znamo kako da proverimo informaciju, mi imamo Fejsbuk i druge društvene mreže gde dezinformacija može doći do nas, ali mi imamo mogućnost da tu dezinformaciju proverimo“, smatra Vučić.

Kako dalje objašnjava, kada su 2014. godine bile poplave u Obrenovcu, bilo je mnogo dezinformacija i na društvenim mrežama i u tradicionalnim medijima. Međutim, zahvaljujući društvenim mrežama i različitim svedočenjima ljudi na njima, mogli smo da dobijemo pravu sliku sa terena.

„Trenutni režim drži pod šakom televizije, štampu i sl., a  to je ono mesto na kome se informišu starije generacije, i to je ono gde ja vidim primarni problem, a ne toliko u društvenim mrežama. Mislim da društvene mreže imaju mnogo veći emancipatorski potencijal nego što to imaju televizija i slično zato što na televiziji vi gledate ono što vam se servira. Vi gledate informaciju koju vam je neko dozvolio da vidite, a putem društvenih mreža već možete da se informišete iz različitih izvora, kao i generalno na internetu. Možete da ukrštate izvore. Preduslov za to je da budete informatički i tehnološki pismeni“, rekla je Vučič.

Koliko je važno proveravanje činjenica?

U razgovoru sa učenicima Požarevačke gimnazije saznali smo da imaju razvijenu svest o tome da informacije do kojih dođu na internetu treba proveravati.

„Uglavnom težim ka tome da istražim informacije, dublje zađem u njih i da proverim njihovu tačnost pre nego što te informacije koristim u neke svoje svrhe“, rekao je Mihajlo Novković.

Katarina Marković kaže da potraži informacije kako bi videla da li su objavljene na jednom sajtu ili je više osoba i sajtova pisalo o tome. Takođe, voli da proveri da li je samo ona čula za određenu informaciju ili je još neko, pa se raspita među ljudima oko sebe.

„Imam običaj da proverim informaciju pre nego što počnem da ih širim. Najčešće se o tome informišem preko više društvenih medija, kako bih skupila više informacija i videla da li su svuda iste ili se razlikuju“, kaže Magdalena Jovanović.

Važnosti provere informacija svesni su i učenici Medicinske škole Požarevac.

„Kada vidim neku informaciju na internetu, ne mislim zasigurno da je tačna i posavetujem se sa nekim stručnim ko bi mogao reći odgovor, na primer ukoliko tražim gradivo za školu popričaću sa profesorom ili predmetnim nastavnikom, ili ukoliko tražim značenje neke reči potražiću u rečniku ili slično tome“, rekla je Tea Ivanović, učenica 1. godine Medicinske škole Požarevac.

Nikolina Stevanetić, učenica 2. godine Medicinske škole kaže da često, kada joj je potrebna neka informacija, ne koristi samo jedan sajt, već istraži više, proveri šta se poklapa i nakon toga se konsultuje sa još nekim da bih dobila tačnu informaciju.

„Nikada ne treba biti 100% siguran šta je tačno, a šta nije, ali potrebno je istražiti više izvora da bismo sklopili kompletan odgovor“, ističe Stevanetić.

Relativno nov pojam u novinarstvu, posebno kod nas, kako kaže Marija Vučić, jeste fektčeking.

„Fektčeking kao jedan institut postoji u Srbiji možda nekih desetak godina. Fektčeking je jedan vrlo precizno određen proces provere svake reči u tekstu. Vi ste npr. novinar koji radi na istraživačkoj priči. Pre nego što se ta priča objavi, kada je uredi urednik, ona ide na fektčeking, to znači da tu priču dobija neko ko je fektčeker, tj. proverava činjenice. On prolazi kroz tekst tako što proverava doslovno svaki zarez, svaku tvrdnju koju ste vi izneli. On je proverava i traži vama kao novinaru dokaze za nju“, kaže Marija Vučić.

Prema njenim rečima, fektčekerske organizacije kao Raskrikavanje, Fejk njuz tragač, Istinomer ili slično, rade isto ono što se radi u istraživačkom novinarstvu, samo na dnevnom nivou.

„Mi sednemo i čitamo novine. Ja čitam šta je danas objavljivao na primer Informer i onda nađem nešto što mi je sumnjivo, proverim to. Informacije se proveravaju tako što pozovete ili pogledate dokumentaciju, malo guglate, pošaljete zahtev i tako dalje. Imate različite načine kako nešto da proverite“, objašnjava Marija.

Fektčekig kao aktivnost, kako kaže, naročito se proširio nakon izbora 2016. godine u SAD-u, kada je Tramp dobio izbore i kada je utvrđeno da je bilo mnogo namerno plasiranih dezinformacija u javnom prostoru koje su Trampa dovele na vlast.

Da li treba mlade učiti da proveravaju i kako da proveravaju u stvari je pitanje da li treba učiti mlade o medijskoj pismenosti ističe Marija Vučić.

„Medijska pismenost, koja između ostalog uključuje, onako kako ja to vidim, uključuje sposobnost kritičkog razmišljanja svakog pojedinca. Vi imate 16 godina i vi ste jedna mlada osoba u srednjoj školi. Vi čujete i vidite nešto na Instagramu. Ono što treba da vas naučimo mi stariji jeste da momentalno posumnjate umesto da po inerciji da krenete da šerujete neku informaciju, nebitno o čemu god da se radi. Vaš prvi impuls bi trebalo da bude da to možda nije tačno i da treba da proverite“, navela je Marija Vučić.

Istakla je da je vrlo važno biti oprezan kada pročitate nešto sa čime se slažete.

„Lično smatram da je velika sramota što medijska pismenost nije uvedena još u osnovne škole. Moguće je sigurno prilagoditi kurikulum vezan za medije deci u osnovnoj školi od 1. do 4. razreda. Ovo su generaije koje dobiju mobilni telefon čim dobiju svest o stvarima. Vi njima ne uključujete u obrazovni program nešto što je deo njihove svakodnevice koja je informatička, tehnološka, medijska pismenost. Te kurikulume prave starije generacije koje misle da to još uvek nije važno, a zapravo je veoma važno“, smatra Marija.

Prema njenom mišljenju, ovaj predmet trebalo bi da predaju novinari koji pošteno rade svoj posao.

„Svaka čast naravno biologiji i hemiji itd., ali mnogo mi je važnije da znam kako mediji manipulišu sa mnom, kako mogu da budem žrtva dezinformacije i kakve posledice po moj život može imati život u državi koja je rob propagande. To je bar moj rezon, možda se neko neće složiti s tim. To mi je mngoo važnije da razumem, da krenem da razumem mitohondrije, paramecijume ili hemijska jedinjenja. Sve je to važno, ali ovo je mnogo važnije u istorijskom i političkom trenutku u kome živimo“, kaže Marija.

Kako kaže, u ovih 6 godina, koliko postoji „Raskrikavanje“, čini joj se da se situacija u medijima malo poboljšala. Naime, u medijima i dalje postoji dosta neutemeljenih, pristrasnih izveštaja, vesti i dosta političke propagande, ali nema toliko lažnih vesti koliko ih je bilo ranije.

Glavni zadatak medija u borbi protiv lažnih vesti jeste upravo da prestanu da ih kreiraju.

„Mimo toga da mediji prestanu da lažu, drugi vid borbe je da mi fektčekeri i drugi novinari, ukažemo na to da je neki medij slagao. Isto kao što ukazujemo na to da je političar rekao nešto što nije tačno, isto tako da ukazujemo na to da je Informer rekao nešto što nije tačno ili da je Danas rekao nešto što nije tačno itd. Boriti se protiv dezinformacija i manipulacija, u najkraćem, dobrim novinarstvom“, zaključila je Marija.

Društvene mreže glavni su izvor informisanja mladih. To predstavlja izazov kada je medijska pismenost u pitanju jer, kako pokazuje Evropske komisije, one globalno prenose sadržaj koji je osetljiv i koji je nedovoljno proveren, odnosno manipulativan. Zbog toga je neophodno razvijati kod mladih potrebu da fektčekuju, odnosno neprestano proveravaju informacije koje do njih dospevaju. Kako bi se ovaj problem rešio, neophodno je i da sami mediji shvate kakve posledice na društvo lažne vesti imaju, te da prestanu da ih kreiraju.

POSLUŠAJTE CELU EMISIJU Jasno i glasno - za medijsku pismenost mladih: Važnost provere činjenica u vreme društvenih mreža