Kako žene gledaju na sopstveni položaj u društvu? (prvi deo)

Obradović Arsenijević: Žene u politici nemaju dovoljnu vidljivost u odnosu na muškarce

O položaju žena u politici razgovarali smo sa Suzanom Obradović Arsenijević, koja je član Gradskog odbora Stranke slobode i pravde. 

Prema njenom mišljenju, žene koje se na lokalu bave politikom nisu dovoljno vidljive.

„Ima puno žena koje se bave politikom i trenutno ih je sve više, ali mislim da nemaju dovoljnu vidljivost u odnosu na muškarce. Procentualno se mnogo manje žena bavi politikom, ali postoje i žene koje su dosta uspešne i uticajne u društvu”, rekla je Suzana.

Posmatrajući globalno, Suzana smatra da se u politici više uvažavaju stavovi muškaraca.

„U našem Gradskom odboru ima puno žena i nemamo tu podelu. Postoje tačno načini na koji se donose odluke, i muškarci i žene su tu ravnopravni. Generealno, na nivou cele zemlje, mislim da veći uticaj imaju muškarci u odnosu na žene”, navela je Obradović Arsenijević.

U Lokalnom akcionom planu za unapređenje rodne ravnopravnosti Grada Požarevca za period 2022–2024, kada je u pitanju učešće žena u političkom i javnom životu, navedeno je da u Gradskom veću, koje broji 9 članova, nijedan član nije ženskog pola. 

Od ukupno 68 odbornika Skupštine Grada Požarevca, broj odbornica je 28, čime je samo ispunjen zakonski minimum za učešće žena u zakonodavnim organima. 

Komentarišući činjenicu da u Gradskom veću nema nijedne žene, Obradović Arsenijević kaže da je to nešto što se godinama ne menja.

„Naravno da bi trebalo da tu bude neko od žena. Samo društvo treba usmeravati tako da se poštuju neke stvari koje žene možda bolje shvataju od muškaraca. Nadamo se da će u nekom narednom periodu, sa većim brojem žena, to da se promeni”, rekla je Suzana.

Prema njenom mišljenju, žene u Srbiji nisu izloženije političkom nasilju nego muškarci i ona se lično oseća bezbedno da se bavi politikom.

„Jako je teško možda da vas danas saslušaju i da se uvažavaju neki stavovi žena. Nisam sigurna da je političko nasilje vezano za to što je neko ženska osoba. Ono nije iskorenjeno u društvu, ali je podjednako zastupljeno i prema ženama i prema muškarcima”, smatra Suzana.

Na pitanje da li su žene podložnije političkim pritiscima, Suzana kaže da lično nije imala tog iskustva.

„Iako sam deklarisana kao opozicionar trenutno, ja lično nisam imala, što ne znači da nisam čula iz iskustva drugih žena da nisu imale pritiske. To i dalje postoji, i to svakako treba iskoreniti, nevezano za to ko je na vlasti, a ko je opozicija. To ne bi trebalo da se dešava u društvu. Svako ima pravo da iskaže način na koji on želi da neka zajednica funkcioniše i ne bi trebalo zbog toga da ima problema. To je jedan od razloga zašto se ja bavim politikom”, navodi Obradović Arsenijević.

Za intervju na ovu temu zamolili smo i narodnu poslanicu Anu Miljanić, koja nam je rekla da će možda biti zainteresovana posle 17. decembra.

Jacić: U prosveti postoji apsolutna ravnopravnost u ostvarivanju radnog prava 

Nevena Jacić, nastavnica fizike u OŠ „Sveti Sava“ Požarevac i Politehničkoj školi Požarevac, govorila nam je o položaju žena u prosveti.

Kako kaže, u prosveti postoji apsolutna ravnopravnost što se tiče ostvarivanja radnog prava, odnosno zasnivanja radnog odnosa.

„Mislim da je ipak, sa današnjim stanjem u prosveti i našem položaju uopšte, ipak muškarcima malo lakše jer oni negde i dalje imaju tu ulogu autoritativne ličnosti spram ženskih provsetnih radnica. Pri zaposlenju i obavljanju posla, zaista mislim da što se prosvete tiče, tu zaista postoji ravnopravnost, pogotovo zbog činjenice da prosvetari postaju sve deficitarniji i deficitarniji. To je jedan od razloga zašto postoji ta vrsta egaliteta među muškarcima i ženama”, smatra Jacić.

Njeno mišljenje je da žene u prosveti ne zarađuju dovoljno kako bi bile finansijski nezavisne.

„Konkretno, ja uvek moram da održim neki privatan čas ili da nađem neki drugi, dodatni izvor prihoda. To je sramotno u poređenju s drugim branšama i sa ljudima koji nisu ulagali u svoje obrazovanje i inače u sebe, a imaju veće plate od nas koji smo ipak ulagali u sebe i koji obrazujemo nove naraštaje i stvaramo temelje jednog društva i jedne države”, ističe Jacić.

Kada je u pitanju ostvarivanje prava na bolovanje ili porodiljsko odsustvo, ona navodi da niko nije bio uskraćen na to pravo u školama u kojima je radila. Ipak, baš zbog toga što je u pitanju deficitarno zanimanje, postoji problem oko nagomilavanja obaveza.

„Primate manju platu dok ste na bolovanju i nema ko da vas pokriva. Gubite časove, ne dajete ocene i onda, kad se vratite sa bolovanja, čeka vas potpuni haos. U tom smislu to jeste jedan ogroman nedostatak”, objašnjava Nevena.

Prema njenim rečima, svojevremeno je konkurisala za rad u jednoj privatnoj školi i smatra da je razlika između državne i privatne škole velika. Kako kaže, u privatnim školama očekivanja su prevelika za još manju platu od one u državnoj školi, bez mogućnosti ostvarivanja bolovanja ili slobodnog dana kada je neophodan. Ističe da su plate, pogotovo za početnike, sramotno male.

Slučajevi nasilja u školama 2023. godine eksalirali su masovnim ubistvom u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” u Beogradu, kada je učenik sedmog razreda ubio devet učenika i radnika obezbeđenja, a ranio još šest učenika i nastavnicu. 

Nastavnici su sve više prinuđeni da pronađu mehanizam kojim će se izboriti protiv nasilja u školama. Nevenu Jacić pitali smo da li je možda muškarcima zaposlenim u prosveti lakše da se izbore sa tim nasiljem nego ženama.

Njeno mišljenje je da je muškarcima lakše samo u tom smislu što su doživljeni kao veći autoritet, a ne u smislu da žene nemaju mehanizme i način da se izbore sa nasiljem, koga ima svakodnevno.

„Definitivno muškarci imaju veći autoritet. Naravno, imaju i žene zato što podjednako mogu da povise ton, da priprete određenim disciplinskim postupcima, poštujući proceduru, ali opet su ovde u Srbiji, gde i dalje vlada patrijarhat, muškarci ipak nekako prihvaćeniji u tome da ih deca saslušaju kad izvrše nasilje, počevši od toga da su uglavnom koordinatori tima za nasilje muškarci, a ne žene”, kaže Nevena.

Na pitanje da li se ona kao prosvetna radnica oseća bezbedno, navodi da je njeno osećanje ambivalentno.

„Kako koja generacija naiđe, moj prvi čas nema veze sa fizikom i planom i programom šta nas sve očekuje u toj godini, nego sa pravilima ponašanja i time šta ja sve očekujem od njih i kako ja to nagrađujem. Moj govor svakoj generaciji koja dođe je da su u toj učionici svi jednaki, da bilo koji vid nasilja, što verbalnog, što fizičkog ili bilo kog drugog, zabranjujem. Nema ni ’glup si’ni ’ćorav si’, ni ’ružno pišeš’, ’glupe su ti patike’. Deca to prepričavaju i znaju da ja to kažnjavam. U tom smislu se na času apsolutno osećam bezbedno”, objašnjava Jacić.

Ipak, ponekad se zapita šta bi radila da dete krene na nju i kaže da se pri samoj pomisli na dešavanja u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i na to da neko zaista u školu može da donese bilo šta ne oseća bezbedno.

„Došli smo u situaciju da nisu samo ženama nego i muškarcima ruke vezane što se tiče bezbednosti. Ja zaista imam sreću da radim u školi u kojoj su deca zaista drugačija. Spadamo u školu koja se klasifikuje da je blizu granice segregacije i gde ima mnogo raznolikosti. U tom smislu se osećam bezbedno, ali ne kao što je to bilo pre nego što se sve desilo u ’Vladislavu Ribnikaru’. Ima tu mnogo prostora za boljitak, ali mislim da treba da krene da se radi od malih nogu – od roditelja, vrtića, predškolskog, pa dalje kroz obrazovanje da se dođe do tog nekog stadijuma normalne svesti o tome kako se treba ponašati u školi i da uopšte nemate potrebu da nanesete nekome bilo kakvu vrstu zla”, rekla je Jacić.

Pitali smo je koliko, na osnovu njenog iskustva, roditelji svom ženskom detetu usađuju obrazovanje kao vrednost.

Nevena navodi kako se nalazimo u 21. veku, koji više nije vek formalnog obrazovanja, nego veština koje posedujemo. Prema njenim rečima, neko sa nezavršenim fakultetom može da bude IT stručnjak, a neko sa darom za pevanje, bez završene muzičke akademije može da bude uspešan u tome.

„Naravno da ima roditelja koji svoju decu usmeravaju da što više ulažu u sebe, da će im život time biti lagodniji u smislu plate i lakoće posla, ali postoji određena grupacija devojčica, koja, prateći trendove na Instagramu, TikTok-u i ostalim društvenim medijima, vide da određena zanimanja bez nekog prevelikog ulaganja pružaju značajnu materijalnu nezavisnost. Ima roditelja koji apsolutno devojčice usmeravaju ka tome da treba da ulažu u sebe i roditelja koji shvataju da će, sa veštinama, neko ko bude radio nokte imati bar duplo veću platu od prosvetnog radnika. Mislim da se tu više radi o praktičnosti života u Srbiji u današnje vreme nego što roditelj ima zaista zlu nameru da dete ograniči u edukativnom razvoju”, smatra Jacić.

Zarić Mitrović: Žene u kulturi su jako vidljive

O položaju žena u kulturi razgovarali smo sa direktorkom Narodne biblioteke „Ilija M. Petrović” Požarevac, Verom Zarić Mitrović. 

„Moje mišljenje je da su žene u kulturi jako vidljive, s obzirom na to da su na rukovodećim položajima ravnopravno zastupljene. Nisam gledala statističke podatke, ali gledajući biblioteke, pre svega javne, možda ih je čak i više na rukovodećim položajima u kulturi. Što se tiče kulture, mislim da tu nema neke diskriminacije u bilo kom vidu”, smatra Zarić Mitrović.

Kao problem koji se javlja izdvaja to što je bibliotekarstvo profesija koja je manje plaćena nego ostale profesije, te se zbog toga muškarci koji su završili neki od fakulteta s kojima bi mogli da rade u biblioteci opredeljuju za zanimanja koja su više plaćena. Otuda u bibliotekama manji broj muškaraca nego žena.

Da li su primanja žena koje su zaposlene u oblasti kulture dovoljna da budu finansijski nezavisne, prema njenom mišljenju zavisi od toga da li je žena u braku, da li ima dece i koliko.

„Sindikati u kulturi su se pobunili. Primanja su daleko ispod onoga koliko treba da budu. Nadamo se da će se koeficijenti povećati, samim tim i zarada zaposlenih u kulturi i bibliotekarstvu. S obzirom na to da je i životni standard drugačiji, da je sve poskupelo, da to diktira neka svetska situacija koja nije baš najsjajnija, smatram da treba da usledi povećanje koeficijenata u kulturi, koje će za sobom povući i povećanje zarade”, navela je Zarić Mitrović.

Govoreći o ženama u književnosti, direktorka kaže da njeno iskustvo jeste da su žene prisutne, ali, kad pogleda statističke podatke i broj nagrada koji se dobija u književnosti i to koliko su uopšte prisutne u svetu književnosti, nema ih toliko zastupljenih koliko i muškaraca. 

O položaju žena u kulturi nedavno smo razgovarali sa književnicom Laurom Barnom i sa umetnicom Majom Obradović, koja je osvojila prvu nagradu 19. Bijenala „U svetlosti Milene”. 

Vera Zarić Mitrović završila je studije istorije umetnosti. Kako kaže, položaj žena u kulturi kroz vekove vrlo teško se menjao. Kao primer navela je pozorišta u kojima su žene bile zapostavljene, budući da su uloge oduvek bile davane glumcima. Takođe, podsetila je na odnos sredine prema Mileni Pavlović Barili.

„Veoma smo ponosni na Milenu Pavlović Barili danas. Znamo koliki je njen doprinos, kao jedne od retkih nadrealističkih umetnica na ovom području, ne samo našem nego i svetskom slikarstvu. Ona je bila veoma inovativna i veoma prihvaćena u umetnosti u svetu, a ovde, kada je htela da se zaposli kao učiteljica slikanja u nekoj od seoskih škola, nije bila primljena. Nije bila dobrodošla. Na kraju krajeva, volela je jahanje, a ovo je mala sredina, pa su je nazivali ludom Milenom zato što na konju prolazi ulicama grada. To neprihvatanje sredine je njoj dalo vetar u leđa da u svetu pronađe mesto i bude svetski priznata slikarka”, kaže Zarić Mitrović.

Kako ističe, put žena u kulturi je trnovit, što pokazuje i put književnica poput Isidore Sekulić. Prema rečima direktorke, žene su se borile za svoje mesto u ovom društvu.

Nikolić: Trgovina je veoma naporan posao za ženu

Marijana Nikolić godinama se bavi trgovinom, a u jednom periodu imala je i sopstvenu radnju, te smo sa njom razgovarali o položaju žene u trgovini.

Kako kaže, trgovina je za ženu veoma naporan posao, a žena je u tom poslu više „fizikalac” nego trgovac.

Prema njenom iskustvu u ovom poslu, poštuje se pravo na bolovanje i porodiljsko odsustvo.

Kada je u pitanju bezbednost žena u trgovini, Marijana Nikolić navodi da zakon postoji, a ko ga poštuje i koliko, to zavisi od poslodavca. Ona se lično ne oseća uvek bezbedno u radu.

„Ima svakakvih mušterija. Mušterije su uvek u pravu – i ako jesu, i ako nisu. Ti mu kao trgovac, kao prodavac ne možeš ništa”, navodi Nikolić.

Marijana smatra da žene zaposlene u trgovini ne zarađuju dovoljno da budu finansijski nezavisne.

„Trgovina je težak i naporan posao i psihički i fizički, ali nije plaćen koliko bi trebalo”, ističe Nikolić.

Insitut za žene, mir i bezbednost istraživanje je sproveo u saradnji sa Institutom za istraživanje mira u Oslu, analizirajući tri dimenzije – inkluzivnu, pravnu i bezbednosnu, koje obuhvataju 13 indikatora, od obrazovanja i zaposlenja, zastupljenosti u parlamentu, pristupa pravdi, zaštiti od diskriminacije, do porodičnog i političkog nasilja. Sa našim sagovornicama razgovarali smo o nekim od aspekata na koje se odnose ovi indikatori, o čemu možete čitati u nastavku teksta koji će na portalu Boom 93 biti objavljen sutra, 24. novembra.