Mladi i društvene mreže: Novi trendovi u potrazi za informacijama

Mediji koji žele slušanost, čitanost, gledanost i budućnost što pre moraju pronaći put do generacije Z. Imajući u vidu to da mladi danas svakodnevicu ne mogu zamisliti bez telefona i društvenih mreža, upravo su društvene mreže način da se privuče mlada publika.

Šta mladi koriste kao izvor informacija?

Prema Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2023. godinu, mladi se dominantno informišu putem društvenih mreža, dok gotovo i ne koriste novine i televiziju za informisanje.

Da je tako potvrdio nam je i razgovor sa učenicima Požarevačke gimnazije, u kome smo saznali da su društvene mreže i njihov dominantan način informisanja. Kada su u pitanju lokalne vesti, najčešće ih prvo čuju od prijatelja i porodice, a tek onda ih proveravaju na internetu i u lokalnim medijima.

„Što se tiče događaja u gradu, mislim da o tome najviše možemo da čujemo kod kuće, od naših roditelja i ostatka porodice, i među društvom u školi. Što se tiče informacija o zemlji i šire, o tome možemo najviše da istražimo na internetu i različitim društvenim mrežama”, rekla je Ana Kostić, učenica druge godine Požarevačke gimnazije.

Ilija Petrović, učenik prve godine Požarevačke gimnazije kaže da se o događajima u svom gradu, nažalost, informiše najviše preko društvenih mreža, što, prema njegovom mišljenju nije dobar izvor informacija. Kada su u pitanju vesti o zemlji i svetu, takođe se informiše preko društvenih mreža, ali smatra da tu može da veruje i nekim portalima, naglašavajući da je navažnije da se zadrži kritičko mišljenje, da se proveri zašto je neko to napisao, kako je napisao, i kada je napisana ta vest.

Razgovarali smo i sa učenicima Medicinske škole u Požarevcu, koji su naveli da je njihovo glavno sredstvo informisanja internet.

„Ne čitam novine i ne pratim vesti. Kada mi je potrebna informacija služim se samo internetom ili stručnom literaturom”, navela je Tea Ivanović, učenica 1. godine Medicinske škole.

Ana Radojković, koja takođe pohađa 1. godinu Medicinske škole, kaže da se većinom informiše preko interneta. Televiziju ne gleda, ali, ukoliko je objavljena neka važna informacija, nju će čuti od svojih ukućana, koji taj medij prate. 

Đorđe Petrović, učenik 4. godine Medicinske škole, koristi i tradicionalne medije poput televizije, a ponekad i novina koje, kako kaže, ima u kući. Informacije do kojih dođe proverava baš putem portala koje prati.

„Što se tiče izvora iz kojih se informišem to je pregršt što lokalnih, što domaćih ali i stranih medija. Moj mehanizam razotkrivanja da li je informacija tačna ili nije upravo je provera stranica koje često pratim, pa znam da su vrlo ažurne i aktivne”, kaže Đorđe.

Anica Pavlović učenica je treće godine Ekonomske škole. Ona se informiše  preko lokalnih medija, koje posećuje kako preko društvenih mreža, tako i direktno preko veb portala.

Društvene mreže važan su izvor informacija ne samo za mlade nego i za odrasle. Naime, istraživanje “Informisanje u digitalnom okruženju u Srbiji”, koje je sproveo Centar za medije Fakulteta političkih nauka 2020. godine, pokazalo je da su društvene mreže, poput TV dnevnika, jedan od izvora vesti za tri četvrtine onlajn populacije, a za trećinu su ključni izvor vesti.

Prema istraživanju, korisnici digitalnih vesti najviše ostaju vezani za tradicionalne centralne informativne emisije - TV dnevnik. 

Kako piše BBC, visoka zastupljenost televizije kao jedinog tradicionalnog medija koji i dalje uspešno održava svoj izvorni format za distribuciju vesti, u Srbiji se može smatrati i delom tradicije mediteranskog kruga zemalja u kojima se publika istorijski više vezala za elektronske nego za štampane medije.

Istraživanje je pokazalo da postoji generacijski uslovljena razlika među korisnicima vesti. Što su korisnici stariji, više koriste televiziju kao izvor vesti, gotovo jednako kao što niža starosna dob uslovljava veću vezanost za društvene mreže.

Dakle, ukoliko mediji žele da opstanu u 21. veku, njihova budućnost je na društvenim mrežama. Primeri medija koji su prepoznali važnost društvenih mreža jesu Oblakoder i Storyteller.

Društvene mreže i mediji

O tome kakvu ulogu društvene mreže imaju u informisanju mladih i o načinu na koji sadržaj svojih portala prilagođavaju njihovim potrebama razgovarali smo sa Marinom Zec, glavnom i odgovornom urednicom Oblakodera, i Sanjom Đorđević, novinarkom Storyteller-a.

„Ukoliko mediji žele da ih neko prati i čita, smatram da je vrlo važno da imaju društvene mreže i da su aktivni na njima”, ističe Sanja Đorđević.

Kako kaže, televizija kao medij i dalje dominira u Srbiji, te nema za tim nema potrebe, ali, ako mali mediji ili mediji na lokalu žele da za njih i njihov rad čuje šire od publike koju inače imaju, za to imaju šansu na društvenim mrežama.

„Prema mnogobrojnim istraživanjima, kako domaćim, tako i na svetskom nivou, mladi se informišu putem društvenih mreža i onlajn portala, ali najviše društvenih mreža i apsolutno smatraju da ne postoji preterana potreba za potraživanjem informacija zato što će oni putem društvenih mreža najčešće do njih i doći. Tradicionalni mediji su u padu kada govorimo o toj vrsti ’konzumiranja’ sadržaja“, navodi Marina Zec.

Da mladi gotovo i ne prate tradicionalne medije smatra i Sanja Đorđević. Prema njenim rečima, svi mladi ljudi iz njenog okruženja sa kojima je imala interakciju informišu se preko društvenih mreža.

„On je tu da stoji u kući i pravu neku galamu, da pravi atmosferu toplijom. Radio je tu da ide neka muzika u autu i, kada krene neko da priča, onda se promeni frekvencija. Ja kao novinar ne sećam se kada sam poslednji put kupila štampani medij. Čini mi se čak da mladi nemaju poverenje u štampane medije, naročito dnevne novine. S druge strane, jedan od razloga jeste što to mora da se plati. Mladi su navikli da medijski sadržaj bude besplatan”, kaže Sanja.

Foto: Privatna arhiva

Od štampanih medija, Sanja veruje da se u Beogradu i Novom Sadu kupuje „Lice ulice“, jer je humanitarnog karaktera, a pruža kvalitetan medijski sadržaj. 

Storyteller ima profile profile na Fejsbuku, Instagramu, TikToku, Linked In-u, Twitteru, i ja mislim Viberu i,  kako ističe Sanja, na svakoj društvenoj mreži ima različitu publiku.

„Na Viberu je zajednica ljudi koje možda čak i poznajemo. Na Linked In-u to su ljudi sa kojima treba da sarađujemo, poslovni ljudi. Sadržaje serviramo na neki poslovniji način. Ne trudimo se baš za Fejsbuk. To nije naša publika. To su ljudi starijih generacija. Na Instagramu smo izuzetno aktivni. Kačimo infografike, rilse. Non-stop imamo neke storije. Imamo povratnu komunikaciju s publikom. Na TikTok-u kačimo videe koji opisuju naše ozbiljne tekstove koje radimo, ali imamo i insajtove, kako izgleda naš dan, kako izgleda naša kancelarija, neke meme, da bismo privukli publiku da pogleda neki ozbiljniji sadržaj. Npr. objavimo video kako su nas pojeli komarci dok smo išli da izveštavamo o pticama da bi pogledali video o pticama i šta to njih ugrožava u Vojvodini“, objašnjava Sanja.

Da su Instagram i TikTok izrazito važni za privlačenje pažnje mladih smatra i Marina Zec iz Oblakodera.

„Mi Instagram od samog nastanka magazina koristimo tako da nam je to društvena mreža broj jedan, gde imamo najveći broj pratilaca. Ono što mislim da je ključ na društvenim mrežama jeste sda budete konzistentni i da postoji neki vremenski okvir na koji od vas publika može da računa. Zbog toga podkasti izlaze u određenom vremenu, terminu i ritmu. Isto važi i za društvene mreže“, navodi Marina.

Medijima nije dovoljno da samo otvore profile na društvenim mrežama i svuda objave isti sadržaj. Neophodno je da svoje sadržaje prilagode prirodi svake društvene mreže. U redakcijama često postoje osobe koje su zadužene baš za taj posao.

„Dok ja istražujem neke dokumente i neke ozbiljne stvari, neke tekstove, moja koleginica koja sedi preko puta je na TikToku. Prati trendove i provaljuje šta se dešava, šta je sad u modi, kako da postanemo viralni. To je njen zadatak. Ona je video novinarka i njen posao je upravo to. Hteli – ne hteli, menadžer društvenih mreža ili video novinarka kao što je ona su nova zanimanja. Oni rade veliku stvar. Neophodni su kao automehaničar, kao vodoinstalater. Bez njenog načina proizvodnje sadržaja i bez njenog praćenja tih trendova, naši sadržaji koji su usmereni ka zajednici ne bi izašli iz te zajednice”, objašnjava Sanja Đorđević.

Na Oblakoderu veoma vode računa o estetici sadržaja koji objavljuju na društvenim mrežama.

„Imamo sreću da imamo dizajnerku koja je likovna umetnica. To je Olga Đalošević. Jako vodimo računa o tome da naš sadržaj bude kao i naš sajt, da vizuelno prati sadržaj, da bude podjednako lepo dizajniran kao što je i tekst napisan. Korsitimo na društvenim mrežama različite alate i trendove, postavljanje pitanja itd. Svi vole da budu pitani i učestvuju, i tako se dodatno privlači pažnja“, rekla je Marina.

Foto: Artinjan Artinović

Kako privući mlade da prate medijske sadržaje?

Marina Zec smatra da nije tačno da mladi nisu zainteresovani za medijske sadržaje, već da su isključeni iz medijskog diskursa.

„Oblakoder je nastao 2018. godine kao medij za mlade, ali ne u smislu da bude omladinski medij, već smo shvatili da manjka, u tom nekom našem srpskom medijskom eko-sistemu, medija koji su namenjeni mladim ljudima, a da mogu da budu urbanog karaktera. Kad kažem urbanog karaktera, znači da se odnose na kulturu, društvo, različita dešavanja, praćenja onoga što se dešava i da stavljaju fokus na mlade ljude. Shvatili smo da, samim tim što ne postoje sadržaji za mlade i mediji koji su namenjeni mladim ljudima, oni su isključeni iz javnog siskusa. Mi smo veoma ambiciozno i optimistično želeli smo da promenimo to i kroz naš rad se pokazalo da jeste postojala potreba za time”, rekla je Marina.

Ona ističe da svaka tema može biti tema za mlade. Smatra da ne treba prilagođavati medijski sadržaj mladima, već se treba prilagođavati njihovim navikama informisanja, koje su u 99% slučajeva na društvenim mrežama, te ih treba koristiti kao alat da se do njih dođe.

S obzirom na hiperprodukciju medijskog sadržaja, Marina Zec navodi da mladi često imaju otklon prema ,,ozbiljnom sadržaju’’ ili „teškim“ temama. Smatra da se mladi za takve teme mogu zainteresovati objašnjavanjem toga na koji način takve teme utiču na njihov život.

„S obzirom na to da često kada otvorite različite dnevno-političke novine, prvo na šta ćete naići su katastrofe, cene, hronika, mladi imaju otklon prema tome. S druge strane, mladi jako vole da prate i čitaju i obraćaju pažnju na ono što se njih tiče, tako da generalno i politika, i ekonomija, i zdravstvo, i društvene teme jesu nešto što se tiče mladih i vrlo ozbiljno oslikava na njihov život i kvalitet istog, tako da objašnjavanjem toga svaka mlada osoba može da se zainteresuje i za te ozbiljnije teme”, smatra Marina.

I Oblakoder i Storyteller čine mlade redakcije, te i Marina Zec i Sanja Đorđević navode kako komuniciraju istim jezikom kao i mladi kojima se obraćaju, što je veoma važno pri odabiru tema na kojima rade.

„Znamo šta su potrebe mladih jer smo i sami mladi novinari. Tako smo npr. nedavno imali temu o tome kako nema brucoša slovakistike. To je tema koja se tiče slovačke zajednice, ali i problema mladih. Takođe, nastojimo da inspirišemo. To je jedan od naših glavnih ciljeva, tako da predstavljamo ljude iz zajednice koji su na neki način postigli uspeh. Uspeh je širok pojam. Uspeh nekada može biti i samo ustati iz kreveta taj dan, ali može biti i da postaneš instruktorka vožnje sa jako malo godina i da voliš svoj posao, isto je to jako veliki uspeh. Dosta pažnje poklanjamo i preduzetnicima koji su ili postigli, ali i ne moraju da postignu neki veliki uspeh”, rekla je Sanja.

Foto: Pixabay ilustracija (Thomas Ulrich)

Kako kaže Marina Zec, balansiranje između zabave i edukacije u sadržajima namenjenim mladima je ozbiljan izazov.

„S obzirom na to da smo magazin, imamo luksuz da malo više vremena posvetimo promišljanju tema i bavljenju istim, tako da se u suštini trudimo da pratimo kako lokalnu, tako i globalnu kulturu i aktiuelne trendove, ali da se bavimo i ozbiljnijim društvenim temama koje se odnose na sve nas, sa malim akcentom na mlade ljude. Logika nam je da radimo pola-pola: da ih s jedne strane animiramo kroz kulturni sadržaj, a s druge strane donosimo nešto što se odnosi na preispitivanje svakodnevnice“, navodi Zec.

Društvene mreže omogućavaju veću komunikaciju s publikom. Tu mogućnost koristi i redakcija Storyteller-a i redakcija Oblakodera. Putem komunikacije na društvenim mrežama mladi imaju priliku da utiču na kreiranje njihovog sadržaja.

„Mladi utiču na kreiranje sadržaja na Storiteleru tako što komuniciraju s nama, preko društvenih mreža između ostalog. Imamo tu dvosmernu komunikaciju. Ako pogledate naš Instagram profil, videćete da konstantno imamo neke storije. Kada je to neophodno i kada pišem neki tekst i zanima me da li je neko imao slično iskustvo, mi to objavimo na Instagramu i dobijem povratne informacije”, rekla je Sanja.

Marina Zec kaže da u Oblakoderu vrlo često, kada rade tekstove na određene teme, koriste ankete na kojima njihova publika vrlo rado učestvuje, što je, prema njenom mišljenju, odraz vrste dvosmerne komunikacije i dvosmernog poverenja.

Kao dva najznačajnija izvora informisanja u Srbiji izdvajaju se televizija i društvene mreže, što je uslovljeno generacijskim  razlikama. Starije generacije i dalje gledaju televiziju, dok su mladi na društvenim mrežama. Ipak, društvene mreže sve više postaju glavni izvor informisanja i starijim generacijama. Kako bi opstali i kako bi privukli mladu publiku, mediji se moraju prilagoditi novim trendovima, odnosno biti prisutni na društvenim mrežama i prilagođavati im svoj sadržaj. 

POSLUŠAJTE CELU EMISIJU Jasno i glasno - za medijsku pismenost mladih: Novi trendovi u potrazi za informacijama

Foto: Ministarstvo informisanja i telekomunikacija