Dijabetes treći vodeći uzročnik smrti u Srbiji

Dijabetes, kao jedno od najčešćih hroničnih nezaraznih oboljenja, predstavlja značajan izazov za javno zdravlje. Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodna federacija za dijabetes, koje su inicirale Svetski dan borbe protiv dijabetesa, procenjuju da je 2017. godine širom sveta oko 425 miliona ljudi živelo s dijabetesom, a taj broj se očekuje da će do 2045. godine porasti na 629 miliona.

Dijabetes nastaje usled smanjene količine ili nedostatka insulina, hormona koji reguliše nivo šećera u organizmu. Ova bolest dovodi do porasta nivoa šećera (glukoze) u organizmu, a normalna glikemija se kreće između 3,5 i 6 mmol/l.

Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti pruža priliku za udruživanje ljudi sa dijabetesom, zdravstvenih radnika, medija, šire javnosti i vladinih organizacija kako bi se podigla svest o dijabetesu, ističu stručnjaci.

Iako se najviše stope incidencije dijabetesa registruju u razvijenim zemljama, očekuje se najveći porast broja obolelih u zemljama u razvoju, među kojima je i Srbija.

Šećerna bolest (dijabetes melitus) predstavlja jedno od najčešćih nezaraznih oboljenja, a broj obolelih od ove bolesti već duže vreme beleži porast i poprima razmere globalne epidemije. Iako su najviše incidencije dijabetesa zabeležene u razvijenim zemljama, Srbija se suočava s očekivanim rastom broja obolelih.

Dijabetes je peti uzrok smrti u svetu, a u Srbiji zauzima treće mesto među svim uzrocima smrtnosti, predstavljajući peti uzrok opterećenja bolešću.

„Osobe koje boluju od dijabetesa trebalo bi redovno da obavljaju laboratorijske analize kako bi pratile nivo šećera u krvi i ostale parametre neophodne za određivanje pravilne terapije. Ovo uključuje EKG, merenje pritiska, i praćenje težine. Redovnim praćenjem mogu se na vreme identifikovati faktori rizika i sprečiti komplikacije, poboljšavajući trenutno zdravstveno stanje. Dijabetes kao sistemska bolest nosi ozbiljne i raznovrsne komplikacije, oštećujući sve organe u organizmu, kod nekih ranije, kod drugih kasnije“, naglasila je ranije dr Katarina Milićević iz Doma zdravlja Požarevac.

Edukacija o dijabetesu ključna je u prevenciji, a postavljanje dijagnoze i započinjanje lečenja na vreme, uz primenu preventivnih mera kao što su pravilna ishrana i redovna fizička aktivnost, omogućava kontrolu bolesti. Ovako usmeren pristup može produžiti život pacijentima i poboljšati kvalitet njihovog života, s minimalnim ili bez komplikacija.

Broj obolelih na teritoriji grada Požarevca  

Što se tiče broja obolelih u Požarevcu, tačan podatak nije lako utvrditi zbog migracija stanovništva, kasnih prijava, i drugih faktora. Dijabetes se često otkriva kada pacijenti već imaju ozbiljne zdravstvene probleme, a uspeh u identifikaciji i evidenciji obolelih od dijabetesa postignut je kroz određene programe i grantove, evidencirajući oko 4.000 ljudi sa dijabetesom u tom regionu.

Lekari naglašavaju važnost redovnih kontrola i poseta lekaru kako bi se prevenirao napredak bolesti. Statistički podaci o dijabetesu ukazuju na zabrinjavajuće činjenice, poput toga da 1 od 10 ljudi živi s dijabetesom, 1 od 2 osobe s dijabetesom nije svesna svoje bolesti, te da više od 50% slučajeva dijabetesa tipa 2 može biti sprečeno. Dva od tri obolela od dijabetesa žive u urbanim područjima, a četiri od pet obolelih su stariji od 65 godina.

Dijabetes, takođe poznat kao šećerna bolest ili dijabetes melitus, predstavlja jednu od najčešćih bolesti savremenog doba. Ovo je hronično, neizlečivo oboljenje metabolizma koje karakteriše trajno povišen nivo glukoze u krvi. Najefikasnija preventivna mera protiv dijabetesa uključuje usvajanje pravilne ishrane, povećanje fizičke aktivnosti, i održavanje normalne telesne težine.