Društvo
Od polja do školskog stola: Kako učenici Poljoprivredne škole proizvode zdrave sokove i peciva? (FOTO+VIDEO)
Učenje u Poljoprivrednoj školi u Požarevcu nije ograničeno samo na teorijsko znanje. Učenici su aktivno uključeni u svaki korak proizvodnje – od uzgoja biljaka, sve do finalizacije proizvoda, ali i njihove konzumacije. Uzgoj voća i povrća za sokove i proizvodnja peciva deo su njihove svakodnevice.
Ekipa Boom93 obišla je radionicu za preradu voća i povrća i pekaru u Poljoprivrednoj školi „Sonja Marinković“ u Požarevcu, a zaposleni i učenici su nas upoznali sa procesom proizvodnje sokova, džemova i pekarskih proizvoda.
Praktičnu nastavu u radionici obavljaju učenici prehrambene struke, a u pekari učenici koji su na smeru pekar.
U radionici se radi proizvodnja sokova, džemova i salata, a kada je naša ekipa obišla školu učenici su radili na proizvodnji i pakovanju soka od cvekle i šargarepe.
„Učenici su kompletno uključeni u proces proizvodnje. Mi smo zaista srećni što imamo ovu radionicu i što naši učenici nakon slušanja nastave u učionici mogu teoretski deo da upotpune praktičnim, odnosno da svojim rukama naprave nešto što će sami konzumirati, a nakon toga ovi proizvodi idu u prodaju, kao i našim učenicima koji su smešteni u Domu učenika. Učenici su veoma zainteresovani da rade praktični deo u radionici, kažu da im je to veoma zanimljivo, da svakoga dana nauče nešto novo“, navodi profesorka stručnih predmeta, Miroslavka Hrkalović.
Prema rečima profesorke, učenicima se u početku sokovi koje u radionici prave kao zdrave nisu dopadali, a sada kako slušaju predavanja i uputstva da se zdravo hrane, jer će samo tako biti zdravi, navikli su se na taj ukus i kada je proizvodnja sokova na rasporedu uvek konzumiraju sokove koje naprave.
„To zapravo nisu sokovi koji spadaju u osvežavajuće, kao što su gazirani napici, i ove sokove ne treba konzumirati u velikim količinama, već je dovoljna jedna čaša dnevno kako bi se telo snabdelo potrebnim vitaminima i mineralima“, navodi ona.
Svi proizvodi koji se u školskoj radionici proizvedu osim za prodaju koriste se i u ishrani đaka škole koji su u Domu učenika, a deo proizvoda ide i u školsku prodavnicu u gradu, tako da škola ima doprinos od učeničnog rada.
Sve vreme dok su deca u školi, ne koriste telefone. Kako Hrkalović kaže, „jednostavno nemaju potrebu, jer su svakog momenta uključeni u proces prerade, jer ih to zaista zanima, vole da rade praktično, više nego da čitaju knjige“.
Što se tiče sirovina koje se u radionici prerađuju uglavnom se proizvode na školskoj ekonomiji i u njihovoj proizvodnji učestvuju ostali smerovi u školi, dok učenici na prehrambenom smeru prerađuju, nakon čega se proizvodi konzumiraju u Domu učenika i čime se jedan krug zatvara. Nešto od sirovina škola kupuje, jer ih na svojoj ekonomiji nema, a to su najčešće aronija i višnja.
Asortiman proizvoda u čijoj proizvodnji učenici učestvuju je veoma bogat, a iz škole ističu sokove, džemove, kiselo slane proizvode poput salata i zamrznute proizvode. Akcenat stavljaju na sokove koji su nadaleko čuveni i traženi, a prave ih od voća, kao što je aronija i kupina, a ove godine su prvi put proizveli sok od višnje. Ističu da je izuzetno je dobar odziv među potrošačima. Od povrća prave sokove od paradajza, cvekle, šargarepe, njihov koktel i imuno sok koji je izuzetno tražen.
Pripremile Anđela Stepanović i Neda Stojićević
„Mi ne proizvodimo ono što se može naći na tržištu, već ono što je specifično i što ne postoji, jer naši sokovi su hladno ceđeni, veoma zdravi i bez ikakvih dodataka, a pritom primenjujemo izuzetno dobru tehnologiju, tako da sve vrednosti iz te sirovine koja ne može da se koristi tokom čitave godine, jer je sezonskog karaktera, ispravnom tehnologijom pretačemo u naše boce. To znači da sve hranljive vrednosti iz sirovine potpuno nastojimo da očuvamo i da se to unese u ljudski organizam kao izvor zdravlja“, zaključuje naša sagovornica.
Pekara koja u okviru škole postoji i u kojoj praksu obavljaju učenici na smeru pekar, je prema rečima profesorka Jasmine Andrić, prilično dobro opremljena i ima uveden HCCP sistem koji se odnosi na bezbednost hrane.
„Učenici prvenstveno uče da proizvode hleb, pecivo, burek i druge pekarske proizvode. Naši učenici su po završenom školovanju potpuno osposobljeni za rad u pekarama manjih ili većih kapaciteta. Pored praktične nastave, ovde se proizvodi i pecivo koje se koristi za ishranu u Domu učenika, što je jako bitno, jer je nama to ušteda, a učenici pritom i nauče još dodatne stvari, nevezano za ono što je predviđeno programom i planom i na taj način doprinose, jer proizvode peciva koja bismo mi inače kupovali“, kaže profesorka Andrić.
Prema njenim rečima, jedan deo učenika koji ovde obavlja praksu, već ima planove šta nakon završetka škole.
Među njima je i Igor Devičić, učenik ove škole koji za Boom93 navodi da je do sada u pekari naučio da pravi hleb, štrudlu i ostala peciva, a kako nam je otkrio stečeno znanje ponekad primenjuje i kod kuće. Već sada ima i planove za period nakon završetka škole, a planira da mu pekarski zanat bude profesija i nakon završetka škole.
„Posao nije toliko težak, a plata je dobra“, navodi ovaj mladi pekar.
Kroz jedinstveno iskustvo u poljoprivrednoj školi, učenici stiču ne samo praktične veštine u proizvodnji sokova i peciva, već i duboko razumevanje važnosti održive poljoprivrede i ekološke svijesti. Učeći o važnosti kvaliteta, održivosti i inovativnosti, ovi mladi poljoprivrednici postavljaju temelje za budućnost prehrambene industrije. Svojim radom u proizvodnji sokova i peciva, oni ne samo da usavršavaju svoje veštine, već i doprinose stvaranju zdravijeg okruženja, pre svega za svoje drugove koji proizvode njihovog rada svakodnevno konzumiraju.
Pripremile Anđela Stepanović i Neda Stojićević
Projekat „Može i ovako – to sam ja” podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da promoviše mlade ljude, da osnaži njihov položaj i ukaže na važnost podrške mladim ljudima koji predstavljaju budućnost našeg društva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.