Dobitnica prve nagrade Bijenala: Nagrada mi je važna jer je to priča o autentičnosti

„Još uvek ne mogu da sumiram utiske, s obzirom na to da sam svesna da je Bijenale osnovano 1983, godine kada sam rođena. Kada sam studirala, odnosno počela da se školujem dosta rano u ovoj oblasti, jedan od prvih radova koje sam primetila pored Leonarda da Vinčija je i Milena Pavlović Barili. Njeni elementi su njen ženski rukopis, u kome sam se dosta rano našla. Sve to što je bilo mistično i čudno kasnije se i u mom životu pokazalo apsolutno bliskim, jasnim, da ne kažem sestrinskim rukopisom”, rekla je Obradović povodom osvojene nagrade.

Predsednica stručnog žirija prof. dr Dijana Metlić, istoričar umetnosti, prilikom proglašenja pobednika, protumačila je nagrađeno ostvarenje.

„Sakrivajući svoje lice iza nagužvane kese ispred koje drži balon sa smajlijem, junakinja se nalazi u neprijatnom, povijenom položaju, torza obavijenog najlonom, pokazujući svoje idealno izvajane noge i grudi. Odbacujući neželjene, nesavršene segmente tela i životnih ciklusa upakovanih u providne folije, ona šalje snažnu poruku o ženskom trpljenju, unutrašnjoj teskobi i nemiru izazvanim pritiscima kojima su u društvu izložene pripadnice lepšeg pola”, rekla je Metlić.

Prema njenim rečima, sigurna, precizna linija u funkciji je izgradnje uznemirujuće slike stvarnosti, a iskričavi kolorit, koji na prvi pogled govori o vedroj svakodnevici, promišljeno je upotrebljen kako bi se istakla nelagodnost subjekta i postavila pitanja ⎯ da li je telo i dalje ključni znak ženskog identiteta, ko će da zaštiti ženu, koja je granica tolerancije i društvenog opravdavanja nasilja nad ženama.

Položaj žena bila je tema ove umetnice i kada je izašla na scenu 2008/09. godine i kada je, kako kaže otvorenije mogla govoriti o tome, naročito o temi nasilja.

„Danas, iako je ta reč zastupljena, naročito posle pokreta ’MeToo’, u našoj sredini, na način na koji ja radim, a to je figuracija u slikarstvu, crtežu i delimično skulpturi, nije baš tako previše dopuštena, odnosno nije previše vidljiva. Ne daje joj se dosta prostora”, kaže Obradović.

Kada su u pitanju samostalne umetnice smatra da je pozicija teška jer ne mogu da prodaju isto kao i muškarci, koji, kako kaže, mnoge stvari mogu završavati na drugačije načine, na koje žene ne mogu. Naglasila je da o tome može govoriti samo iz svoje perspektive i iskustva, te da ne može da generalizuje. Ipak, ovo je malo tržište, pa joj je dosta toga poznato.

„S druge strane, jako mi je važna nagrada jer je to priča o autentičnosti. Milena je bila odbačena od strane ove sredine. Nije mogla nijedan posao da dobije u tadašnjoj zemlji. Jasno je da tada nije otišla, ovo ne bismo imali danas. Autentičnost bez kompromisa je to što je zapravo i moj imperativ. Bez kompromisa znači da proživite mnoge stvari koje niste očekivali, koje su beskrajno neprijatne, tako da je taj osmeh koji ranije nisam imala u radovima u stvari posledica mnogih padova i mnogih odbijanja, koja, naravno, morate proći i nikada ne znate kada će se to završiti”, navela je ova umetnica.

I pored svog stvaralaštva koje je bilo cenjeno u čitavoj Evropi, a posle i u Americi, Milena Pavlović Barili veoma dugo ostala je neprimećena u sopstvenoj sredini, u zemlji iz koje je potekla. Maja Obradović mišljenja je da je ta nepravda danas ispravljena, ali ne dovoljno.

„Mislim da jeste u istorijsko-umetničkom konceptu prepoznata, ali znamo da mnoga građa još uvek nije dostupna, obrađena. Moguća su i nova iščitvanja njenog dela”, rekla je Obradović.

Prerana smrt presekla je njeno stvaralaštvo, te ostaje otvoreno pitanje šta je sve mogla da postigne.

„Ona je našla dobru meru između modnog dizajna, budućeg potrošačkog društva i svega što ćemo i mi danas koristiti dok se nisu pojavili modni fotografi, i onoga što mi nazivamo likovnost, a to je jako teško uraditi”, smatra Obradović.

Kako je navela, poznato joj je da Milena ovde nije imala puno prijatelja, a da je, kad god se vraćala, uvek posmatrana kao osoba koja je ekscentrična, atraktivna i koja ima dubok, prodoran pogled od koga ne možeš da se skloniš, što, prema njenim rečima, mnogo govori o slikarstvu i njenoj ličnosti.

Maju Obradović pitali smo da li je i danas slučaj da su umetnici više prepoznati u stranoj sredini nego u onoj iz koje potiču.

„Danas, recimo, mladi autori odu u Evropu, studiraju, ali se i vraćaju zato što vi nosite to sa sobom. Naročito posle ratova i svih političkih dešavanja kod nas, mi nismo baš uvek prihvaćeni zbog toga.  I dalje traje taj eho, ali je dobro skupiti iskustva, biti na pravim mestima, jer vi, u stvari, sve vreme razgovarate o idejama”, rekla je Obradović.

Ideje su bile važne za Milenu Pavlović Barili, koja se, osim likovnom umetnošću, bavila i poezijom. Takođe, ona potiče iz umetničke porodice.

„Čitavo njeno nasleđe bila je odlična podloga za sve ono što će raditi i time u amanet svima nama ostaviti, naravno i muškarcima, ali pre svega ženama jednu vrstu ohrabrenja i onoga ’izdrži kada je najteže’”, kaže Obradović.

Značaj kulturnih događaja poput Bijenala u decentralizaciji umetnosti jeste nešto što je najbitnije, smatra ova umetnica.

U ovakvim mestima odakle kreće jedna velika energija, ne bismo nikada to smeli da zaboravimo. Mislim da ovo treba podići na jedan svetski nivo, samo sa malo više pažnje, organizovanosti i sloge.

Ono o čemu razmišlja i pitanje koje postavlja jeste kako bi ovaj događaj  izgledao da je reč o muškom autoru.

„Čitajući Milenina pisma o dvadesetim prošlog veka, ne vidim neku preteranu razliku u odnosu sredine prema nečemu što je neobično, što se ne da svrstati i imenovati. Dakle, kad ne možete nešto da zbrojite, vi ne znate šta ćete sa tim. Identična je situacija i dan danas, verovatno i u svetu, ne samo kod nas, ali bliže nam je naše nebo, pa ga poznajemo”, zaključila je Obradović.

Projekat „Supermarket kulture”, koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da afirmiše kulturne vrednosti i stvaralaštvo, da predstavlja stvaraoce i umetnike, ali i da obrađuje ključne teme od značaja za položaj kulture i umetnosti u društvu i našoj lokalnoj zajednici, da pruži podršku i istakne važnost kulturne politike za budućnost našeg društva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.