Državni bankomat ponovo radi: Ranije se pred izbore obećavalo, a sada se daje direktno iz budžeta

Ova antikrizna mera u vreme korone najavljena je tokom aprila 2020. godine, a sa isplatom je započeto 25. maja. Parlamentarni izbori održani su 21. juna, taman dve, tri nedelje nakon okončanja isplate „Vučićevih 100 evra“.

Od tih prvih 100 evra ekonomisti upozoravaju da neselektivna davanja puno koštaju, a ne daju takav efekat kao kada bi novac bio isplaćen ciljano onima kojima je potreban. Drugim rečima, sa manje bi se moglo uraditi više. Posebno zato što je sve vreme budžet u deficitu, odnosno ovaj novac je deljen iz zaduživanja na koja se plaća kamata.

Analiza Fiskalnog saveta je pokazala da je tih 100 evra po punoletnom stanovniku, odnosno 610 miliona evra doprinelo ubrzanju rasta BDP-a 2020. godine sa 0,2 procentna poena, ali i povećanju javnog duga od 1,3 procentna poena BDP-a, a da se tek 10 odsto potrošnje ovog novca vratilo u budžet kroz poreze.

Njihova ocena efekta davanja po 60 evra svim punoletnim građanima plus 50 evra penzionerima u 2021. je da je to doprinelo rastu BDP-a sa 0,15 procentnih poena, dok je javni dug povećalo za 0,9 procentnih poena BDP-a.

Mihailo Gajić, ekonomista Libeka, ističe da je u početku država želela da merama anulira efekte pandemije i rasta cena hrane i da podstakne potrošnju. Međutim, on ocenjuje da je efekat na rast BDP prilično slab.

„Povećanje državne potrošnje na malu otvorenu privredu ima mali efekat. Mnogo veći je efekat na uvoz nego na potrošnju domaće robe. Drugim rečima nama ostaje javni dug, a podsticaji idu nemačkim i italijanskim firmama“, napominje Gajić za Danas.

On ističe da se država okrenula tim neselektivnim davanjima jer ima slabu administraciju, ali i zbog političkih motiva.

„Mi imamo podizanje političke popularnosti davanjima iz budžeta pred svake izbore. To je i jedan od razloga zašto se nije išlo na ciljane mere pomoći onima kojima je pomoć bila najpotrebnija. Prosto radi se o kupovini političke podrške među raznim grupama stanovništva“, navodi Gajić, dodajući da je više od dve milijarde evra u nekoliko talasa doprinelo rastu potrošnje koja je opet potpirivala inflaciju i jedan je od faktora zašto je kod nas viša inflacija nego u evrozoni.
I Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, smatra da je „svima jasno da se radi o predizbornoj kupovini glasova“.

„Budžet služi kao bankomat. Ranije se pred izbore obećavalo, a sada se daje direktno iz budžeta. A sada je budžetska rezerva najbolji bankomat. U budžetu su opredeljena namenski sredstva i moraju da se opravdaju. Sredstva u budžetskoj rezervi ne podležu toj proceduri“, primećuje Dugalić.

On se osvrnuo i na pozitivnu ocenu MMF-a sprovođenja stend-baj aranžmana.

„Nekada su pregovori s njima bili mučni. Sada im je važno samo da im se vrate pare. Na primer, pre 20 godina su insistirali da se privatizuje Dunav osiguranje, a sada se to ni ne pominje“, napominje Dugalić.