Izbori 2023: Kolika izlaznost više odgovara vlasti, a kolika opoziciji?

Dušan Vučićević, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i istraživač agencije Sprint insajt (Sprint insight), kaže za N1 da nepouzdan birački spisak pravi veliki problem sa određivanjem broja apstinenata.

Prema njemu, deluje da je izlaznost na izborima kreće od 52 do 58 odsto što znači da postoji dve petine ljudi koji ne izlaze na izbore.

„U praksi taj formalni birački spisak obuhvata ogroman broj ljudi koji su upisani ali ne izlaze. Imamo veliki broj ljudi u inostranstvu, ali podatke o iseljavanju nemamo“.

On ističe da je realna procena da imamo pet miliona birača, što onda znači da imamo izlaznost od oko 75 odsto, odnosno 25 odsto apstinenata.

Jovanka Vukmirović, ispred istraživačkog tima agencije stata.rs, kaže da je razlika 870.000 ljudi.

“Birački spisak ima toliko više nego što je punoletnih građana prema rezultatima Popisa iz oktobra 2022. Tu su ljudi koji žive u inostranstvu, zatim određeni broj onih koji nisu živi jer registri Matičnih knjiga nisu upareni sa biračkim spiskom, ljudi fiktivno preseljeni na adrese u Srbiji, možda i „duplikati“ zbog informatičke nepovezanosti lokalnih administracija“.

Apstinenata je nekoliko procenata
Vučićević ističe da je u uporednoj praksi primećeno pravilo da uvek ima 10 odsto apolitičnih u svakoj državi.

„Kada se oduzme tih 10 odsto i nekoliko procenata koji su sprečeni iz raznih razloga da izađu na izbore ostaje okvirno još 10-ak odsto birača koji mogu da se izvedu na glasanje. U toj grupi jeste najviše mladih i može se reći da izlaznost raste s godinama“.

U Srbiji je rekordan broj glasača zabeležen 1990. godine kada je izašlo 5.029.123 birača. Na izbore decembra 2000. godine je izašlo 3.752.170, 2012. godine 3.912.704, da bi 2022. godine izašlo 3.675.064.

Nepoverenje u proces glasanja

Vučićević navodi da imamo prilično restriktivna pravila za glasanje u inostranstvu.

„Neke države izlaze iz tog problema uveđenjem glasanja pismom ili elektronskog glasanja. Kad kod nas ne postoji poverenje u izborni proces i to bi verovatno značilo još veću manipulaciju“.

Vučićević navodi da bi na osnovu do sada poznatih podataka, partije opozicije prošle za nijansu bolje, jer je među njima nešto više anti SNS anti SPS stavova, ali ne istovremeno i opozicionih.

„Kada se pogleda sama opozicija, za nijannsu više glasova bi osvojila građanska opizicija u odnosu na nacionalnu, desnu. Neki omer je 60:40“.

Vukmirović kaže da je izlaznost svih ovih godina manja kod mlađe populacije.

„Mladi ne gledaju previše televiziju, apolitični su, a na politiku gledaju kao na cirkus koji ih zabavlja. Uglavnom imaju inferiorne stavove prema svemu što se dešava. Pri tome, imaju stav – prema rezultatima našeg istraživanja iz oktobra 2023. samo 11 odsto mladih od 18 do 25 smatra da je za Srbiju bolje na vlasti ostane Aleksandar Vučić i koalicija oko SNS-a dok nešto vise od dve trećine – 67 odsto, smatra da bi bilo bolje da na predstojećim izborima dođe do promena. Velikih 22 odsto mladih o tome nema stav. Dakle, većina mladih nije opredeljena za stranke vladajuće koalicije pa bi zasigurno veća izlaznost pogodovala opoziciji“, kaže za N1 Vukmirović.

Ranije je vlast lakše izvodila birače
Vučićević kaže da vlastima odgovara manja izlaznost. Oni imaju disciplinovanije biračko telo, disciplinovanije aktiviste i partiju iznutra.

Smatra da će verovatno će izvući željeni broj ljudi, jer tu su i kapilarni glasovi, ali i razne vrste pritisaka. Takođe, dosta zavisi i od toga koliko će biti aktivni na terenu.

„Imamo primer referenduma povodom ustavnih proimena u domenu pravosuđa, gde vlast nije previše insistirala da njhovi birači moraju da izađu. Čim nije bilo pritiska, rezultati su bili značajno drugačiji. Posebno u velikim gradovima. Ipak očekujem da će izvući ponovo svoje glasače, uz zadršku da je prvih sedam-osam godina na vlasti to lakše rađeno, bilo da se radi o mitinzima ili drugim aktivnostima. Na majskim kontramitingu tokom trajanja protesta protiv nasilja videlo se da ne mogu više da izvedu ljude kao nekad“.

Najviše razočaranih naprednjaka je za SPS
Ono što je kaže jasno to je da pada podrška Aleksandru Vučiću i da raste nepoverenje, ali da se ono automatski ne preliva ni na građanske partije, a ni na desne.

„Biće zanimljivo koliko će opozicione partije da odvuku razočarane birače vlasti da izađu i glasaju za njih. Prema podacima koje imamo od SNS najviše je glasača koji idu ka SPS, pa onda ka partijama desnice. Zanimljivo kako će se ponašati predsednik prema listi SPS i kako će se SPS pokazati tokom kampanje“.

Maja Stojanović, izvršna direktorka „Građanskih inicijativa“, ističe da smo već godinama svesni, kroz praćenje predizborne dinamike, da vlast vrši veliki pritisak na svoje birače da izađu na izbore.

„Uslovno kažem svoje birače, jer zastrašivanje na različite načine, kao na primer pretnje otkazima ili premeštanje na druga radna mesta se ne radi ukoliko ti ljudi zaista podržavaju politiku stranaka na vlasti. Naravno, što ih je više apatije i menja je izlaznost na izbore legitimnih, nezastrašenih birača, postojeće stanje se ne menja, a to vlastima više odgovara. S druge strane, opoziciji odgovara veća izlaznost onih koji su izgubili interesovanje za politiku tako što više ne veruju da njihov glas može nešto da promeni. Apatični birači nisu dobra vest ni za opoziciju, ni za demokratiju. Naravno, što je više apatije i manja je izlaznost na izbore legitimnih, nezastrašenih birača, postojeće stanje se ne menja, a to vlastima više odgovara“, kaže Stojanović.

Šešelj bi mogao motivisati birače da glasaju za opoziciju
Iako nije bilo zvanične potvrde organa Srpske napredne stranke da će doći do koalicije sa Srpskom radikalnom strankom, Vukmirović kaže da bi tim potezom „SNS pucao sebi u nogu“, ali da je to njen lični stav dok će više detalja moći da kaže posle sledećeg istraživanja javnog mnjenja

„Čekamo da se formiraju koalicije, radićemo istraživanje čim bude izvesno ko sve izlazi na izbore“.

Da pravila ne određuju drugi

Maja Stojanović ističe da bez želje da se izađe na izbore građani prepuštaju drugima svoju sudbinu. “Pravila donose onda drugi, a demokratija nema smisla ako građani i građanke ne učestvuju i na izborima i mimo njih u donošenju odluka. Na ovaj način, demokratski procesi prestaju to da budu jer se nalaze u rukama malog broja ljudi koji onda mogu da štite samo svoje interese, a ne i naroda koji žive u toj zemlji”.

„Ono što je sigurno, Šešelj je “etalon” za sve najstrašnije što se desilo ovom narodu u poslednjih 30 godina, pa se može očekivati da SNS izgubi neke glasove. Izborna aritmetika nije tako jednostavna, Šešelja podržava oko 1.5 odsto građana ali ne znači da bi za toliko bio uvećan procenat osvojenih glasova za vladajuću koaliciju“.

Ona kaže da bi motiv u Beogradu mogli da budu neki interni dogovori ili glasovi ljudi koji su izbegli tokom ratova 90tih i naselili se u Beogradu (npr. Busije, Ledine i okolina), dok kao razlog zašto nema koalicije na republičkom nivou navodi da za SNS glasaju i birači drugih nacionalnosti i vera kao što je to slučaj u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu, Subotici, Adi, Senti, Kanjiži…

„Radikali se pojavljuju u našim istraživanjima u veoma malom procentu što nije dovoljno za pouzdano zaključivanje o rejtingu Srpske radikalne stranke, ali ono što je sigurno, Šešelj bi motivisao opozicione birače da izađu na izbore u većem broju jer se sve više priča, društvene mreže su preplavljene porukama da nam na vrata kucaju aveti devedesetih“, zaključuje Vukmirović.

Najneizvesnije će biti u Beogradu
Vučićević kaže da su najkompetitivniji izbori beogradski i tu se može desiti da građanska i desna opozicija osvoji više glasova od partija na vlasti.

„SRS ima 1 do 1,5 odsto glasova i oni u koaliciji ne ostaju ispod cenzusa. Nemam predstavu da li je ta koalicija dobitak ili gubitak. Sigurno je da naprednjaci imaju neku procenu da im ova saradnja ne odliva glasove. Možda postoji deo birača koji ne bi glasao za SNS zbog SRS, ali to je manjina, poput glasača partije Rasima Ljajića, ali to u Beogradu nije problem“.