Na prvoj aukciji državnih obveznica za EXPO 2027 Srbija se zadužila za 19,19 milijardi dinara

Prema navodima Uprave za javni dug, 24. oktobra 2023. godine održana je prva aukcija nove emisije osmogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, koje dospevaju 26. oktobra 2031. godine, piše N1.

Obim emisije iznosi 110 milijardi dinara, obveznice nose kupon od sedam odsto, a na prvoj aukciji najavljen je obim prodaje sedam milijardi dinara.

„Ukupan obim tražnje na aukciji iznosio je 34.872.170.000 dinara. Prihvaćene su ponude u ukupnom iznosu od 19.195.310.000 dinara, što je skoro trostruko više u odnosu na planirani obim prodaje, koji je iznosio je sedam milijardi dinara. Na aukciji je bilo primetno učešće stranih investitora, što pokazuje njihovu zainteresovanost za državne hartije od vrednosti i prisutnost na tržištu kapitala Republike Srbije“, navode u Upravi za javni dug.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 6,39 odsto na godišnjem nivou, odnosno po ceni 10.373,02 dinara. Isplata kupona vršiće se godišnje i to svakog 26. oktobra do datuma dospeća.

Podsetimo, Uprava za javni dug prošle nedelje najavila je da će Republika Srbija prodajom benčmark obveznice, između ostalog, obezbediti sredstava za podršku infrastrukturnih projekata u okviru specijalizovane svetske izložbe EXPO Beograd 2027, koja će biti organizovana u Beogradu 2027. godine.

Na aukcijama, kako je tada saopšteno, mogu da učestvuju i domaća i strana pravna i fizička lica, preko ovlašćenih učesnika.

„Minimalna količina državnih hartija od vrednosti koje po aukciji može da kupi jedno pravno ili fizičko lice je pet komada“, navela je Uprava.

Kada je reč o maksimalnoj vrednosti državnih hartija koje može da kupi jedno pravno ili fizičko lice „po konkurentnim nalozima u fazi aukcije iznosi 50 odsto od ukupnog obima emisije, odnosno obima aukcije kod reotvaranja emisije“.

Prema Odluci o emisiji dugoročnih državnih hartija od vrednosti, Republika Srbija emitovaće obveznice koje glase na 10.000 dinara nominalne vrednosti. Ukupan iznos emisije je 110 milijardi dinara, datum emitovanja 24. oktobar ove godine, a datum dospeća 26. oktobar 2031. godine.

Takozvana kuponska kamatna stopa iznosi sedam odsto godišnje.

„Prodajna cena dugoročnih državnih hartija od vrednosti utvrđuje se u formi kuponskih obveznica sa godišnjom isplatom kupona. Datumi dospeća kupona su 26. oktobar 2024. godine, 26. oktobar 2025. godine, 26. oktobar 2026. godine, 26. oktobar 2027. godine, 26. oktobar 2028. godine, 26. oktobar 2029. godine, 26. oktobar 2030. godine i 26. oktobar 2031. godine. Ukoliko datum dospeća dugoročnih državnih hartija od vrednosti ili datum dospeća kupona padne u neradan dan, isplata će se obaviti prvog narednog radnog dana“, stoji u Odluci Vlade.

Milijarda evra za EXPO 2027

Podsetimo, u naredne tri godine po 22,6 milijardi dinara izdvojiće se za ostvarenje projekta Beograd EXPO 2027, predviđeno je predlogom budžeta za 2024. To je ukupan iznos od 67,8 milijardi dinara, odnosno oko 578 miliona evra. Država će ovaj projekat realizovati po posebnom zakonu – leks specijalisu, koji zaobilazi javne nabavke.

Izgradnja ovog projekta, kao i izgradnja Nacionalnog stadiona, biće regulisana leks specijalisom – Zakonom o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO Belgrade 2027.

Iz budžeta za iduću godinu jasno je da je u to ime opredeljeno po 22,6 milijardi dinara u 2024, 2025. i 2026. godini i to samo preko razdela Ministarstva finansija (ima i dodatnih troškova poput milijardu dinara subvencija privatnim preduzećima preko Ministarstva privrede i dr).

Kada se na ovo doda još po 13 milijardi dinara, koliko je predviđeno za svaku od naredne tri godine za izgradnju Nacionalnog stadiona – dakle ukupno 39 milijardi dinara, dobijamo u zbiru ukupan trošak od bar 106,8 milijardi dinara, odnosno gotovo milijardu evra (910 miliona evra) za ove investicije.

Organizacija Transparentnost Srbija upozorila je da će radovi za izgradnju izložbenog prostora za EXPO 2027, objekata za smeštaj učesnika i posetilaca, Nacionalnog stadiona i prateće infrastrukture, čija vrednost bi mogla da iznosi milijardu evra, biti ugovoreni bez primene Zakona o javnim nabavkama „što stvara veliki rizik da troškovi budu veći nego što bi bili u uslovima pune konkurencije“.