Medijska pismenost: Veštine koje nam pomažu da bolje razumemo informacije oko sebe

Šta je medijska pismenost?

Kad spomenemo medije, ne govorimo samo o tradicionalnim oblicima poput televizije i radija. Sada mediji uključuju i društvene mreže, te digitalne platforme. Stoga je ključno da već od najranije dobi edukujemo i pripremimo decu za razumevanje, prihvatanje i kritičko korišćenje informacija koje mediji pružaju.

Centralna tema medijske pismenosti jeste ovladavanje kritičkim i kreativnim veštinama, odnosno znanjima koja pomažu da se povežu složene ideje, da se stalno postavljaju pitanja, prepoznaju pravi odgovori, identifikuju zablude što je u temeljima intelektualnih sloboda.

Ta definicija je usmerena na koncept medijske pismenosti koji polazi od medija kao pozitivnih izvora informacija i zabave, a za njih treba usvojiti ili osvestiti mnoga različita znanja i veštine. Razvijenija društva ne prepuštaju pojedincima da se samostalno brinu i nesistemski snalaze u sticanju tih znanja, nego podstiču različite društvene strategije medijskog opismenjavanja, sledeći pozitivne međunarodne primere i preporuke.

Štampani mediji

Štampani medij ili novine su medij koji objavljuje razne vesti iz društvenog, političkog, kulturnog i sportskog života. Izveštavaju o dnevnim događajima, donose priče, romane u nastavcima i stripove, objavljuju oglase i reklame.

Prvi oblik „novina”, informacija uklesanih u kamenu ili metalu, kao sredstva javnog informisanja, pojavljuju se u Starom Rimu. Zvale su se Acta Diuma, što u prevodu znači „Dnevni događaji”.

Radio

Radio je bežični prenos i detekcija komunikacionih signala elektromagnetnih talasa, čije su frekvencije niže od frekvencije vidljive svetlosti. Radio je poznat i kao pasivni medij jer je njegovo konzumiranje moguće i sa vrlo površnom pažnjom, kao prateća aktivnost uz ostale aktivnosti koje obavljamo. No ova činjenica ne umanjuje njegovu važnost i uticaj.

Nikola Tesla je zvanični pronalazač radija. On je prvi razvio i objasnio način za proizvodnju radio frekvencija, princip usaglašenih rezonatnih kola u predajnoj i prijemnoj anteni i javno predstavio principe radija i prenos signala na velike daljine. Za ovaj svoj pronalazak je 1897. godine dobio patent br. 645576, za uređaj opisan kao „bežični prenos podataka“.

Televizija

Audio-vizuelni mediji nastaju fuzijom zvuka, slike i pokreta. Zvuk i slika u pokretu oživljavaju iluziju života. Ovakav odnos pojačava doživljaj informacija jer publika čuje ono što vidi, a vidi ono što čuje: jedno ne možemo tumačiti bez drugog.

Reč televizija nastala je od grčke reči tele (daleko) i latinske reči visio (gledanje, viđenje, predstava), a prvi je u savremenom značenju ovaj izraz upotrebio 1900. godine ruski naučnik Perski na međunarodnom kongresu u Parizu u saopštenju „Električna televizija”

Internet

Internet je svetski sistem umreženih računarskih mreža koji je transformisao način na koji funkcionišu komunikacioni sistemi. Počeci interneta se vežu za stvaranje ARPANET-a, 1969. godine, mreže računara pod kontrolom Ministarstva odbrane SAD.

Socijalne mreže

Tendencija korisnika interneta je da otkrivaju više ličnih informacija, uz manju suzdržanost nego kad komuniciraju licem u lice. Sajber prostor otvara mogućnosti za kreiranje potpuno novog koncepta ličnosti, bez geografskih ograničenja, trenutnih postignuća, obrazovnog ograničenja i ograničenja ličnom istorijom (paralelni svet sa iznova izgrađenom ličnosti i eksprimentisanje sa različitim verzijama sebe).

Razvijanje medijske pismenosti

Po uzoru na Finsku i Irsku, koje odavno u školama i vrtićima sprovode edukaciju o medijskoj pismenosti, o vrednosti, čijom bi primenom i najmlađi članovi društva bili sposobni da razumeju poruke medija, sve više se bavi i Srbija.

U svetu u kojem živimo, medijska pismenost postaje neophodna veština kako bismo se nosili sa informacijama koje nas okružuju. U gimnazijama u Srbiji 2018. godina u nastavni program uveden je interdisciplinarni predmet „Jezik, mediji i kultura”, koji podrazumeva i nastavu medijske pismenosti. On se izučava u prvoj i drugoj godini gimnazija. Njime se doprinosi obrazovanju mladih ljudi o medijima.

Jačanje medijske pismenosti građana i dece jedan je od najvažnijih segmenata razvoja društva, a posebno je važno da ta tema bude na pravi način zastupljena u obrazovnom sistemu.

Boom 93 će biti pokretač ovog projekta, koji će se baviti raznim aspektima medijske pismenosti. Kroz serije članaka, interaktivne radionice i javne događaje, nastojat ćemo da podstaknemo kritičko razmišljanje i bolje razumevanje medija

Danas, u doba brze razmene informacija i sveprisutnih medijskih platformi, medijska pismenost postaje od suštinskog značaja. Projekat koji ćemo sprovoditi ima za cilj da podigne svest o važnosti kritičkog razmišljanja, analize medijskog sadržaja i razumevanja različitih aspekata medijske komunikacije, kao i da utvrdi kakva je percepcija kod mladih i njihov nivo razumevanja uloge medija, digitalnog i medijskog okruženja, sadržaja i bezbednosti na internetu. Da se promoviše medijska pismenost, da se osnaži borba protiv lažnih vesti, nasilja, govora mržnje i diskriminacije, kao i da se zagovaraju tolerancija i solidarnost.

Takođe, analiziraćemo i predstavićemo stanje u oblastima medijske pismenosti i njene razvijenosti među mladima, kao i njihove stavove kada je medijska pismenost u pitanju.

Istovremeno, projekat treba da ukaže na probleme i devijacije u sferi informacija i njihovog plasiranja u društvu, da pruži punu podršku edukaciji mladih, da predstavi razvoj i istakne važnost medijske pismenosti mladih u prepoznavanju manipulacija, kreiranju strategija za borbu protiv lažnih vesti, dezinformacija, stereotipa, diskriminacije i govora mržnje.

Projekat će pružiti podršku primerima dobre prakse u kojima mladi uspešno savladavaju tehnike medijske pismenosti, vrše deseminaciju takvih znanja u tehnika.  Projekat će predstaviti i podržati radnike u obrazovanju i sektoru rada sa mladima koji aktivno rade na podizanju kapaciteta mladih da se u vreme ekspantije dezinformacija sa njima uspešno suočavaju i na kvaliettan način ih prevazilaze.

Teme projekta će biti koncipirane na medijskoj i digitalnoj pismenosti, društvenim mrežama, lažnim vestima i fekt čekingom, uticaju pop kulture, nasilja, govora mržnje, bezbednosti i privatnosti na internetu.