Ni povećan minimalac nije dovoljan za potrošačku korpu

Prema statističkim podacima, minimalna potrošačka korpa u aprilu iznosila je 38.991 dinar, a tome bi trebalo dodati i sve druge troškove koji opterećuju porodični budžet. Iako je svako povećanje, pa i minimalno, dobrodošlo, ipak se mora imati u vidu da su cene mnogih proizvoda, ali i drugi troškovi porasli, pa deluje da nema mnogo prostora za optimizam.

Agroekonomski analitičar Vojislav Stanković za naš list kaže da je pandemija donela velike promene koje su se značajno odrazile na život stanovništva. Zato bi i podatke koje statistika sada prikuplja trebalo uzimati sa rezervom. Jer, promene u potrošnji bile su nametnute i nisu rezultat boljeg života.

– Ne očekujem veliki boljitak za stanovništvo. Cene su znatno više i to vidi svako ko uđe u supermarket – navodi Stanković. Objašnjava da je najdominantniji faktor tih poskupljenja to što svi žele da nadoknade gubitke nastale tokom prethodnih godinu dana. Iako je država intervenisala u nekoliko navrata uplaćujući pomoć i trgovcima i proizvođačima, to nije previše uticalo na činjenicu da se potrošnja kod nas smanjuje, a i inače je najniža u Evropi. Da podsetimo, udeo za hranu i piće u ličnoj potrošnji u Srbiji i dalje iznosi oko 34 odsto. I dok se u Zapadnoj Evropi na hranu i bezalkoholna pića troši manje od 10 procenata raspoloživog novca, mi i dalje stagniramo i beležimo najveće izdatke za hranu i bezalkoholna pića.

– Iz kućnog budžeta više se izdvaja i za komunalne troškove – skuplji su nafta, Infostan, struja, porez – napominje Stanković i dodaje da je njegova procena da je u celoj Srbiji dnevno u proseku potrebno oko 2,5 evra po stanovniku samo za hranu. Kada se opšta statistička slika spusti na realan život nema nekog znatnijeg poboljšanja standarda. Medijalna neto zarada je u aprilu ove godine bila 49.230 dinara, a to znači da je polovina zaposlenih u Srbiji ostvarila zaradu do tog iznosa. Ekonomisti kažu da to govori, između ostalog, i o nepovoljnoj privrednoj strukturi, jer veliki broj zaposlenih radi u intenzivnim delatnostima. Zato bi državna ekonomska politika trebalo da se sa neselektivnih i netransparentnih subvencija preusmeri na subvencije usredsređene na visokotehnološku proizvodnju. To bi, smatraju, dovelo i do konkretnijeg rasta standarda.

Više informacija možete pročitati OVDE.