MMF o oporavku svetske ekonomije – prognoze za Srbiju iste

Globalni rast je i dalje sputan prekidima u lancu snabdevanja povezanim sa pandemijom kovida i ratom u Ukrajini, upornom visokom inflacijom i rastućim troškovima zaduživanja, ali sa svetle strane, istorijski visok nivo zaposlenosti i stalni pad cena smanjili su šanse za scenario „tvrdog prizemljenja“, koje je u aprilu MMF označio kao verovatan.

Projekcije su sve više u skladu sa scenarijem „mekog prizemljenja“, jer se inflacija lagano smanjuje bez većeg pada aktivnosti, rekao je glavni ekonomista MMF Pjer Olivije Gurinčas u Marakešu, gde su MMF i Svetska banka organizovali svoje godišnje sastanke, preneo je Politiko.

Prognoze za Srbiju

Kada je reč o Srbiji, MMF je, kako piše Danas, dao iste projekcije privrednog rasta za ovu i sledeću godinu kao i Svetska banka pre nekoliko dana.

Fond očekuje da će BDP Srbije u 2023. godini porasti dva odsto, dok se za narednu godinu predviđa rast od tri odsto.

Zanimljivo je da Fond ne vidi neko ubrzanje privrednog rasta u srednjem roku, jer je prognoza za 2028. godinu svega 3,2 odsto. To je čak i iznad prognoze za ceo region koji obuhvata evropske zemlje u razvoju koja iznosi 2,4 odsto za pet godina.

Što se tiče inflacije, Fond ocenjuje da će u decembru ove godine godišnja inflacija iznositi 8,2 odsto, a na kraju sledeće da će ona pasti na četiri odsto.

I ove i sledeće godine Fond procenjuje da će nezapsolenost iznositi oko devet odsto. Iako je istorijski taj nivo nezaposlenosti za Srbiju nizak, ona je, ne računajući Tursku i Ukrajinu, znatno viša, čak i dvostruko nego u drugim evropskim ekonomijama u razvoju, kao što su Mađarska, Bugarska, Poljska ili Rumunija, navodi Danas.

Nakon globalnog rasta od 3,5 odsto u 2022. godini, MMF sada očekuje da će svetski BDP dostići tri odsto ove i 2,9 odsto naredne godine, što je pad od 0,1 odsto u odnosu na ranije prognoze, a ukazuje se da su srednjoročna očekivanja rasta od 3,1 odsto za 2028. godinu najniža u poslednjih nekoliko decenija.

Očekuje se da će inflacija stabilno padati sa prošlogodišnjeg maksimuma od 8,7 odsto na 6,9 procenata u proseku ove godine i 5,8 procenata sledeće, ali su obe brojke revidirane naviše, odražavajući očekivanja da bi inflacija mogla da se učvrsti, što bi predstavljalo izazov za centralne banke.

MMF je pozvao kreatore politike da ostanu fokusirani na smanjenje inflacije i da izbegavaju prerano smanjenje kamatnih stopa, već da počnu postepeno da ih smanjuju kada se inflacija približi ciljanoj.

Slika ekonomskog oporavka je, međutim, regionalno neujednačena. Među razvijenim ekonomijama, očekuje se da će američka ove godine imati rast od 2,1 odsto, što je poboljšanje od 0,3 procenta u odnosu na ranija očekivanja MMF, a 1,5 odsto u 2024, uz manji porast nezaposlenosti.

U Evropi je slika manje ružičasta zbog njene izloženosti sukobu u Ukrajini, viših cena energije i niže potražnja za njenim izvozom, izazvane usporavanjem u Kini.

Nakon rasta od 3,3 odsto u 2022, očekuje se da će proizvodnja u evrozoni usporiti na 0,7 odsto ove godine i na 1,2 odsto naredne, što je smanjenje od 0,2 i 0,3 odsto u poređenju sa julskim projekcijama MMF.

Najveća ekonomija u Evropskoj uniji, Nemačka, verovatno će ovu godinu završiti sa recesijom od 0,5 odsto, a u narednoj se očekuje rast od 0,9 odsto.

Dodatni rizici za svetsku ekonomiju uključuju produbljivanje krize na kineskom tržištu nekretnina i povećanje geopolitičkih tenzija, koje bi mogle ograničiti protok robe i doprineti novim skokovima cena.

Rast ostaje spor i neujednačen, uz rastuće globalne razlike.

Globalna ekonomija ne sprinta, već šepa, rekao je Gurinčas.