Društvo

Svetski dan mentalnog zdravlja: Mentalno zdravlje je univerzalno ljudsko pravo

FOTO: Pixabay/Ilustracija

FOTO: Pixabay/Ilustracija

Kako si? Da li si tužna ili tužan? Da li ti se ustaje iz kreveta da „uskočiš“ u još jedan dan? Šta osećaš? Koje misli te muče? Ovo bi mogla da budu neka od pitanja na koje bi trebalo iskreno da odgovorimo. Svi. Barem sada. Jer u Srbiji, baš kao i na čitavoj planeti, 10. oktobar biće posvećen Svetskom danu mentalnog zdrvalja. Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se pod sloganom „Mentalno zdravlje je univerzalno ljudsko pravo” koje uključuje pravo na zaštitu mentalnog zdravlja, pravo na dostupno, pristupačno, prihvatljivo i kvalitetno lečenje i negu, kao i pravo na slobodu, nezavisnost i uključivanje u zajednicu.

Podsetimo, Boom 93 nedavno je razgovarao sa psihologom Draganom Petrović, koja radi u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Požarevcu o mentalnom zdravlju kod adolescenata. Adolescentski period je važno razdoblje u životu svakog tinejdžera, zato što se u tom periodu razvijaju različiti aspekti osobnosti, kao što su identitet, emocionalna regulacija, socijalne veštine i razumevanje sebe i drugih.

FOTO: Privatna arhiva

Kao što smo razgovarali i sa psihologom Vladanom Boškovićem koji je objašnjavao kako edukacija mladih o mentalnom zdravlju može pomoći da nauče kako da prepoznaju znakove mentalnih problema, kako da se brinuti o svom mentalnom zdravlju i kako potražiti pomoć kada je potrebno.

FOTO: A. Stepanović

Jelena Miladinović, studentkinja psihologije, za Boom93 neavno je navela koji su najveći izazovi sa kojima se susreće kao student i govorila je o tome kako, kao studentkinja vidi mentalno zdravlje ljudi sličnih godina.

Foto: Privatna arhiva

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u prošloj godini zabeleženo je da 25 odsto populacije ima neki mentalni poremećaj.

Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se svakog 10. oktobra u godini, a sve je više izazova sa kojima se suočavaju ljudi širom planete kada je ovaj deo zdravlja u pitanju. Pandemija korona virusa učinila je da se mnogi osećaju usamljeno, izolovano i nepovezano, a njene posledice još nisu iskorenjene.

U članku „Cosmopolitan-a“ stručnjaci opisuju nekoliko manje očiglednih faktora koji utiču na naše mentalno zdravlje i daju jednostavne savete kako biste bili sigurni da radite sve što možete da ga zaštitite.

Iz ministarstva su naveli da posebnu pažnju posvećuju zaštiti prava osoba sa intelektualnim i mentalnim teškoćama – ranjivoj, stigmatizovanoj i marginalizovanoj društvenoj grupi.

Iz Ministarstva su ukazali da smatraju da je potrebno kreirati okruženje  u kome se mentalno zdravlje poštuje, neguje i unapređuje, gde svi imaju jednake mogućnosti da dožive mentalno blagostanje i gde svako može da dobije zdravstvenu zaštitu koja mu je potrebna.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, nakon društvenih dijaloga na temu mentalnog zdravlja, koji su održani 2021. i 2022. godine, formiralo Radni tim za mentalno zdravlje koji čine eminentni predstavnici iz te oblasti.

Dobro mentalno zdravlje je od vitalnog značaja za opšte zdravlje i blagostanje. Ipak, globalno se svaka osma osoba suočava sa lošim mentalnim zdravljem koje može uticati i na fizičko zdravlje, blagostanje i socijalnu interakciju. Sa lošim mentalnim zdravljem se suočava sve veći broj adolescenata i mladih, radno sposobnog i stanovništva starijeg od 60 godina.

  • Na globalnom nivou jedna od sedam osoba uzrasta od 10 do 19 godina ima neki mentalni poremećaj.
  • Na globalnom nivou se procenjuje da se svake godine gubi 12 milijardi radnih dana zbog depresije i anksioznosti.
  • Na globalnom nivou se procenjuje da od depresije pati 5% odraslih i 6% starijih od 60 godina.
  • Depresija, anksioznost i poremećaji ponašanja su među vodećim uzrocima bolesti i invaliditeta među adolescentima.
  • Samoubistvo je četvrti vodeći uzrok smrti kod mladih uzrasta od 15 do 29 godina.
  • Loše radno okruženje (uključujući stres, preopterećenost poslom, nove rizike na radnom mestu) predstavlja rizik za mentalno zdravlje.
  • Preko 20% odraslog stanovništva starijeg od 60 godina pati od nekih mentalnih i neuroloških poremećaja.
  • U isto vreme, pružanje usluga u očuvanju mentalnog zdravlja nije u skladu sa potrebama osoba koje pate od mentalnih poremećaja, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Stigma i diskriminacija i dalje predstavljaju prepreku socijalnom uključivanju i pristupu adekvatnoj zaštiti mentalnog zdravlja.

Ljudi često brinu samo o svom fizičkom zdravlju, zapostavljajući mentalno zdravlje. Kao što se mogu javiti problemi sa fizičkim zdravljem, svakome se mogu desiti problemi sa mentalnim zdravljem koji se uz adekvatnu pomoć i podršku mogu prevazići. Važno je imati svest o tome da svakodnevni život u različitim aspektima može da predstavlja izazov i poteškoću za pojedinca, a da određen vid zaštite predstavlja izdvajanje vremena za bavljenje sobom – svojim osećanjima. Pored razgovora sa bliskim osobama (porodicom, prijateljima) ponekada nam je potrebna i stručna pomoć. Potrebno je razgovarati o mentalnom zdravlju kako ovaj pojam ne bi bio pogrešno shvaćen i predstavljao tabu temu. Plašeći se stigmatizacije, ljudi često ne potraže stručnu pomoć i na taj način zapostavljaju svoje mentalno zdravlje.

Promocija mentalnog zdravlja je stoga važan deo sveukupne promocije zdravlja i podrazumeva aktivnosti koje treba da obezbede podržavajuće okruženje za zdrave stilove života, fizičko i mentalno zdravlje. Promocija mentalnog zdravlja takođe podrazumeva edukativan rad sa stanovništvom na svim nivoima (počev od najmlađeg uzrasta), kao i podizanje nivoa svesti o važnosti razumevanja problema mentalnog zdravlja i značaja koje ono ima za celokupni razvoj društva.

Zavod za javno zadravlje Požarevac, u saradnji sa zadravstvenim ustanovama Braničevskog i Podunavskog okruga, podržava sve konkretne akcije u cilju očuvanja i unapređenja mentalnog zdravlja.