Na današnji dan rođen je Momčilo Nastasijević

Stanislav Vinaver nazvao je Nastasijevića svecem srpskog jezika i književnog izraza. Za mnoge je njegova poezija hermetična i nerazumljiva upravo zbog konciznog izraza i sažetih rečenica.

Ono što pomaže razumevanju Nastasijevićevog dela jeste ideja maternje melodije, o kojoj je pisao u svom eseju „Za maternju melodiju” i u pogovoru drame „Međuluško blago”. Ideja je da reči i melos treba da budu jedno. Za muziku se vezuje nešto što je rečima neiskazivo, a što svi razumemo. Rečima pak nešto stalno izmiče, te se celina može pronaći samo u spoju muzike i reči. To pokazuje i drama „Međuluško blago”, u kojoj neznanac sve vreme ide za rodnom melodijom ne bi li prepoznao svoje poreklo. Maternja melodija krije tajnu života. Ključ je da se prodre u tajnu narodne popevke, koja se uočava u narodnom govoru koji nije imao veze sa stranim jezicima. Iako je s jedne strane maternja melodija povratak korenima i nacionalnom, mimo nje nema opštečovečanskog glasa.

Arhaičnost i povratak korenima važni su za Nastasijevića, te u njegovom delu postoji mnoštvo folklornih motiva.

Takođe, u njegovom delu ima fantastike koja je s jedne strane folklorna, a s druge strane psihološka.

Osim književnošću, Momčilo Nastasijević bavio se i muzičkom umetnošću – svirao je violončelo, flautu i violinu. Otuda je frula često prisutan motiv u njegovim pesmama i dramama.

Nastasijević je objavio zbirku pesama „Pet lirskih krugova” 1932. godine, kojoj su posthumno dodata još dva ciklusa, „Magnovenja” i „Odjeci”.

Drame koje je Nastasijević napisao „Međuluško blago”, „Đurađ Branković”, „Kod večite slavine”, „Gospodar Mladenova kći” i „Nedozvani”. Pisao je muzičke drame i drame u prozi Njegova drama je jedna vrsta eksperimenta, budući da se narušava jedinstvo vremena i prostora. Tako npr. drama „Kod večite slavine” ima nelinearan tok i obuhvata širok vremenski period, vraćajući se u prošlost. Nastasijevićeve drame zbog toga nisu često igrane i predstavljaju pravi izazov za reditelje.

Ta činjenica govori koliki je uspeh ostvarila Požarevačka gimanzija, koja je 2019. godine u Lebanu na 9. međunarodnoj Smotri scenskog učiteljskog stvaralaštva osvojila 1. mesto za najbolju predstavu u celini, kao i još nekoliko nagrada. Drama koju su učenici ove škole izveli je „Međuluško blago”.

Na adaptaciji komada je radio Nenad Milošević, profesor srpskog jezika i književnosti. U realizaciji drame učestvovalo je 34 učenika-glumaca, profesori, kao i učenici koji su pomagali oko šminkanja ili pružali tehničku podršku ostalima. Režiju predstave potpisuju: Milena Anđelković, profesor srpskog jezika i književnosti, Jovana Radenković, profesor latinskog jezika, Jana Jacić, profesor engleskog jezika i Nenad Milošević, profesor srpskog jezika i književnosti. Za kostime i scenografiju odgovorna je Кatarina Vukašinović, profesor likovne kulture, a za odabir muzike Jelena Rakić, profesor muzičke kulture.

Na Viminacijum festu 2022. godine Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada izvelo je Nastasijevićevu dramu „Kod večite slavine”. Za najbolju glumicu predstave izabrana je Sonja Isailović, koja je tumačila ulogu Magdalene i Smilje.

Njegove pripovetke objavljene su u zbirkama „Iz tamnog vilajeta” i „Hronika moje varoši”, koju su posthumno objavili njegovi prijatelji.

Porodica Momčila Nastasijevića bila je posvećena umetnosti. Njegov brat Svetomir Nastasijević bio je slikar, Živorad Nastasijević bio je pisac, a  Slavomir Nastasijević bio je pisac istorijskih romana. U njihovoj kući u Beogradu okupljali su se značajni književnici tog vremena poput  Stanislava Vinavera, Radeta Drainca i Isidore Sekulić.

Projekat „Supermarket kulture”, koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da afirmiše kulturne vrednosti i stvaralaštvo, da predstavlja stvaraoce i umetnike, ali i da obrađuje ključne teme od značaja za položaj kulture i umetnosti u društvu i našoj lokalnoj zajednici, da pruži podršku i istakne važnost kulturne politike za budućnost našeg društva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.