Društvo

Međunarodni dan staništa

Foto: Pixabay/ ilustracija

Foto: Pixabay/ ilustracija

Svetski dan staništa treba da skrene pažnju javnosti na važnost planiranja buduće urbanizacije ‒ ona treba da bude u skladu sa očuvanjem biološke raznovrsnosti predela, a naročito sa zaštitom i održivim korišćenjem divljih vrsta flore i faune i njihovih staništa. Opšta pristupačnost staništa kao doma ‒ tema je Svetskog dana staništa ove godine.  

Obeležavanje dana staništa ima za cilj da ukaže na to da svi imamo moć i odgovornost da oblikujemo budućnost naših gradova i mesta življenja.

Na Velikom ratnom ostrvu zbog relativno očuvane močvarne i vodene vegetacije i prisustva velikih vodenih površina se još uvek hrani, gnezdi i zadržava 208 vrsta ptica od kojih je 200 vrsta zaštićeno.  povodom svetskog Dana životinja i Dana staništa, takvo stanište je gotovo nestalo u Srbiji i održalo se samo u fragmentima na sprudovima i u plavnom delu obale uz Dunav i Savu.

Nova globalna strategija

Tokom proteklih 50 godina, populacije jesetri širom sveta urušile su se zbog krivolova, gubitka staništa, zagađenja, kao i pregrađivanja reka branama koje blokiraju migratorne rute za ove izuzetne ribe, te većini vrsta jesetri danas preti izumiranje. Čak 17 od 27 vrsta jesetri kategorisano je kao krajnje ugroženo na IUCN-ovoj Crvenoj listi ugroženih vrsta, a četiri su kategorisane kao moguće iščezle.

Kako bi se spasle poslednje populacije te najugroženije vrste slatkovodne ribe, Svetska organizacija za prirodu (WWF) najavila je na Međunarodnom simpozijumu o jesetrama u Beču novu globalnu strategiju za borbu protiv pretnji sa kojima se suočavaju divlje jesetre.

Potiču iz vremena dinosaurusa

Jesetre su jedna od najstarijih familija riba kičmenjaka i potiču još iz vremena dinosaurusa. Njihova prirodna staništa su reke, jezera i obale suptropskog, umerenog i subarktičkog pojasa Evroazije i Severne Amerike. Karakteristične su po svojim izduženim telima, nedostatku krljušti, a ponekad su i veoma velike – u rasponu od najčešće dva do tri i po metara dužine, a neke vrste mogu da porastu i do pet i po metara.

Jesetre su većinom anadromne (žive u moru a mreste se u reci) i bentosne vrste (žive na dnu rečnog korita) i hrane se u rečnim ušćima i zalivima. Neke vrste su potpuno slatkovodne, dok vrlo mali broj živi u otvorenom okeanu.

Svetski dan staništa ustanovile su Ujedinjene nacije 1986. godine, a obeležava se svakog prvog ponedeljka u oktobru.