Međunarodni dan demokratije: Kakvo je stanje u Srbiji?

Sutra će se u Beogradu održati 20. protest Srbija protiv nasilja. Građani od vlasti zahtevaju ukidanje rijalitija i drugih programa koji promovišu nasilje, smenu članova REM-a, smenu rukovodstva RTS-a, oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama PINK i Happy, gašenje tabloida koji propagiraju nasilje i krše kodeks, ostavke ministra Bratislava Gašića i direktora BIA Aleksandra Vulina.

U Požarevcu je do sada održano 10 protesta, a naredni je zakazan za danas u 18 časova. Pored zahteva koji se ponavljaju u svim gradovima, Požarevac ima dodatni zahtev ⎯ da se nakon deset godina održe izbori za savete mesnih zajednica. Takođe, na devetom protestu započela je akcija „Pitajte gradsku vlast”. Putem ove akcije građani su izložili probleme građana i uputili pitanja gradskoj vlasti, ali na ta pitanja, prema rečima organizatora protesta, nisu dobili odgovor.

Iako su protesti jedan od mehanizama pomoću kojih građani mogu da se bore za svoja prava, iskažu svoje mišljenje i utiču na pravac društva u kojem žive, u Srbiji se zahtevi građana ignorišu.

Zbog toga se opozicija najpre odlučila na blokadu rada parlamenta, a zatim su u Predsedništvu Srbije predali zahtev za raspisivanje parlamentarnih i beogradskih izbora.

To je na tribini četiri opozicione stranke, koja je u utorak održana u Požarevcu rekao i predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac. Kako pritisak u parlamentu i izvan njega nije uspeo, dalji planovi opozicije, prema njegovim rečima jesu da zahtevi ostanu isti, ali da se promeni adresat.

„Građani koji su to tražili od vlasti, sada će smeniti ovu vlast, a mi ćemo kao opozicija da ispunimo te zahteve posle pobede na parlamentarnim izborima. Na parlamentarnim izborima možemo da pobedimo samo ako su postoje uslovi za slobodne i poštene izbore. Mi nećemo verovatno dobiti takve uslove, osim ako opšti politički pritisak ne bude bio praćen i pritiskom građana”, smatra Lutovac.

Uloga medija u očuvanju demokratije

Regulatorno telo za elektronske medije

Za razvoj demokratske misli u jednom društvu važan je medijski pluralizam. Važan faktor za obezbeđivanje kvalitetnih i profesionalnih medijskih usluga, kao i medijskog pluralizma jesu nezavisna regulatorna i samoregulatorna medijska tela.

To što se među zahtevima protesta nalazi zahtev za smenu članova REM-a pokazuje da su građani prepoznali da ovo telo ne radi u interesu građana i razvoju kritičkog mišljenja i demokratske misli.

Jedan od aspekata medijskog pluralizma jeste politički pluralizam. Monitoring medija koji je Crta sprovela u periodu od jula 2020. do juna 2021. godine pokazao je da je u centralnim vestima svih televizija sa nacionalnom frekvencijom dominantan nedostatak pluralizma. U procentima, stranke vlasti u centralnim vestima bile su prisutne 93%, a opozicija je bila prisutna 7%. Kada je opozicija bila prisutna u centralnim vestima, to je uglavnom bilo u negativnom kontekstu, pokazuje monitoring Crte.

Televizije s nacionalnom frekvencijom ne mogu omogućiti razvoj pluralizma mišljenja kada u njima dominiraju jednoumlje i favorizovanje jedne strane, a diskreditovanje druge.

Nadzor nad političkim pluralizmom u medijima vrši i sam REM. U januaru 2022. godine REM je objavio „Metodologiju praćenja izborne medijske kampanje” na osnovu koje bi posmatrala aprilske izbore te godine, a koja je nastala kao jedna od mera dogovorenih međustranačkim dijalogom o izbornim uslovima. Crta je analizirala metodologiju REM-a i izdvojila sledeće nedostatke:

• izostanak jasnih kriterijuma po kojima se vrši selekcija medija i programskih sadržaja za posmatranje;
• usko tumačenje medijske zastupljenosti političkih aktera, kojim se ne obuhvataju svi njeni bitni vidovi;
• onemogućavanje tačnog i doslednog određivanja tonaliteta u kojem su akteri predstavljeni.

Da je nezavisnost REM-a narušena pokazuje i analiza i pregled postojećeg stanja Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period od 2020. do 2025. godine, gde je konstatovano da organizacionu nezavisnost ovog tela ograničava mogućnost političkog uticaja prilikom izbora članova Saveta REM-a, odugovlačenje sa izborom članova Saveta REM-a, nedavanje saglasnosti na Statut, primena propisa o položaju zaposlenih u državnoj upravi i propisa o javnim nabavkama.

Osim što nema političkog pluralizma, na nekim od televizija sa nacionalnom frekvencijom emituju se rijaliti programi, koji neprestano promovišu nasilje i nemoral. Takav je slučaj sa televizijom Pink. Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u maju, nakon tragedija koje su zadesile Srbiju „zamolio” Željka Mitrovića da ukine rijaliti program. Posle obraćanja predsednika, vlasnik televizije Pink najavio je da „Zadruge” više neće biti. Željko Mitrović to je i ispunio – „Zadruge” više nema, ali zato ima novog rijalitija pod nazivom „Elita”. Treba se zapitati kakav profil ličnosti i model ponašanja se mladim, još uvek nerazvijenim ličnostima predstavlja pojmom elite.

Medijska regulativa

Godine 2020. usvojena je Medijska strategija koja je trebalo da poboljša uslove za medijski pluralizam i medijsku slobodu. U 2023, tri godine kasnije, Srbija je zabeležila najveći pad u regionu Evropske unije (EU) i Balkana po indeksu slobode medija. Problem je što ona nikoga ne obavezuje, pa je, kada je u pitanju njena primena, u velikoj meri ignorisana.

Rokovi za sprovođenje aktivnosti definisanih Akcionim planom za primenu Medijske strategije, za period do 2025. godine su istekli, što se pre svega odnosi na predviđene izmene seta medijskih zakona, koji je trebalo da budu usvojeni do kraja 2021. godine.

Dakle, iako ni postojeći zakoni, kao ni Medijska strategija nisu loši sami po sebi, medijska scena se urušava pre svega zbog nesprovođenja zakona.

Akcionim planom za primenu Medijske strategije predviđena je izmena krovnog medijskog zakona – Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM), kao i Zakona o elektronskim medijima (ZEM) i Zakona o javnim medijskim servisima.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je 8. septembra uputilo Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrt zakona o elektronskim medijima na javnu raspravu, koja će trajati do 7. oktobra 2023. godine.

Javna rasprava biće organizovana u formi prezentacija i diskusija o nacrtima zakona putem okruglih stolova. Javna rasprava počela je 13. septembra u Beogradu, a zatim će se održati 20. septembra u Nišu, 27. septembra u Novom Sadu i 4. oktobra u Kragujevcu.

Učesnici prve javne rasprave o nacrtima zakona o javnom informisanju i medijima i Zakonu o elektronskim medijima kao sporne tačke istakli su nedostatak volje da važan kriterijum za dodelu novca na medijskim konkursima bude poštovanje etičkih standarda, povratak države u vlasništvo u medijima, kao i ignorisanje Medijske strategije u pogledu promene sastava Saveta REM-a, o čemu je pisala Cenzolovka.

Izveštavanje javnog servisa

Građani vide problem i u izveštavanju RTS-a, javnog servisa Srbije.

Deo opozicionih parlamentarnih stranaka koje tehnički organizuju proteste „Srbija protiv nasilja”, od Radio-televizije Srbije (RTS) tražio da u informativnim emisijama tog javnog servisa budu proporcionalno zastupljene sve opozicione poslaničke grupe u Skupštini Srbije.

„Ono što RTS mora da radi je da bude servis građana, da prikaže svu različitost unutar Srbije, da prikaže različite opcije i da prikaže kritičku misao. Vi to ne možete da čujete. RTS mora da potpuno, istinito i blagovremeno izveštava o svemu što je važno za građane. Ovde se ne radi o opoziciji, ovde se radi o građanima. Građani moraju da budu informisani, jer neinformisani građanin ne može da zna šta se dešava u zemlji i svetu oko njega. On čuje samo jednu stranu”, istakao je Lutovac u izjavi za medije na tribini u Požarevcu.

O zahtevima koje je opozicija predala RTS-u, u izjavi za medije na istoj tribini, govorio je i Nebojša Zelenović, kopredsednik stranke Zajedno.

„Mi smo bili ispred RTS-a i predali smo zahteve. Verujem da to što smo mi tražili bi u svakoj drugoj uređenoj državi u Evropi bilo smatrano za potpuno bespotreban zahtev, ali to nije slučaj sa nama. Tražili smo ono što nam pripada po zakonu: 20% vremena, koje inače imamo kao 20% predstavnika u parlamentu, za prostor u informativnim emisijama. Mi to nemamo. Jedan jedini put smo gostovali na RTS-u Marinika Tepić i ja, i to je bilo onda kad je bilo na ulici 100 000 ljudi – jedan jedini put za 4 i po meseca protesta koji se odvijaju. To znači da i javni servis, baš kao i vlast, popušta samo onda kad je pritisak sa ulice građana jako veliki”, rekao je Zelenović.

Principi demokratije

Demokratija je oblik vladavine u kojem su nosioci političke moći izabrani od strane građana i odgovorni su pred njima. U srži demokratije je ideja da svi građani imaju jednaka prava da izraze svoje mišljenje i da učestvuju u donošenju odluka koje utiču na njihove živote. Demokratija promoviše slobode kao što su sloboda govora, sloboda okupljanja i pravo na pravično suđenje, uz zaštitu prava manjina. U demokratskim društvima, vlast je obično podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, kako bi se sprečila zloupotreba moći.

Ipak, upravo oni koji su radili po zakonima i pokušali da spreče nelegalne radnje, smenjeni su sa svojih pozicija. To je bio slučaj tužiteljki Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Bojane Savović i Jasmine Paunović, koje su radile na slučaju „EPS”, kao i sa inspektorima Slobodanom Milenkovićem i Dušanom Mitićem, koji su razotkrili aferu „Jovanjica”, a koje čuvaju pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ).

Međunarodni dan demokratije obeležava se 15. septembra svake godine, a uspostavljen je rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 2007. godine. Ovaj dan predstavlja priliku da se razmisli o stanju demokratije širom sveta, njenim dostignućima i izazovima, kao i o pravima i odgovornostima građana. Takođe je podsetnik da je demokratija stub svakog stabilnog i prosperitetnog društva, koji promoviše mir, inkluzivnost i razvoj.

Dovoljno je da građani promisle o principima demokratije i pogledaju svoje okruženje, te da se zapitaju koliko je društvo u kome žive demokratsko.

Dok se stanje u demokratiji ne popravi, građanima ostaju obećanja o jeftinom parizeru i drugim proizvodima pod oznakom „Bolja cena”, na koje su, kako je danas ministar trgovine Tomislav Momirović rekao, navalili, dovoljno govori o životnom standardu građana i o tome koliko je razvijena kritička misao.