Begović: Truba je izabrala mene, a ne ja nju

„Ljubav prema muzici se razvila sasvim spontano, ponajviše u razgovoru sa dekom. Zajedno smo maštali da ću svirati violinu, čak me je često vodio u nekadašnju Robnu kuću ’Beograd’, gde je postojala radnja sa muzičkim instrumentima. Život je imao neke druge planove i nije dozvolio da zajedno odaberemo moj prvi instrument ⎯ violinu”,  rekla je Natalija za Boom93.

Na to da zavoli muziku uticala je i njena učiteljica Anđelka Matović Lojanica iz Osnovne škole „Dositej Obradović” Požarevac.

„Ona je svakog od nas iz odeljenja naučila da svira blok-flautu i metalofon. Napravila je pravi mali orkestar koji je nastupao na svim školskim priredbama”, navodi Natalija.

Natalijini roditelji spoznali su njen talenat za muziku i 2009. godine upisali su je u Muzičku školu „Stevan Mokranjac”. Iako je njena najveća želja bila da svira violinu, Natalijin instrument je truba.

„Pošto sam u Muzičku školu krenula uporedo sa petim razredom osnovne škole, jedina opcija su bili duvački instrumenti. Moj profesor trube, Miša Bogdanović, mi je tokom godina školovanja otkrivao razne mogućnosti na trubi i koliko je to zapravo lep instrument. Ne mogu baš da se pohvalim da sam bila vredan đak i da nisam zadavala muke profesoru, ali se on na razne pedagoške načine izborio da trubu ipak zavolim i da nastavim da negujemo tu ljubav kroz orkestar „Gvardija”. Zato slobodno mogu da kažem da je truba izabrala mene, a ne ja nju”, kaže Natalija.

Tokom srednje muzičke škole koju je pohađala imala je i predmet Uporedni klavir, te svira i na ovom muzičkom instrumentu.

Natalija Begović je član orkestra „Gvardija” od 2016. godine.

„Vrlo sam ponosna na ovaj orkestar i sve njegove članove. Retko se đacima pruža prilika da sviraju u većim i ozbiljnijim sastavima, a ovaj orkestar to čini”, navodi ona.

Na pitanje koji koncert pamti kao najznačajniji ili najemotivniji kaže da ga je vrlo teško izdvojiti, jer se na svakome desi nešto što će uvek pamtiti, ali da bi možda mogla izdvojiti koncert povodom Ljubičevskih konjičkih igara 2017. godine.

„To je za mene bio drugi veliki koncert sa ovim orkestrom, ali mogu da kažem da mi on i dan danas izaziva vrlo prijatne i jake emocije. Sa svega 19 godina imala sam priliku da sviram na Trgu svog grada, to je velika privilegija. Stvarno je divno nastupati pred svojim sugrađanima koji prepoznaju lepotu i značaj ovakvog orkestra”, kaže Natalija.

Sa ovim orkestrom Natalija je nastupila i u okviru pratećeg programa ovogodišnjih, jubilarnih Ljubičevskih konjičkih igara.

Kako kaže, godina koja predstavlja prekretnicu u njenoj umetničkoj karijeri je 2016, kada je, kao student nastupila sa Umetničkim ansamblom Ministarstva odbrane „Stanislav Binički” i postala deo amaterskog hora. Godine 2021. zaposlila se u Ansamblu i postala član profesionalnog hora ovog Ansambla.

„Kao student Fakulteta muzičke umetnosti imala sam priliku da nastupim sa Umetničkim ansamblom ministarstva odbrane ’Stanislav Binički’ na Danu Vojske Srbije u Sava Centru 2016. godine. Vrlo mi se dopao način rada njihove dirigentkinje Katarine Božić, njena komunikacija sa članovima Ansambla, kao i repertoar koji su tada izveli. Upravo tada postajem član amaterskog hora Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Čini se da je ova godina bila prekretnica za moju umetničku karijeru”, navela je Natalija.

Umetnički ansambl Ministarstva odbrane „Stanislav Binički” ima dugu i bogatu muzičku tradiciju.

„Raznovrsnost repertoara, žanrovska prilagodljivost, visok umetnički kriterijum su samo neke odlike kojima Ansambl može da se pohvali. U sastavu Ansambla nalaze se Simfonijski orkestar, Mali zabavni orkestar i Mešoviti hor”, objašnjava je Natalija.

Kada je u pitanju njena omiljena kompozicija, Natalija kaže da to varira iz koncertne sezone u sezonu.

„Sa našeg stalnog repertoara mogu reći da bi to bila kompozicija Stanislava Biničkog ’Marš na Drinu’, ali bih rado izdvojila i dela koja ne izvodimo svakodnevno poput ’Simfonije orijenta’ Josipa Slavenskog, Mocartove ’Mise Brevis’, Lidartijevog oratorijuma ’Ester’ i tako dalje”, rekla je Natalija.

Prema njenim rečima, pripreme za izvođenje kompozicije mogu trajati dva dana, ali i nekoliko meseci, u zavisnosti od toga koliko je delo kompleksno.

„Svako delo se uvežbava na zajedničkim ili odvojenim probama, ali se i kod kuće pogledaju delovi koji na probi nisu išli baš kako treba”, objašnjava Natalija.

Većina takmičenja na kojima je učestvovala bila su tokom školovanja.

„Ponajviše sam učestvovala na raznim horskim takmičenjima sa različitim horovima. Spomenula bih hor ’Vihor’, u kome sam naučila šta je to pravo prijateljstvo, poštovanje drugih, koliko znači da svako unese ljubav i da svoj maksimum u onome što radi. Kada mi volimo ono što radimo, drugi ljudi to primete i cene”, kaže Natalija.

Nagrade je osvajala i sa horom Srednje muzičke škole „Stevan Mokranjac”, horom „Mozaik” i sa horom „Braća Baruh” iz Beograda. Na takmičenjima su, kako kaže, uvek osvajali neko od prva tri mesta, i to uglavnom prvo.

„Pored ovih, da kažem ekipnih takmičenja, bilo je i individualnih u oblasti Harmonije i Muzičkih oblika, gde sam učestvovala na Republičkim i školskim takmičenjima i osvajala prve i druge nagrade”, navodi Natalija.

Pitali smo je koliko su, prema njenom viđenju, mladi zainteresovani za klasičnu muziku.

„Kada posmatram ljude u svom bližem okruženju, mladi su vrlo zainteresovani za klasičnu muziku, ali ako posmatram društvene mreže i ono što se preko istih plasira, deluje kao da nisu. Nažalost, mislim da se klasična muzika ne eksponira na najbolji način još od ranog doba deteta. Uvek se prikazuje kao nešto dosadno, staro… Međutim, ako se deci klasična muzika prikaže kroz igru, maštanje, ples, zna da bude vrlo zabavna. To mogu da potvrdim iskustvom pedagoškog rada u vrtiću”, smatra Natalija.

Kada su u pitanju dalji planovi kada je bavljenje muzikom u pitanju, Natalija navodi da, iako je muzika ono što je ispunjava i čime želi da se bavi, velika interesovanja ima i prema drugim umetničkim medijima.

„Često razmišljam koji su to načini da se muzika poveže sa drugim umetnostima i da na taj način ispriča neku dublju priču. Težim da neki moj dalji umetnički rad ide u tom pravcu”, rekla je Natalija.

Projekat „Supermarket kulture”, koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da afirmiše kulturne vrednosti i stvaralaštvo, da predstavlja stvaraoce i umetnike, ali i da obrađuje ključne teme od značaja za položaj kulture i umetnosti u društvu i našoj lokalnoj zajednici, da pruži podršku i istakne važnost kulturne politike za budućnost našeg društva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.