Kritika filma „Master Gardener”: Konzistentna priča o iskupljenju

„Master Gardener” (2022) nastavlja nisku kvalitetnih Šrederovih ostvarenja, pa bi se moglo reći da uz „Iskušenika” i „Kockara”, čini trilogiju o modernim gubitnicima na raskršću. Posle teških i opterećujućih detalja vezanih za prošlost zajednička nit sva tri glavna junaka (Itan Houkov Toler u „Iskušeniku” i Oskar Ajzakov Vilijam Tel u „Kockaru”) je da žele da krenu ispravnim putem, da se socijalizuju, budu društveno korisni i nađu smirenje, obično uz potporu ženske ljubavi. Kada otkriju snažnu duhovnu i putenu povezanost sa ženom, to deluje kao izvanredan stimulans da svoje etičke i profesionalane rezerve upotrebe da tu ženu (koja ima vlastite tamne vilajete i pretnje) i zaštite, istovremeno rasterećujući sebe crnila i pronalazeći protivotrov kroz dobra dela za sve one stvari koje su ih u prošlosti vodile na krivi i destruktivni put.

Ovde glavni junak Narvel, sav u nacističkim tetovažama, očito u prošlosti idoeloški zadojen, sklon violenciji i eliminaciji ljudi, tamne oblake iznad svoje glave tera drastičnom transformacijom, okrećući se s podjednakim fanatizmom baštama, cveću, proučavanju vrsta. Takav jedan posao zaceljuje mu duševne i fizičke rane, menja svest, čini ga pitomim, smirenim, mudrim. Međutim, kao i u nizu američkih, britanskih, francuskih krimića, znamo da se aveti prošlosti vraćaju i da mnogi pokušaji iskupljenja i izlaska na pravi put propadaju zbog široke skale ljudi sa kojima računi nisu do kraja raščišćeni i da uvek ima neki detalj koji kola sudbine hoće ponovo da strovali u provaliju.

Da bi iskreno nastupio prema devojci Maji, zabludeloj rođaki vlasnice vrta, koja se kretala u paklu droge i iz njega joj neki diler sa kojim je bila ranije u vezi ne dozvoljava da izađe, Šrederov junak mora bukvalno da se telesno i duševno razgoliti, kako bi ravnopravno osvojili svoje parče slobode i šansu za budući zajednički živoz u znaku ljubavi i poverenja. Ali, prošlost junaka nije samo teret, nego i dragoceni resurs veština, koje će primeniti kada dođe u situaciju da zaštiti devojku, baštu i sebe, na kraju.

Šreder i ovu priču režira sa puno strpljenja, naoružan ogromnim iskustvom, mudrošću i filozofskim mirom. Priča ide, osvajajući nas sitnim koracima dok govori o velikim životnim istinama i prelomima, kaleći karaktere glavnog junaka Narvela i njegove pratilje Maje. Moderni Šrederovi samuraji znaju, posle svih Scila i Haribdi, da su definitivno na pravom putu kada ih nose pravda, poštenje i ljubav, jer su mladalački promašaji, iluzije, napaljenost za svet oko sebe prošlost iz koje se izvukla pouka.

Najslabija karika u ovoj povesti je lik zlice Norme, ljubomorne gazdarice vrta i sadovnikove dobrotvorke, koju je seksualno opsluživao i držao u njenom krilu malo preostale ljubavne vatre. Iako je Sigurni Viver zadovoljila funkciju ovoga lika i ostvarila zaokruženost, negde u govoru tela i snazi interpretacije se vidi indiferentnost i učinak kao da je glumica na setu bila „u prolazu”. S druge strane, izvanrednu kompatibilnost ostvarili su Džoel Edžerton (Narvel Rot) i Kvintesa Svindel (Maja).

Ipak, generalno ovo je sasvim korektan, tipičan šrederovski film, koji ima glavu i rep, sa junacima retkog soja, kao što je i sam autor jedan od holivudskih usamljenika u poznim godinama, koji ima sreću da još radi, prilično dostojanstveno i na braniku svoje estetike. Još je bolje delo „Master Gardener” gledati u konzistentnom kontekstu sa dva ostvarenja koja mu prethode, „Iskušenikom” i „Kockarem”.