Zbog čega su sve Požarevljani protestovali u periodu od 2012. do 2023. godine?

Iako je aktuelna vladajuća stranka u Požarevcu došla na vlast 2016. godine, posmatramo period otkada je ona na vlasti na nivou države. Takođe, treba napomenuti da nisu svi protesti u ovom periodu bili političke prirode.

Protesti u kojima su se građani Požarevca pridružili masovnim protestima širom Srbije

Prvi protest „Požarevac protiv nasilja” održan je 1. jula, i do sada su održana četiri protesta. Pored zahteva koji se nedeljama unazad ponavljaju u svim gradovima gde, a to su ukidanje rijalitija i drugih programa koji promovišu nasilje, smenu članova REM-a, smenu rukovodstva RTS-a, oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama PINK i Happy, gašenje tabloida koji propagiraju nasilje i krše kodeks, ostavke ministra Bratislava Gašića i direktora BIA Aleksandra Vulina, iznet je problem o neodržavanju izbora za savete mesnih zajednica u Požarevcu.

U periodu od 2012. do 2023. godine prvi masovni protest kome se pridružio i Požarevac bio je „Protest protiv diktature”, koji se održavao 2017. godine, nakon što je Aleksandar Vučić pobedio u prvom krugu predsedničkh izbora te godine.

Građani su protestovali zbog neregularnosti u toku izbornog procesa, apsolutne dominacije u medijima koju je imao Aleksandar Vučić kao predsednički kandidat i urušavanja institucija i demokratije u Srbiji. Zahtevi su bili smena članova REM-a, rukovodstva RTS-a i ostavke članova Republičke izborne komisije uz reviziju biračkog spiska.

Godine 2019. Požarevljani se pridružuju protestima #1 od 5 miliona. Protesti su počeli nakon što je opozicioni političar Borko Stefanović doživeo nasilje prilikom posete Kruševcu. Počeli su pod sloganom „Stop krvavim košuljama“, građani su izašli na ulice više gradova Srbije, a promenjen je nakon izjave predsednika Vučića da neće ispuniti nijedan od njihovih zahetva, čak i da ih je pet miliona.Građani su zahtevali otkrivanje izvršioca i nalogodavaca ubistva Olivera Ivanovića, otkrivanje nalogodavca za fizički napad na jednog od lidera opozicije Borka Stefanovića u Kruševcu, profesionalno izveštavanje medija, pre svega Radio televizije Srbije, ostavka predsednika republike i stvaranje uslova za slobodne i fer izbore.

Ekološki aktivisti širom Srbije 2021. godine u borbi protiv kompanije Rio Tinto i iskopavanja litijuma u lozničkom kraju organizovali su ekološke proteste. Požarevljani su se pridružili i ovim protestima. Zahtevi su bili da se povuku Zakon o referendumu i Zakon o eksproprijaciji, ali i da Rio Tinto ode iz Srbije. Prva dva protesta završena su bez ispunjenja zahteva, a energija se iz nedelje u nedelju osipala, te su protesti ugašeni. Kada je u pitanju ekološki protest, nakon najmasovnijeg skupa u Beogradu, vlast je zaustavila Projekat „Jadar”.

Pored ova četiri velika protesta, Požarevljani su se pridružili i protestu protiv zagađenja vazduha, koji je organizovan u više gradova Srbije 2020. godine. Ipak, odziv građana uglavnom je bio zanemarljiv, a tako je bilo i u Požarevcu.

Požarevac je učestvovao i u masovnoj akciji „Bukom protiv diktature”, koja je održana 2020. godine, za vreme korone. Sa prozora i terasa, lupanjem u šerpe, pištaljkama i muzikom građani su izražavali nezadovoljstvo potezima vlasti.

Protesti u vezi sa EPS-om

Sindikati zaposlenih u EPS-u i izdvojenim preduzećima više puta su tokom ovih godina izražavali nezadovoljstvo putem protesta.

Najskoriji protest održan je u januaru ove godine. Sindikat radnika Elektroprivrede Srbije održao je u Beogradu miran protest sa ciljem da se ispune tri zahteva – povećanje zarada, smena v.d. direktora Miroslava Tomaševića i poštovanje kolektivnog ugovora.

Nakon protesta u februaru je usledio zbor radnika u Kostolcu, na kome je prisustvovao i Miroslav Tomašević. Razlog okupljanja radnika bila je zarada zaposlenih u ogranku TE KO Kostolac, odnosno smanjena zarada i vrednost radnog sata. Tadašnji direktor Tomašević je zaposlenima najavio da ih očekuju dva povećanja plate od 6%.

Godine 2013. zaposleni iz nekoliko izdvojenih preduzeća održali su protest u Kostolcu povodom rešavanja statusa izdvojenih preduzeća.Prema novom Zakonu o javnim nabavkama koji je u primeni od aprila 2013, izdvojena preduzeća nemaju status naručioca, a ugovaranje poslova za potrebe EPS-a i njegovih zavisnih preduzeća moguće je samo u postupku javne nabavke. Predstavnik sindikata tada je naglasio kako su investicije u EPS- bile smanjene za oko polovinu i da sa postojećim brojem ljudi, preduzeća poput PRIM-a, pod uslovom i da dobiju sve poslove ne bi mogla opstati.

Preduzeća Autotransport, PRIM, Georad, RIO i Standard iz EPS-a su izdvojena 2005. godine.

Privredno društvo „Termoelektrane i kopovi Kostolac” 2013. godine pokrenulo je proceduru kako bi u svoj sastav vratilo preduzeća PRIM i Georad u postupku restrukturiranja EPS-a. Te godine Autotransport je protestovao zahtevajući od tadašnjeg direktora TE-KO Dragana Jovanovića da pomogne kombinat i izađe u susret njihovim naporima da se vrate u okrilje kostolačkog termoenergetskog kompleksa. Tražili su do konačnog razređenja PD-u „Autotransport” dodeli status naručioca radi lakšeg i bržeg ugovaranja poslova.

Izdvojena preduzeća ponovo su organizovala protest 2015. godine, kada je rečeno da je protest rezultat svega što je u proteklih deset godina urađeno za kostolačka preduzeća. Zahtevi tog protesta bili su skidanje sa liste Agencije za privatizaciju, davanje statusa povlašćenog lica u direktnom pregovaranju kada je reč o poslovima i rešavanje statusa privrednih društava koja su izdvojena.

Zaposleni u izdvojenim preduzećima EPS-a „Autotransport Kostolac”, PD „Prim” Kostolac i PD „Georad” Drmno, od tadašnje ministarke rudarstva i eneregetike Zorane Mihajlović zatražili su i 2021. godine da se vrate pod okrilje EPS-a, jer se suočavaju sa brojnim problemima nakon izdvajanja iz tog javnog preduzeća. Mihajlović je tada rekla da će Ministarstvo rudarstva i energetike pružiti maksimalnu pomoć u okviru svojih nadležnosti.

Oko 100 građana mesne zajednice Radna mala u Požarevcu 2013. godine održalo je protestni skup povodom reprograma starog duga za struju. Mnogima je dug iz prethodnog perioda, uvećan kamatama koje obračunava elektrodistribucija, narastao na preko 100.000 dinara. Pojedini građani rekli su tada da nisu u mogućnosti da na ime otplate duga plaćaju mesečno oko 10.000 dinara i izmiruju redovan dug, zbog čega su od EPS-a zahtevali povoljnije uslove otplate, na više rata.

Meštani Drmna, Starog Kostolca i Bradarca, nezadovoljni time kako EPS obavlja eksproprijaciju njiva za gradnju industrijskog koloseka za TE-KO „Kostolac”, kao i zbog proširenja ugljenokopa Drmno protestovali su 2015. godine.

Grupa mladića iz Kličevca 2016. godine protestom je izrazila nezadovoljstvo jer ne mogu da se zaposle u Termoelektranama i kopovima Kostolac. Tražili su sastanak na kome bi zajedno za sto seli predstavnici mesnih zajednica, TE KO Kostolac i Gradske uprave, kao i sastanak sa gradonačelnikom.

U oktobru 2022. godine tri sindikalne organizacije koje deluju u okviru ovog preduzeća Kostolac usluge, Sloga, Nezavisnost i Kostolac usluge, organizovale su protest ispred Upravne zgrade tog preduzeća u Kostolcu. Zahtevi protesta bili su povećanje zarade zaposlenima, povećanje toplog obroka i prebacivanje u radni odnos radnika koji su na PP ugovorima. Kako je tada rekao predsednik sindikata „Sloga” u PD „Kostolac -Usluge”, nakon sastanka s rukovodstvom, postignut je delimičan i kompromisan dogovor kojim je okončan protest.

Udruženja penzionera u novembru 2022. godine održala su protest ispred lokalne samouprave, zbog toga što nisu dobili ugalj, koji je većina njih isplatila. Nakon razgovora predstavnika penzionera sa gradonačelnikom, dobili su uveravanja da će uglja biti i za najstarije sugrađane. Ipak, do novih problema je došlo kada je cena po toni uglja povećana i kada je rečeno da će razliku morati da plate odjednom, a ne na rate. Međutim, uglja nije bilo ni nakon doplate, te su penzioneri organizovali još jedan protest. Nakon dva protesta ugovori su potpisani i počela je isporuka uglja.

Protesti poljoprivrednika

Oni koji su često protestom pokazivali nezadovoljstvo jesu poljoprivrednici.

Poslednji put protestovali su ove godine u maju. Traktorima su najpre blokirali ulaz u grad, a zatim su pooštrili protest i blokirali saobraćaj od NIS-ove pumpe na putu za Beograd, da bi u daljoj radikalizaciji protesta blokirali most u Ljubičevu i most na Velikoj Moravi prema auto-putu. Poljoprivrednici su tražili da subvencije po hektaru budu 35 000 dinara i da se na dizel ne obračunava akciza i PDV do 100 litara po hektaru, kao i da subvencija po kravi iznosi 40.000 dinara. Ratari i stočari od vlasti su očekivali da im se obezbedi cena poljoprivrednih proizvoda, pšenice, kukuruza, soje i drugih kao na berzama u Budimpešti i Parizu, a bilo je i zahteba u vezi sa premijama za mleko. Protesti su trajali pet dana. Nakon pregovora sa Vladom Srbije, poljoprivrednici su dobili 10 predloga i potpisali sporazum o ispunjenju zahteva.

Poljoprivrednici su održali i sledeće proteste:

2013: Poljoprivredni proizvođači sa obe strane Velike Morav su u kolonama traktorima došli do drumskog mosta na magistralnom putu da bi izrazili nezadovoljstvo. Zahtevali su višu otkupnu cenu suncokreta, koja je tada iznosila 23 dinara za kilogram. Više dana blokirali su regionalni put Požarevac – Smederevo – Beograd, kod mosta preko Velike Morave. Poljoprivrednici i predstavnici uljara nisu postigli dogovor o otkupnoj ceni suncokreta, ali to nije izazvalo nove proteste te godine.

2015: Proizvođači suncokreta iz Požarevca i okolnih sela organizovali su protestnu vožnju ulicama grada, nezadovoljni otkupnom cenom koju su otkupljivači snizili sa 43 na 36 dinara.

Iste godine poljoprivrednici su izrazili nezadovoljstvo novim Nacrtom Zakona o poljoprivrednom zemljištu, uz tvrdnju da su izigrani od strane zakonodavca. Glavni zahtevi protesta bili su da se novim Zakonom Zakonom prednost kod kupovine poljoprivrednog zemljišta da sitnim gazdinstvima i domaćim proizvođačima, kao i da se produži rok za otkup poljoprivrednog zemljišta sa 5 na 15 godina bez prava otuđenja. Trebalo je da se traktorima ode do Beograda, ali je policija zaustavila poljoprivrednike kod mosta na putu za Beograd.

2018: Poljoprivrednici u Malom Crniću organizovali su protestnu vožnju zbog visoke cene goriva. Nacionalna asocijacija poljoprivrednika predala je zahtev Vladi Srbije za ukidanje akciza na gorivo. Na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede na kome su prisustvovali predstavnici Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAPS), predstavnici Ministarstva finansija i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović zahtev poljoprivrednika nije prihvaćen, ali im je tada rečeno da će predlog o ukidanju akzica predočiti MMF-u i da će problem probati da se ublaži intervencijom Robnih rezervi, odnosno razmenom pšenice za gorivo.

Mesec dana kasnije poljoprivredni proizvođači iz Braničevskog okruga blokirali su saobraćaj kod mosta na Velikoj Moravi zbog nepovoljne cene suncokreta. Otkupna cena suncokreta bila je 28,50 dinara po kilogramu, a zahtev poljoprivrednika bio je da to bude 35 dinara. Nakon sastanka tadašnjeg ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića i predstavnika Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije iz Ministarstva je saopšteno da su se dogovorili da se prati kretanje na tržištu suncokreta i u slučaju nepredviđenih poremećaja preduzmu mere.

2019: Poljoprivrednici iz grada i okolnih sela nezadovoljni bili su nezadovoljni otkupnom cenom pšenice, koja se kretala od 12 do 16 dinara, te je oko 30 traktora prodefilovalo centrom Požarevca. Zahtev je bio da minimalna cena pšenice za rod 2019. bude 22 dinara/kg + PDV. Tadašnji ministar Nedimović izjavio je da će se na sednici Vlade koja je tada sledila doneti odluka o otkupnoj ceni pšenice od 20 dinara po kilogramu.

2022: Više od 150 poljoprivrednika nezadovoljnih cenom azotnog đubriva održalo je protestnu vožnju. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nije ispunilo zahtev poljoprivrednika da maksimalna cena veštačkog đubriva te godine bude 650 evra već je, umesto toga, ministar Branislav Nedimović ponudio beskamatne kredite u iznosu od 1.000 evra. Zahtev poljoprivrednika bio je da dobiju 700 evra po toni đubriva. Još jedan od zahteva bio je regresiran dizel za poljoprivredu. Pored cene đubriva, poljoprivrednici su bili nezadovoljni i subvencijama koje država izdvaja za poljoprivrednike jer ih je smanjila, visinom rata, ali i ograničavanjem cena osnovnih životnih namirnica. Poljoprivrednici su nakon protesta postigli dogovor sa Ministarstvom poljoprivrede da cena uree u Braničevskom okrugu bude subvencionisana cena uree i da će je dobiti po ceni od 750 evra, a da će grad će nadoknaditi razliku između tržišne cene i 750 evra. Drugi predlog bio je da Udruženje poljoprivrednika „Stig” da svoje predstavnike koji će učestvovati u izradi zakona o profesionalnom poljoprivredniku, kojim će biti regulisane cene goriva.

U junu iste godine poljoprivrednici su ponovo traktorima izašli na protest i blokirali saobraćaj na ulazu u Požarevac nezadovoljni cenom otkupnom cenom pšenice od 36 dinara po kilogramu, što je bila najniža cena u regionu. Poljoprivrednici nisu želeli da pristanu na cenu nižu od 45 dinara po kilogramu pšenice. Prihvaćen je zahtev poljoprivrednika da razgovaraju sa predstavnicima države o otkupu i izvozu pšenice i promeni politike subvencionisanja primarne proizvodnje. Na sastanku u predsedništvu Srbije obećano je da će Republička direkcija za robne rezerve kupiti 131.000 tona merkantilne pšenice po 40 dinara za kilogram, sa uključenim PDV-om. Ubrzo nakon toga usledio je još jedan sastanak sa Ministarstvom, na kome su poljoprivrednici tražili cenu od 700 evra bez PDV-a po toni suncokreta, kao i da se oslobodi izvoz suncokretovog ulja i suncokretovog zrna. Posle još jednog sastanka sa tadašnjim minstrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem nije postignut nikakav konkretan dogovor oko cene suncokreta, te su poljoprivrednici održali još jedan protest. Nakon protesta ukinuta je zabrana izvoza uglja. Poljoprivrednici su tada protestovali širom Srbije, a zahtevi su, pored pomenute cene suncokreta, bili su i moratorijum i zamrzavanje kredita, premije za mleko od 15 dinara po litru, proglašenje elementarne nepogode zbog suše i 30 odsto subvencija za đubrivo. Sastali su se sa predsednicom Vlade Anom Brnabić. Finalni dogovor bio je da cena suncokreta bude 73 dinara po kilogramu i smanjeni podsticaji za gorivo sa 80 na 50 litara po hektaru.

Protesti i štrajkovi prosvetnih radnika

Prosvetni radici takođe su više puta izražavali nezadovoljstvo stanjem u prosveti. Najskoriji protest bio je protest protiv nasilja u školama. Požarevački prosvetni radnici na takvu vrstu nasilja ukazali su još 2013. godine.

Protesti i štrajkovi advokata

Svoje nezadovoljstvo tokom godina više puta su pokazivali i advokati.

U nastavku pogledajte koji su još protesti obeležili period od 2012. do 2023. godine.