Društvo
Zašto je dim iz Elektrana povremeno crn? (FOTO)
FOTO: A. Stepanović
Nedavno je iz Elektrane u Kostolcu izlazio crni dim, što je izazvalo zabrinutost građana i postavilo pitanje o štetnim efektima ovog zagađenja na životnu sredinu. Kako bismo dobili više informacija i merama koje se preduzimaju za zaštitu životne sredine, kontaktirali smo Jasminku Miloradović Đorđević, doktorku bioloških nauka na Akademiji tehničkih strukovnih studija Beograd, odsek primenjene inženjerske nauke u Požarevcu.
Razgovarajući sa profesorkom Đorđević Miloradović o uzrocima izlaska crnog dima iz Elektrane u Kostolcu, ona je objasnila da su kostolačke termoelektrane A1 i A2 uspešno rešile problem elektrofiltera, smanjujući koncentraciju čestica pepela i čađi ispod maksimalno dozvoljene granice od 50 mikrograma po metru kvadratnom. Takođe, izmenama tehnoloških procesa u kotlovima za sagorevanje uglja i pripremi uglja za sagorevanje, uspeli su da smanje emisiju azotnih oksida. Međutim, sumporni oksidi još uvek predstavljaju izazov, jer ove dve elektrane nemaju postrojenja za osumporavanje gasova.
Profesorka Đorđević Miloradović naglasila je da crni dim koji je nedavno primećen rezultat pokretanja elektrana A1 ili A2, tokom čega se koristi oko 7 i po tona mazuta kako bi se postigla odgovarajuća temperatura za sagorevanje uglja.
„U letnjim mesecima, potrošnja električne energije raste zbog korišćenja klima uređaja i drugih električnih aparata, a to dovodi do remonta nekih elektrana, dok druge ostaju u pogonu kako bi obezbedile dovoljno struje. Ova situacija traje samo jedan ili dva dana, nakon čega se može očekivati samo eventualna emisija sumpornih oksida koji nisu bili obrađeni u postrojenjima za osumporavanje. ”
Profesorka takođe je istakla da je tehnički nemoguće implementirati takva postrojenja u starim elektranama koje se stalno remontuju, ali da postoje planovi za prelazak na manje štetna goriva, poput gasa, kako bi se smanjila emisija štetnih gasova.
Da bismo saznali više o potencijalnoj štetnosti dima, postavili smo pitanje profesorki Đorđević Miloradović. Ona je objasnila da ukoliko dim traje samo jedan ili dva dana, gledano na godišnjem nivou, ne može predstavljati značajnu štetu.
„Na godišnjem nivou, vetrovi prenose čestice i dimove sa ovakvih izvora, a to se dešava samo jednom ili dva puta godišnje.”
Kada smo se dotakli kvaliteta vazduha u Kostolcu, profesorka je istakla da ne postoje trenutni podaci o koncentracijama gasova, uključujući i PM čestice, jer automatska merna stanica u Kostolcu meri koncentracije gasova, osim PM čestica. Međutim, profesorka kaže da je važno da se „poprave ovi merači kako bi se u realnom vremenu pratila situacija i koncentracija PM čestica od 10 mikrograma po metru kubnom ili 2 i po mikrograma.”
Profesorka Đorđević Miloradović objasnila je da problemi nastaju tokom tzv. „tišine”, kada nema vetra koji duva ni iz severoistočnog ni iz jugozapadnog pravca. U tom periodu, gasovi se šire poput pečurke po gradu i okolini, što dodatno povećava zagađenje.
Važno je da se prati kvalitet vazduha, preduzimaju odgovarajuće mere za smanjenje emisije štetnih gasova i razmatraju alternative koje bi obezbedile energetsku efikasnost i manje štetan uticaj na životnu sredinu. Samo tako ćemo moći da sačuvamo čist vazduh za buduće generacije i stvorimo zdraviju životnu sredinu u kojoj živimo.
Podsetimo, nedavno je Boom 93 pisao o merenju zagađenja vazduha u Požarevcu, gde je predstavnik Nacionalne ekološke asocijacije (NEA), Milenko Jovanović istakao kako građani imaju zakasnelu informaciju lokalne samouprave o vazduhu i kako nije bilo razloga da se 2021. godine ona ne pusti u rad. Puštena je tek prošle godine. Sa godinu i po dana zakašnjenja.