Sa kojim nedoumicama se suočavaju požarevački maturanti pri izboru budućeg zanimanja?

Proveravali smo kako se profesionalna orijentacija sprovodi u Ekonomskoj školi Požarevac i Nacionalnoj službi za zapošljavanje Filijala Požarevac i iz čega proističu nedoumice maturanata pri izboru daljeg školovanja.

„S obzirom na to da smo mi srednja škola, u srednjoj školi se to zove karijerno vođenje i savetovanje učenika”, objašnjava pedagog Ekonomske škole Požarevac Sanja Novaković.

Ekonomska škola, kako kaže, ima nekoliko tradicionalnih aktivnosti koje se sprovode 5–10 godina unazad.

„Učenike pripremamo, odnosno pružamo im podršku da se informišu o mogućnostima za tržište rada, zavisno od profila koji pohađadaju, s obzirom na to da imamo i učenike u trogodišnjim i učenike u četvorogodišnjim profilima. Kroz realizaciju različitih tribina i radionica, sa gostovanjem ljudi iz privrede, oni dobiju informacije kako se najbolje pripremiti za odlazak na intervju”, kaže Novaković za Boom93.

Jedna od aktivnosti koju sprovode svake godine jeste radionica „Od intervjua do posla”, na kojoj učenici tokom jednog školskog časa igraju igru uloga, za koje se, prema rečima pedagoga, ne pripremaju unapred.

„Imamo tri kandidata za posao, imamo komisiju koja radi intervjuisanje sa kandidatima i imamo komisiju koja prati rad te komisije ili način predstavljanja kandidata. Nakon toga predstavnik privrede im objasni kako se u njihovom sektoru, recimo u ugostiteljstvu, finansijskom sektoru, komercijali ili turizmu, odvija proces selekcije kandidata i uopšte zaposlenje. Za svaki profil se biraju ljudi iz privrede naspram toga koji je profil. Ako su kuvari, onda je to osoba iz ugostiteljstva. Ako su finansijski tehničari, onda je to osoba iz finansijskog sektora ili nekih računovodstvenih agencija”, kaže Novaković.

Za one koji planiraju nastavak školovanja Ekonomska škola svake godine prvog petka u decembru organizuje Sajam visokoškolskih ustanova.
Kako kaže pedagog ove škole, na Sajmu se predstavlja „u proseku oko dvadesetak visokoškolskih ustanova, jednim delom one koje su iz područja rada za koje mi školujemo učenike – ekonomija, pravo i administracija, trgovina, ugostiteljstvo i turizam, a jednim delom i one visokoškolske ustanove koje ne pripadaju ovim područjima rada, ali su učenici iskazali interesovanje – Saobraćajni fakultet, Fakultet bezbednosti, Vojna akademija i sl.”

Sajam se održava u sali za fizičko, gde visokoškolske ustanove na štandovima predstavljaju promo materijal i gde studenti koji pričaju o ustanovi sa koje dolaze.

„Mi prvenstveno obavestimo naše učenike, ali je poziv upućen i ostalim učenicima srednjih škola iz grada da mogu da dođu i uživo saznaju od predstavnika fakulteta šta se upisuje”, rekla je Novaković.

Sam pedagog Ekonomske škole sprovodi „Obuku iz karijernog vođenja i savetovanja”.

„To je obuka koju realizujem ja sa učenicima četvrtog stepena. Koncipirana je tako da najpre uđem u sva odeljenja maturanata četvrtog stepena i sa njima uradim jednu radionicu opšteg tipa, gde čuju najosnovnije informacije šta sve treba da uzmu u obzir prilikom donošenja odluke šta će posle srednje škole. To predstavlja uvodnu aktivnost. Nakon toga sledi poziv na obuku, koja traje 10 školskih časova i koja je raspoređena u 5 blokova, gde oni radom na različitom materijalu, određenim radnim listovima, procenjuju svoja interesovanje, sposobnosti, veštine, analiziraju svoj vrednosni sistem, analiziraju izvore informacija koji mogu da im budu od koristi. Procenjuju sebe, ali postoji i jedan deo radionice koji je posvećen procenjivanju drugih, odnosno da vide kako ih vršnjaci ili roditelji procenjuju kada je reč o veštinama i sposobnostima”, objašnjava Novaković.

Ovu obuku sprovodi u novembru i početkom decembra, da bi, kako kaže, učenici na Sajmu visokoškolskih ustanova mogli da postave prava pitanja predstavnicima tih ustanova.

Navedene aktivnosti uglavnom sprovode članovi Tima za karijerno vođenje u saradnji sa nastavnicima struke. Prema njenim rečima,nastavnici opšteobrazovnih predmeta, poput nastavnika srpskog i engleskog jezika i građanskog vaspitanja u okviru nastave imaju nastavne jedinice u kojima učenike uče kako da napišu CV.

Istakla je da Ekonomska škola Požarevac ima dobru saradnju sa Nacionalnom službom za zapošljavanje.

„Psiholog drži radionice sa učenicima škole, a onda nakon toga evidentira učenike koji su zainteresovani da odu na testiranje njihovih profesionalnih interesovanja i onda po redosledu koji se napravi u skladu sa planom rada psihologa iz Nacionalne službe odlaze tamo i prođu testiranje, gde opet dobiju neku procenu koja bi to grupa zanimanja njima bila naspram toga kakav su tip ličnosti i koja interesovanja i sposobnosti su kod njih dominantni”, rekla je Novaković.

Saradnja Nacionalne službe za zapošljavanje Filijala Požarevac (NSZ) i vaspitno-obrazovnih ustanova na teritoriji grada Požarevca, kao i na nivou celog Braničevskog okruga, sprovodi se na više različitih nivoa, potvrđeno je za Boom93 iz NSZ.

„Kada govorimo o usluzi profesionalne orijentacije učenika, ustanovljena je praksa učestvovanja na Sajmu obrazovanja u organizaciji Požarevačke gimnazije, dok se promocija navedene usluge učestalo sprovodi u vidu otvorenih tribina sa učenicima završnih razreda srednjih škola, koje najčešće bivaju organizovane unutar obrazovnih ustanova, a realizacija istih ostvaruje se saradnjom sa stručnim službama škola”, rekli su iz NSZ.

Pitali smo šta je to petofazni model profesionalne orijentacije i da li se on sprovodi u ovoj ustanovi.

Kako objašnjavaju iz NSZ, petofazni model profesionalne orijentacije „podrazumeva proces u kome uz pribavljanje određene saglasnosti, informativnim razgovorom i primenom široke baterije testovnog materijala prikupljamo podatke kako o profesionalnim interesovanjima, sposobnostima i veštinama učenika, tako i podatke o strukturi ličnosti ispitanika. Iste interpretiramo u kontekstu karakteristika različitih zanimanja, bilo da učenici prema njima iskazuju preferencije ili ne, uzimajući u obzir i procenu okolnosti u vidu aktuelnog stanja na tržištu rada u kontekstu potrebe za određenim zanimanjima.”

Kada su u pitanju testovi kojima se procenjuju interesovanja, sposobnosti i veštine učenika, iz ove ustanove kažu da se oni na godišnjem niovu nabavljaju srazmerno potrebama. Objašnjavaju da se u zavisnosti od interesovanja učenika donosi odluka o tome koji će testovi biti upotrebljeni i da ne postoji univerzalna baterija testova koja se može primeniti u svakoj situaciji, „već se ona u svakom novom postupku prilagođava procenjenim karakteristikama pojedinačnog učenika, što posledično utiče i na vremenski proces samog testiranja koji varira od svakog pojedinačnog slučaja”.

Testiranje je, kako kažu iz NSZ, neophodno za podrobniji savetodavni rad s učenicima. Nakon što se obrade rezultati testiranja, učenik dobija interpretaciju tog sadržaja i preporuku o daljem karijernom razvoju.

U Okviru NSZ Filijala Požarevac postoji Centar za informisanje i profesionalno savetovanje. Sastavni deo radnih aktivnosti savetnika za planiranje karijere u okviru Centra jeste postupak profesionalne orijentacije, kažu iz NSZ.

„Na godišnjem nivou beleži se značajno interesovanje za ovu vrstu usluge a primetno je i povećanje zainteresovanosti sa svakim dodatnim vidom prezentovanja usluge ciljnoj grupi. Kada je reč o ostalim načinima na koji učenici dolaze do informacija o postupku profesionalne orijentacije, iskustva su različita ali je svakako primetan uticaj informisanosti učenika od strane stručnih službi obrazovnih ustanova”, navode iz ove ustanove.

Koje nedoumice imaju maturanti?

Na osnovu iskustva u radu sa decom, pedagog Ekonomske škole Požarevac kao jednu od najčešćih nedoumica koje učenici imaju izdvaja zbunjenost time kako odabrati buduće zanimanje.

„U moru informacija prvo mora da se zauzme kriterijum kako izabrati to nešto. Mnogo informacija može da bude korisno, ali može i da bude štetno ukoliko se ne pravi nikakva selekcija i ne donese zaključak iz personalnog ugla. Ono što je dobro za nekog drugog, ne znači da je dobro i za mene ukoliko nemam procenu šta su to moje jake strane”, kaže Novaković.

Ono što uočava jeste i neprepoznavanje relevantnih izvora informacija.

„Nacionalna služba za zapošljavanje je njima slabo percipiran izvor, a veoma je značajan. Kroz radionice oni saznaju gde sve mogu da nađu korisne informacije pored sajtova fakulteta, pored druga/drugarice/komšije koji studira fakultet koji njima deluje zanimljivo. Zatim, ukazuje se na određene sajtove, poput sajta Beogradske otvorene škole, gde ima i određenih testova, i određenih opisa zanimanja i uslova koji su potrebni da budu zadovoljeni da bi se taj fakultet uspešno završio, i procena kretanja na tržištu rada”, rekla je Novaković.

Iz NSZ takođe prepoznaju da nedoumice učenika proističu iz nedovoljne informisanosti učenika.

„Najčešće nedoumice učenika, stiče se utisak, proizilaze iz širokog raspona izbora, nedostatka informisanosti i nelagodnosti zbog potrebe za donošenjem zahtevnih odluka. Učenici neretko nisu odgovarajuće informisani o konceptu određenih smerova visokoobrazovnih ustanova niti imaju u vidu praktičnu primenu i perspektivnost izbora određenih zanimanja. Zbog težine odluke koja je pred njima, ispoljavaju nesigurnost te se na postupak orijentacije neretko odlučuju usled strahovanja od pogrešnog izbora, ili tragaju za alternativnim predlogom izbora zanimanja”, rekli su iz NSZ.

Kolika je uloga roditelja u izboru budućeg zanimanja?

Kada su u pitanju sugestije roditelja za izbor zanimanja, Novaković kaže da se nije susretala sa insistiranjem roditelja na određenoj profesiji. Jedan od razloga vidi u tome što su sa 19 godina učenici već odrasli.

„Mislim da se ne mešaju i da više to prepuštaju deci, a da to decu s jedne strane i zbunjuje, jer imaju slobodu, ali onda imaju i odgovornost za neuspeh”, kaže Novaković.

Da je uloga roditelja u pokretanju inicijative za profesionalnu orijentaciju veća u osnovnoj školi rekli su i iz NSZ.

„Kada govorimo o maturantima osnovne škole, roditelji jesu ključna karika u usmeravanju i oni su ti koji često pokreću inicijativu za uključivanje deteta u ovu vrstu postupka. Sa druge strane, iskustvo upućuje na to da srednjoškolci uglavnom samostalno preuzimaju inicijativu i neretko po okončanju postupka, prenošenjem vlastitog iskustva, stimulišu vršnjačku grupu da se podvrgne postupku orijentacije”, objašnjavaju iz ove ustanove.

Kakvi su ishodi profesionalne orijentacije?

Kako kažu, raznovrsna su iskustva iz prakse sprovođenja profesionalne orijentacije.

„Učenici, očekivano, često polaze od svojih primarnih preferencija i tragaju za potvrdom istih. U situaciji kada nema jasno izdiferenciranih preferencija, svaka vrsta povratne informacije o ispoljenim interesovanjima često je od značaja za interpretaciju. Neretko se događalo da uz potvrdu primarnog izbora lica, predložimo alternativu srodnih zanimanja kao mogućnost za razmatranje, a kasnije odluka lica bude upravo predloženi sekundarni izbor. Iskustvo beleži i situacije nepodudarnosti mišljenja stečenog interpretacijom postupka orijentacije i onoga što učenik, neretko i roditelji, iznose kao preferencije. Uz sistematsko i podacima potkrepljeno obrazloženje takve situacije se predoče i pruži se preporuka procenjena indikativnijom, koju oni dalje zajednički analiziraju”, rekli su iz NSZ.

Profesionalna orijentacija je savetodavnog karaktera i pomaže učenicima da bolje prepoznaju svoje veštine i sposobnosti, kao i da se upoznaju sa svim relevantnim izvorima informacija o mogućnostima koje su pred njima, što će im pomoći da sami donesu sopstvenu odluku o budućem zanimanju.