Čiji se interesi podržavaju projektnim sufinansiranjem medijskih sadržaja?

Koncept projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja

Ključni cilj Medijske strategije iz 2011. godine, kao i Medijske strategije iz 2020. godine i medijskih reformi, bilo je smanjivanje državnog uticaja na medije izlaskom države iz vlasništva medija i putem projektnog sufinansiranja medijskog sadržaja jačati javni interes u medijskim sadržajima.

Umesto putem državnih subvencija, odnosno sredstava javnih preduzeća, država svoje obaveze ispunjava kroz nadmetanje predloga medijskih projekata na nivou republike, pokrajine i lokalne samouprave, navodi se u analizi Centra za održive zajednice.

Ocenu projekata podnetih na konkurs, kao i predlog o raspodeli sredstava sa obrazloženjem donosi stručna komisija koja broji tri do pet članova. Za člana komisije može biti izabrano lice koje je nezavisni stručnjak za medije ili je medijski radnik. Predložena lica ne smeju biti u sukobu interesa niti obavljati javnu funkciju, u skladu sa pravilima o borbi protiv korupcije. Predlog za člana komisije mogu dostaviti novinarska i medijska udruženja. Pravo na predlaganje članova imaju novinarska i medijska udruženja koja su registrovana najmanje tri godine pre datuma raspisivanja konkursa. Ukoliko predlozi za članove komisije ne budu dostavljeni najkasnije u roku od 20 dana od dana objavljivanja konkursa, rukovodilac organa koji je raspisao konkurs sam imenuje članove komisije iz reda nezavisnih stručnjaka za medije i medijskih radnika, navodi se u Pravilniku o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

Od početka projektnog sufinansiranja medija 2015. godine do decembra 2022. godine država je opredelila 102,022,238 evra. Lokalne samouprave su izdvojile ukupno 79.8 miliona evra, Ministarstvo – 18.2 miliona, a vojvođanski Sekretarijat 3.9 miliona evra. Najmanje sredstava u odnosu na broj stanovnika koji žive na njihovoj teritoriji u periodu od 8 godina potrošila je opština Kostolac (0.21 per capita), podaci su analize Centra za održive zajednice.

Prema BIRN-ovom izveštaju „Javno o javnim konkursima: Pregled projektnog finansiranja u oblastima medija, civilnog društva, kulture i omladine u 2022. godini”, za medije je izdvojeno 1.814.522.997 dinara.

Prednost imaju mediji bliski vlasti

Među ključnim problemima projektnog sufinansiranja medija izdvaja se to što se prednost daje medijima koji ne samo da aktuelnu vlast ne posmatraju kritički već je njihov sadržaj zapravo promocija aktivnosti te vlasti.

Dobitnici najskupljih projekata u 2022. godini su mediji koji su po svojoj uređivačkoj politici bliski aktuelnoj vlasti, što je trend koji se godinama ponavlja, navedeno je u pomenutom izveštaju BIRN-a.

„Organe vlasti ne zanima javni interes. Ovo se pretvorilo u drastični primer partijskog sufinansiranja podobnih medijskih sadržaja, gde oni nisu ni bitni, već samo prebaciti novac iz budžeta u privatne džepove, ili na račune medija koji su podobni vlasti”, rekao je predstavnik Lokal presa Stojan Marković u junu 2022. godine na skupu „Šminkanje, kostim i scenografija javnog interesa”, koji je bio posvećen sufinasiranju medijskih projekata.

U trci na medijskom tržištu lokalni mediji ostaju ugroženi budući da se oglašivači uglavnom opredeljuju za velike nacionalne medije. Projektno sufinansiranje je zbog toga postalo ne samo finansiranje medijskog sadržaja od javnog interesa nego glavni izvor finansiranja samih medija. Ovo je jedan od problema koji je prepoznat u Medijskoj strategiji. Imajući u vidu da se prednost daje politički pogodnom sadržaju, jasno je da je egzistencija lokalnih medija koji istraju u tome da budu nezavisni – ugrožena.

U analizi Centra za održive zajednice navedeno je i da uspeh na konkursima imaju i manje poznate produkcijske kuće, koje su takođe vezane pre svega za elektronske medije bliske vlasti i koje uglavnom služe samo kao još jedan kanal za finansiranje tih glasila.

Interesantno je da je ove godine u predlogu za raspodelu sredstava na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za štampane medije, radio, televizijske, internet medije i novinske agencije na teritoriji Grada Požarevca najviše sredstava opredeljeno za projekat Preduzeća za audio i tv produkciju „Brender d.o.o.” iz Beograda. Ovom preduzeću odobreno je 900.000 dinara, što je takođe i najviši iznos sredstava koja su mogla da budu odobrena po jednom projektu.

Projekno sufinaniranje medija je obesmišljeno i postalo je sredstvo nedvosmislenog političkog uticaja na novinare, navedeno je u proglasu Udruženja novinara Srbije povodom Svetskog dana slobode medija, koji se obeležava 2. maja.

Firma „Brender”, prema pisanju Pištaljke iz 2018. godine, jedna je od firmi putem koje se novac dodeljen putem konkursa za projektno sufinansiranje slivao na račun Studija B.

Ko čini stručne komisije?

Kako o tome koji će se projekti sufinansirati odlučuju stručne komisije, zloupotrebe ne bi bile moguće da one postupaju u skladu sa zakonom.

Ipak, rad ovih komisija je netransparentan i nema evaluacije konkursa. Među članovima komisija nalaze se i predstavnici Gongo organizacija, na čijem su čelu vlasnici medija, o čemu je na pomenutom skupu iz 2022. godine govorio generani sekretar Udruženja novinara Srbije Nino Brajović, napominjući da bi trebalo onemogućiti slučajeve sukoba interesa.

Dešava se da u komisijama članovi  budu nestručni ili da pak lokalne vlasti podele sredstva po sopstvenim kriterijumima.

Neke od mera predviđenih Medijskom strategijom koje se tiču boljeg regulisanja projektnog sufinansiranja podrazumevaju unošenje sledećih izmena u medijsku regulativu: propisivanje kriterijuma za članove stručnih komisija za ocenu kvaliteta projekata i njihove čvršće obaveze da prilikom procene kvaliteta određenog projekta vode računa o poštovanju profesionalnih i etičkih normi podnosioca, kao i obaveza nezavisne evaluacije sprovedenih projekata. Transparentnosti projektnog sufinansiranja doprineo bi centralizovani sistem apliciranja posredstvom jedinstvene informacione platforme, čije uvođenje je takođe predviđeno medijskom strategijom.

Novac se dodeljuje medijima koji najviše krše etičke standarde

Firmama koje izdaju listove Informer, Srpski telegraf, Alo, Večernje novosti i Kurir u 2022. godini putem projektnog sufinansiranja lokalne samouprave dodelile su više od 300.000 evra, piše portal Raksrinkavanje. Prema njihovoj analizi, ovo su mediji koji su iste godine samo na naslovnim stranama objavili najmanje 1.174 neutemeljene, pristrasne, lažne vesti i druge manipulacije. U prva četiri meseca 2023. godine ovi listovi su nastavili sa svojom praksom kršenja etičkih standara, pokazuje monitoring Saveta za štampu, samoregulatornog tela za štampane i onlajn medije, prema kojem su u vrhu po kršenju Kodeksa Srpski telegraf sa 642 teksta, Alo sa 600 i Informer sa 540 tekstova.

Organi javne vlasti koji su do sada organizovali konkurse, u velikom procentu nisu tražili od regulatornih i samoregulatornih tela podatke o poštovanju etičkih standarda novinarstva od strane učesnika konkursa, navodi se na sajtu Saveta za štampu.

Zakon o javnom informisanju i medijima je krovni medijski zakon, kojim se, između ostalog, uređuje i konkursna procedura. Zbog toga će izmene ovog zakona znatno uticati na projektno sufinansiranje medija.

Ukoliko bude prihvaćena, jedna od promena koja bi ograničila mogućnost projektnog sufinansiranja medija koji krše etički kodeks jeste uvođenje toga da jedan od uslova za učešće medija na konkursu bude prihvatanje nadležnosti Saveta za štampu.

Predstavnici tabloida se ovoj odredbi vrlo protive, jer bi im „na taj način bilo onemogućeno da apliciraju na projektnom sufinansiranju, što bi i sada trebalo da se događa u praksi, ali, kad nemate zakonsku obavezu, onda se to u najvećem broju slučajeva zapravo izvrgava u svoju suprotnost, gde se jedan dobar koncept projektnog sufinansiranja zloupotrebljava, umesto zaštite i promocije javnog interesa – za puki PR, u najvećoj meri lokalnih vlasti”, rekao je na javnoj debati o medijskim zakonima Saša Mirković.

Izmene medijskih zakona trebalo bi da bolje urede ovu oblast. Međutim, ostaje otvoreno pitanje koliko će se nove odredbe u praksi primenjivati.

Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.