Anketa pokazala da su građani nezadovoljni upravnicima zgrada

Početkom 2017. godine stupio je na snagu Zakon o stanovanju po kojem svaka stambena zgrada stiče status pravnog lica i, kao takva, mora da ima upravnika. Međutim, ni posle toliko vremena i uprkos zakonskoj obavezi, pojedine zgrade i dalje nemaju svoje upravnike, a dileme oko prava i obaveza, kako stanara, tako i upravnika, množe se iz dana u dan.

Većina građana je nezadovoljna radom upravnika zgrade u kojoj žive. Njih 65 (26.6%) je nezadovoljno, a 114 (46,7%) veoma nezadovoljno. Dvadeset šestoro ispitanika je zadovoljno, a njih 33 je veoma zadovoljno upravnicima. Među odgovorima našli su se i oni da je prvo potrebno legalizovati zgradu, pa tek onda dodeliti upravnika.

Na pitanje da li upravnik zgrade u kojoj žive redovno održava sastanke, 74,2% (118 ispitanika) navelo je da ne održava, a njih 25,8% (63 ispitanika) navelo je da održava.

Pitali smo da li je, kada se ukaže potreba, upravnik dostupan za rešavanje problema/pitanja, a neki od odgovora naših ispitanika su:

• ,,Jeste, ali kada je problem već rešen’’;
• ,, Kaže da će da sredi, što se nikada ne desi’’;
• ,, Posle vise poziva se pojavi, ali problem retko resi’’;

,, Reaguje samo kada mu se pripreti otkazom’’,, Zmure na problem’’.

Sto trideset i dva ispitanika navela su da im upravnik nije dostupan za rešavanje problema.

Na pitanje da li upravnik brzo reaguje na zahteve i probleme u zgradi većina ispitanika je kao odgovor navela ne. Neki od odgovora su sledeći: ,,Ukoliko ima interesa jako je agilna’’, ,, Nekada odreaguje blagovremeno,nekada treba dosta vremena’’.

Većina ispitanika (154) smatra da upravnik njihove zgrade ne organizuje njeno održavanje na adekvatan način, dok 77 njih smatra da je održavanje zgrade adekvatno organizovano.

Među odgovorima našao se i sledeći: ,, Plaćanje Pidre za održavanje, koja ne dolazi po pozivu stanara zbog nekog zacepljenja, a kada dođu kažu da to moramo sami da platimo. Doći će posle 15h po završetku njihovog radnog vremena te će rešiti problem za 4000 din.’’

Na pitanje da li se upravnik zgrade u kojoj živite pridržava pravila i zakona vezanih za upravljanje zgradom, njih 38,9% odgovorilo je da ne zna, 25% je odgovorilo da se pridržava, a a 34,8% da se ne pridržava.

Sto šezdeset tri ispitanika smatra da upravnici zgrada ne bi trebalo da imaju veća ovlašćenja pri održavanju zgrade i rešavanju problema, dok njih 69 smatra da bi trebalo. Neki od odgovora su:

• ,,Imajući u vidu da je upravnik zgrade maltene sam sebe postavio, jer je falsifikovao potpise stanara, mislim da bi zakon vezan za upravnike iz redova stanara trebalo dopuniti. njih ne kontroliše ni komunalna inspekcija, kada postave prinudnog upravnika’’;
• ,,Naš upravnik sumnjam da zna svoje obaveze’’.

Osamdeset i četiri ispitanika navelo je da je imalo neke probleme sa upravnikom zgrade u kojoj žive, a njih 160 je reklo da nije imalo problema.

Oni koji su odgovorili potvrdno, obrazložili su kakav je to problem bio:

• ,,Bez naše saglasnosti je promenila broj članova domaćinstva. Što je najgore prijavila je netačan broj. Nakon sugestije da promeni ponašala se bahato, ignorisala pozive, pretila sa nekakvim članovima zakona. Kada je shvatila da imamo advokata u porodici, spustila je loptu’’;
• ,,Čovek je prinudni upravnik koji se jednom pojavio i više nikad, a naravno zahteva da plaćamo račun! Nadležni ne reaguju..’’;
• ,,Meša se u imovinske pravne odnose predstavlja se kao da je on vlasnik naše imovine prisiljava vlasnike stanova i lokala koji su uknjiženi na ponovnu uknjižbu zbog njegovih privatnih poslova van zakonskih zbog pokušaja uknjižbe nelegalno nedogradjenih objekata’’;
• ,,Nemamo uvid u finansije, a vučemo kiriju od izdavanja prostora. Ne znamo ni kolika je zakupnina. Ne održavaju se sastanci. Upravnik sam rukovodi zgradom ne pridržavajući se da je on to da izvršava volju stanara. Falsifikovao je potpise na izboru za upravnika. Zauzeo zajedničku prostoriju kao svoju za svoje potrebe. Ne odrzavaju krov zgrade koji je u fazi raspadanja, ne proverava podrume koji su u vodi. Pokušavali smo da ga prijavimo, a je on uvek lažnim potpisima demantovao. Komunalna policija inspekcija ne ulazi u verodostojnost potpisa i sastanaka. Finansijska inspekcija ne ulazi u problem bojenja finansija 10 god nemamo uvid mi stanari. I tako bezbroj problema’’;
• ,,Novac koji se uplaćuje zgradi na račun zbog reklama koje su postavljene na fasadu je potrošio na sebe. Ima veze sa vladajućom strankom, predavao je lažne spiskove za broj ljudi koji ga je tražio za upravnika i niko ništa ne može’’.

Sto četrdeset i šest anketiranih smatra da upravnika treba birati iz reda stanara, a 98 navelo je da je bolje da to bude profesionalni upravnik.

Oni koji su odgovorili da je bolje da upravnik bude iz reda stanara kao razlog naveli su to što bi “u tom slučaju bio na raspolaganju stanarima u rešavalju problema unutar i oko zgrade. Ovako upravnima niko ne može da dobije, a kamoli da se pojavi u zgradi i vidi kako je činjenično stanje. Ne polaze izveštajna stanja novaca za stambenu zajednocu i to gde se novac troši’’. Jedan od ispitanika rekao je da bi upravnik iz reda stanara kao i sami stanari “bio upućen u sva desavanja u zgradi“. U jednom od odgovora navedeno je da “neko ko zivi u zgradi moze da vidi realnu sliku problema zgrade i da se nađe stanaru kad ima problem’’.

Oni koji su pak bili za profesionalnog upravnika naveli su sledeće:

• ,,Ako bi radio i skladu sa Zakonom i ovlašćenjima nepristrasno i bez političkog ubeđenja, bilo bi bolje da bude profesionalno upravljanje’’
• ,,Profesionalni upravnik je upućeniji u prava i obaveze stanara; s obzirom da pokriva više objekata sve sluzbe su mu dostupnije posto redovno sa njima saradjuje…’’
• ,, Upravnik iz reda stanara nema dovoljan autoritet da može da natera ostale stanare da poštuju propise i kulturu stanovanja.’’

Trideset osmoro stanara navelo je da je njihov upravnik iz reda stanara, a 206 anketiranih u svojoj zgradi ima profesionalnog upravnika.

Prema Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, obavezno je plaćanje samo usluga profesionalnog upravnika, ali ne i onog izabranog iz reda stanara. Na pitanje da li treba plaćati usluge upravnika izabranog iz reda stanara, njih 71 je navelo da ne treba plaćati, a 159 da treba.

Iako Zakon o stanovanju i održavanju zgrada ne propisuje obavezno plaćanje usluga upravnika iz reda stanara, skupština stambene zajednice može da se opredeli da ove usluge plaća. Od ukupnog broja ispitanih 52,6% navelo je da ne plaća, a 47,4% da plaća usluge upravnika izabranog iz reda stanara.

Većina anketiranih (221) redovno izmirujete svoje obaveze prema upravniku zgrade bilo da je izabran iz reda stanara, bilo da je u pitanju profesionalni upravnik, dok je njih 14 reklo da ove obaveze ne izmiruje. Neki od onih koji ne izmiruju obaveze obrazložili su to na sledeći način:

• ,, Ne, zato što nisam zadovoljan radom, zato što zgrada ima prihod, a mi stanari ne znamo koliko je to’’;
• ,, Plaća se održavanje zgrade i dodatni namet koji niko nije objasnio šta je i kako je moguće da je skuplje od infostana u Beogradu’’.

Izdvajamo neke od preporuka koje bi građani koji su popunili anketu dali upravniku zgrade u kojoj žive.

• ,,Bilo bi dobro da imamo uvid gde je novac koji redovno uplaćujemo za održavanje higijene (čistačica dolazi dva puta godišnje, sami čistimo hodnik, sami saniramo rupe na parkingu, samostalno odlazimo u gradsku toplanu ili vodovod zbog problema koji iskrsnu). Osim prava uzimanja novca od stanara upravnik nema bukvalno nikakvu obavezu “;
• ,, Češći sastanci,obilasci, informacije, reagovanje… “;
• ,,Da brže i adekvatnije resava sve probleme, a ne da im pristupa sekektivno i da ima bolju komunikaciju sa stanarima zgrade kojom upravlja“;
• ,,Da budu saradljiviji, a ne oholi i nezainteresovani “;
• ,, Da dosledno sprovodi Zakonske obaveze i odgovorno obavlja posao, bez političkog uticaja pojedinaca u lokalnoj samoupravi’’;
• ,, Da redovno i češce održava sastanke skupštine stanara, da informiše stanare o svim dešavanjima i preduzetim radnjama po pitanju održavanja zgrade, da uvažava primedbe stanara i čuje njihova pitanja. Uopšteno, rad svih upravnika, u svim zgradama je katastrofalan, ponašaju se nadmeno i nezainteresovano’’;
• ,, Da se čvrsto drži zakona o stambenim zajednicama, da ne podleže uticajima pojedinih stanara, da insistira na ispunjenju obaveze plaćanja, ako treba i utuženjem, jer ako stanari hoće da žive u urednoj i sređenoj zgradi moraju to i da adekvatno plaćaju. Ovo znači da treba i da se podigne cena održavanja, jer je sve poskupelo, pa čak i kada bi svi redovno plaćali, ne bi moglo mnogo toga da se uradi. Stanari moraju da shvate da život u zgradi košta i ne đože da ih ne zanima stanje u zajedničkim prostorijama, stanje lifta ili fasade. Kao na Zapadu, sve košta i sve se plaća. Ni tamo nemaju svi velika primanja, pa ipak moraju redovno da plaćaju’’;
• ,, Češće održavanje sastanaka, pisane sugestije upravniku koje bi trebalo da razmatra i na narednom sastanku da se o njima razgovara.Obzirom da uglavnom nema kvoruma za odlučivanje, nameću se predlozi nametljivih stanara koji nisu prioritetni. Sastanci se održavaju u ulazima kao da su stanari tražili donošenje zakona, koji se ne primenjuje.Niko ne obezbeđuje adekvatan prostor jer su mesne zajednice u funkciji partija, upravnici su partijski kadrovi, neće da se zameraju tako da se sastajemo retko, bez ikakvog reda’’.

Upravnici zgrada igraju ključnu ulogu u održavanju i upravljanju stambenim objektima. Njihova uloga je važna za osiguranje sigurnosti, redovnog održavanja i učinkovitog upravljanja zajedničkim prostorima. Zbog toga je neophodno da između stanara i upravnika postoji dobrakomunikacija i saradnja, kao i da rad upravnika bude kontrolisan.