Pad slobode medija u Srbiji: Za godinu dana udvostručeni pritisci, pretnje i napadi na novinare

U ovogodišnjem izveštaju Srbija se nalazi na 91. mestu, a prošle godine se nalazila na 79. mestu po indeksu slobode medija, što je pad od 12 poena. U izveštaju se za Srbiju navodi da je zakonski okvir solidan, ali da su novinari izloženi političkim pritiscima, a krivična dela koja su nad njima počinjena ostaju nekažnjena.

Jedan od problema je u tome što su sama tela koja treba da obezbede slobodu medija pod kontrolom vlasti. Zakonom o elektronskim medijima propisano je da je Regulatorno telo za elektronske medije funkcionalno i finansijski nezavisno od državnih organa i organizacija. Ipak, u Strategiji razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period od 2020. do 2025. godine konstatovano je da organizacionu nezavisnost ovog tela ograničava mogućnost političkog uticaja prilikom izbora članova Saveta REM-a, odugovlačenje sa izborom članova Saveta REM-a, nedavanje saglasnosti na Statut, primena propisa o položaju zaposlenih u državnoj upravi i propisa o javnim nabavkama. Navode se i problemi u vezi sa finansijskom nezavisnošću REM-a. I Strategija predviđa da je potrebno obezbediti organizacionu, funkcionalnu i finansijsku nezavisnost REM-a. Međutim, čak ni „solidan zakonski okvir” koji se spominje u ovogodišnjem izveštaju Reportera bez granica ne može se primeniti bez političke volje.

„Regulatorno telo za elektronske medije bi trebalo pre svega da vodi računa o poštovanju zakona kada su u pitanju elektronski mediji, ali to isto regulatorno telo od samog svog nastanka 2003, čini mi se, potpuno je zavisno od vlasti. Bilo koja vlast da je bila u pitanju, REM je bio pod uticajem te vlasti i kada je u pitanju dodela frekvencija, i kada je u pitanju sankcionisanje medija itd., tako da je od 2003. do danas REM ispostava aktuelne vlasti”, rekla je Tamara Skrozza na javnoj debati o ulozi regulatornih medijskih tela koja je u Požarevcu održana 25. aprila.

Za godinu dana udvostručeni pritisci, pretnje i napadi na novinare

Udruženje novinara Srbije je u u protekloj godini evidentiralo ukupno 140 slučajeva pretnji, pritisaka i napada, što je gotovo dvostruko više nego u 2021. godini, kada su zabeležena 74 slučaja, navodi se u proglasu UNS-a povodom Svetskog dana slobode medija.

Pretnje preko društvenih mreža najčešći su pokušaj gušenja slobode medija, a novinar Marko Vidojković zbog takvih pretnji napustio je zemlju.

Gušenje medijskih sloboda posebno je vidljivo u lokalnim sredinama, kako kroz pretnje novinarima i političke pritiske, tako i kroz projektno sufinansiranje medijskih projekata u opštinama i gradovima, koje je postalo „sredstvo nedvosmislenog političkog uticaja na novinare”, navodi se u saopštenju UNS-a.

Na pretnje i pritiske ukazao je i ANEM u svom saopštenju, navodeći da su „pretnje, pritisci i nasilje sa kojima se suočavaju novinari u pokušaju da izveštavaju pravovremeno i profesionalno, sve češći putem političkih diskvalifikacija, hajke u medijima, SLAAP tužbi”.

Kako su iz ANEM-a najavili danas će predstaviti rezultate medijskog monitoringa za prva četiri meseca ove godine i rada SOS sigurne linije za novinare, kao i rezultate radnih grupa koje se bave izmenama i dopunama zakona o elektronskim medijima i o javnom informisanju i medijima.

Nema slobodnih medija bez dostojanstvenih uslova za rad

Pored pretnji i pritisaka sa kojima se suočavaju u želji da profesionalno, objektivno i nezavisno izveštavaju građane, problem sa kojim se novinari u Srbiji suočavaju jesu niske zarade.

„Najveći broj novinara u Srbiji, čak 90 odsto, nije dovoljno plaćen – plate su im manje od prosečne, a često i na nivou minimalne zarade. Uz redovne poslove, novinarima se dodaju obaveze na novim platformama. Radna norma se uvećava (udvostručava, pa i utrostručava) dok zarade ostaju iste ili se umanjuju. Zbog malih i neredovnih primanja mnoge kolege su primorane da rade i po dva posla”, rečeno je u saopštenju povodom Svetskog dana medija Sindikata novinara Srbije.

Borelj: Sloboda medija se danas dovodi u pitanje u većini delova sveta

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj u ime Evropske unije u saopštenju povodom Svetskog dana medija izjavio je kako se sloboda medija danas dovodi u pitanje u većini delova sveta.

„Novinari, medijski radnici i svi oni koji javnosti iznose nezavisne kvalitetne informacije, rasvetljavaju teška kršenja ljudskih prava i zločine i pozivaju na odgovornost vlastodršce, sve više se suočavaju sa diskreditacijom, pretnjama i napadima, uključujući i dezinformacije”, ističe se u saopštenju.

Kako se navodi, novinarke su posebno ranjive na pretnje i sve češće napade.

„Izloženi su stigmatizaciji, seksističkom govoru mržnje, trolovanju, seksualnom i rodno zasnovanom nasilju, pa čak i ubistvu. 73% novinarki je tokom svog rada iskusilo onlajn pretnje, zlostavljanje i uznemiravanje. Nikada nismo videli toliko novinarki u pritvoru kao danas”, rečeno je u saopštenju.

Svetski dan slobode medija tradicionalno je obeležen akcijom novinarskih udruženja „Pet minuta gromoglasne tišine”, tako što su 11.55 časova mediji prekinuli program.

Svetski dan slobode medija je ustanovljen 3. maja 1991, u Vindhuku, u Južnoj Africi, povodom usvajanja Deklaracije o slobodi medija u Africi na konferenciji Ujedinjenih nacija. Tom deklaracijom cenzura je proglašena grubim kršenjem ljudskih prava, a vlade svih zemalja pozvane su da obezbede poštovanje ustavnih garancija slobode medija.