Mladi kao važan faktor političkog života

U Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih za 2022. godinu navodi se da je svega 3,5% mladih koji su učestvovali u istraživanju Krovne organizacije mladih član neke političke partije, dok 4,7% planira da se uskoro aktivira. Naše sagovornike pitali smo šta je bio njihov motiv da počnu da se bave politikom.

Milan Kragujević član je Stranke slobode i pravde. Kako navodi za Boom 93, politikom je počeo da se bavi na prethodnim izborima, na šta su ga naveli brojni problemi koje uočava, poput nezaposlenosti, degradacije toplovodne mreže, nedostatka fabrike vode i sl., kao i tema ekologije, koja mu je posebno važna.

„Imamo sveopšte, stalne teme koje se tiču ekologije, pogotovo koje su meni značajne, uzimajući u obzir koliko je Klenovnik blizu termoelektrane i pepelišta. U politiku ušao sa namerom da lično promenim stvari na bolje ovde na lokalu i da se svojim radom izborim za bolji Požarevac, bolji Kostolac za sve nas”, navodi Kragujević za Boom 93.

Nataša Bogdanović član je Srpske napredne stranke, a ulazak u politiku je, kako kaže, logičan potez s obzirom na njena ranija iskustva.

„Od malena sam pokazivala interesovanja za učešće u akcijama koje su za svoj cilj imale poboljšanje okolnosti, uslova života u sredini u kojoj sam odrastala. Između ostalog, taj rad se zasnivao na pokretanju društveno odgovornih akcija, kao i kreiranju tribina za moje vršnjake, a i pošto sam aktivni igrač u jednom kulturno-umetničkom društvu često sam sa svojim kolegama organizovala koncerte humanitarnog karaktera, kao i radionice kojima sam želela da edukujem najmlađe i približim tu vrstu umetnosti. Kako sam sazrevala i potreba za aktivizmom se povećavala”, rekla je Nataša.

Za Boom 93 Nataša objašnjava šta je neophodno za uspešno bavljenje politikom.

„Svesna sam da jedan broj mladih ljudi često politiku vidi samo kao put ka rešavanju ličnih pitanja, što ne odobravam i ne smatram podobnim. To jeste donekle razumljivo, ali sa druge strane imamo i one koji svojom upornošću, kreativnošću i idejama žele i mogu da daju svojoj doprinos u društvu. Takvi aktivisti imaju najviše šansi da budu uspešni političari. Oduvek sam želela da imam aktivnu ulogu, dam neki svoj doprinos koji nije iniciran željom ispunjenja nekih ličnih interesa. Mladi politiku vezuju najčešće samo za političare, a zapravo je politika dosta širi pojam. Ona je taj okidač koji menja stvari u pravcu koji je najpodesniji u datom trenutku. To je vid odgovornosti. Potrebna je spremnost ali i hrabrost da stvari izneseš na pravi način. Najveća nagrada i potvrda da stvari radite kako treba je pre svega podrška ljudi”, rekla je ona.

Bojan Bojić član je Socijalističke partije Srbije, koga je mogućnost da u lokalnoj zajednici nešto promeni motivisala da uđe u politiku.

„Motivisala me je pre svega želja da mogu da utičem na donošenje nekih odluka u lokalnoj zajednici i mogućnost da nešto promenim – da postoji normalan put u lokalnoj zajednici, da postoji grejanje, snabdevanje vodom i napajanje električnom energijom”, navodi Bojić.

Politička participacija se može odrediti kao proces dobrovoljnog učešća pojedinaca i socijalnih grupa u iniciranju, razmatranju i donošenju političkih stavova i odluka, kao i u njihovoj realizaciji. Politička participacija je element demokratske/participativne političke kulture, navodi se u Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih za 2022. godinu. Neophodno je da u tim procesima učestvuju i mladi.

„Mislim da je učestvovanje mladih važno pre svega zbog ideja kojima mogu doprineti i zbog energije koju mladi treba da unesu u politiku”, navodi Bojić kao ključne razloge zbog kojih su mladi u politici neophodni.

„Moje mišljenje je da politici u celom svetu, a pogotovo kod nas, nedostaju mladi glasovi. Mladi ljudi poseduju jedinstvenu perspektivu kojom mogu da utiču na političku scenu kod nas. Bitno je da daju svoj glas. Nešto što je najbitnije što mogu da urade jeste da se aktiviraju da iznose predloge, da se pojavljuju i da sve ono što im smeta nekome saopšte i da tako direktno učestvuju tako da može da im bude bolje. Mislim da je pogrešno dići ruke i samo napustiti državu, jer mi možemo da sredimo neke stvari”, smatra Kragujević.

Nataša Bogdanović navodi kako su mladi budućnost društva, a da je samim tim politika ključna za oblikovanje te budućnosti.

„Ako želimo modernu Srbiju, onda je mišljenje i učešće mladih neizbežno. Politika se provlači kroz sve sfere društva. Mladi imaju drugačiji pogled na pitanja koja se tiču njihovog života i zajednice. Uključivanje mladih ljudi u politiku omogućava da njihove perspektive i ideje budu predstavljenje u političkim procesima. Od izuzetne važnosti je politička pismenost mladih i transparentnost informacija koja im omogućava učešće i aktivnost u menjanju stvari. Politika će im sigurno omogućiti da veruju u sebe, da vide da velikim trudom i radom mogu da promene mnogo. Mada, bavljenje politikom ne podrazumeva samo rad u stranci, već rad kroz civilni sektor, neformalne grupe… Kroz taj rad prepoznaće se lideri koji treba da održe ovakav kontinuitet borbe za boljim i stabilnijim životom u Srbiji”, objašnjava Bogdanović.

Jedno od pitanja koje je Krovna organizacija mladih postavila svojim ispitanicima je „Koliko politički sistem u Srbiji omogućava mladima da utiču na političke procese i odluke?”. Samo 1,7% mladih ispitanika smatra da politički sistem u potpunosti omogućava uticaj mladih na političke procese i odluke, dok 38,5% mladih smatra da uopšte ne omogućava.

Milan Kragujević smatra da postoji problem sa neuvažavanjem ideja mladih.

„Mladi u politici vrlo često nailaze na otpor zbog toga što su postojeći politički akteri, bilo na lokalu, bilo na nivou Srbije, daleko iskusniji, imaju duge političke karijere i praktično su zauzeli tu scenu za sebe. Moje mišljenje, iz perspektive nekoga čiji je život tek pred njim, jeste da je perspektiva mladih izuzetno bitna i da to treba da bude neki vodeći glas u politici, a, nažalost, to trenutno nije tako”, kaže Kragujević.

Bojan Bojić pak smatra da to koliko će se mišljenje mladih uvažavati zavisi od pojedinca.

„Da li se nečije ideje poštuju ili ne zavisi od pojedinca. Ukoliko neko ima šta da kaže, nije bitno da li je mlad, ili je stariji i ima više životnog iskustva. Smatram da zavisi isključivo od pojedinca – kakve su njegove ideje. To što ima manje mladih nego starijih u politici, to je već šira priča”, rekao je Bojić.

Nataša Bogdanović smatra da se mišljenje mladih uvažava, pogotovo na lokalu.

„Postoje indikacije da mlade u politici često doživljavaju kao nesigurne, neozbiljne ili pasivne. Mislim da to nije slučaj u Srbiji i Požarevcu. Mladi u Požarevcu itetako imaju šta da kažu, predlože, spremni su na rad. To pokazuje i tendencija poslednjih godina na lokalu koja nam pokazuje da gradom rukovode ljudi srednjih godina te mislim da je korespondencija dosta jednostavnija sa njima. Oni imaju sluha za mlade”, navodi Bogdanović.

Istraživanje koje je sprovela Krovna organizacija mladih pokazalo je da su mladi manje zainteresovani za politiku i politička dešavanja nego 2021. godine (3,41). Na pitanje „Koliko ste zainteresovani za politička dešavanja?”, na skali od 1 do 5 (1 – uopšte nisam zainteresovan/a, 5 – veoma sam zainteresovan/a), prosečan odgovor mladih koji su učestvovali u istraživanju je 3,3. Odgovore 4 i 5 dalo je kombinovano 47,9% ispitanika, dok je odgovor da uopšte nije zainteresovano za politiku (ocena 1) dalo 13,2% ispitanika. Zainteresovanost za politička zbivanja raste sa godinama ispitanika i njihovim stepenom obrazovanja, pokazuje istraživanje.

Milan Kragujević i Bojan Bojić kažu da se vrlo mali broj mladih ljudi iz njihovog okruženja interesuje za politiku.

„Mladi jednostavno ne prate i ne gledaju širu sliku, već su dovedeni do toga kako će i gde da se zaposle da imaju da prežive. Poražavajuće je što nisu uključeni u politiku. Moje mišljenje je da je politika izuzetno važna za svakodnevni život. Jako je teško funkcionisati, a da na nas direktno ne utiče politika”, navodi Kragujević.

Kragujević kaže da ima nekoliko razloga za nezainteresovanih mladih za politiku, a među njima su obrazovanje, ekonomska situacija i apatija.

„Edukacija je izuzetno bitna ne samo što se tiče osposobljavanja za rad već i uopše intelektualnog i duševnog razvoja. Mi imamo problem da imamo obrazovni sistem koji po mnogo čemu nije adekvatan. To je jedan od razloga – nedostatak edukacije, nedostatak izloženosti idejama, političkim mislima i slično. Druga stvar je sveopšta loša ekonomska situacija, bilo na lokalnom, bilo na republičkom nivou, koja mlade jednostavno prisiljava da se bave nekim bitnijim stvarima vezanim za preživljavanje i da jednostavno nemaju ni vremena ni motivacije da sagledaju širu sliku i da se uključe u politiku. Treća stvar je apatija koja vlada u našem društvu, koja se najčešće kanališe ka odlasku iz zemlje”, objašnjava on.

Bojan Bojić navodi da razlog zbog koga su mladi nezainteresovani za politiku „leži u tome da je politika ocrnjena kao nešto što nije društveno poželjno”.

„Takođe, mislim da mladi ne žele da se etiketiraju kao članovi bilo koje političke partije, da se zameraju sa bilo kime, da ulaze nekome u ’radar’”, smatra Bojić.

Prema njegovom mišljenju, društvene mreže kao nešto što mladi svakodnevno koriste mogle bi da budu način na koji bi se mladima politika približila ako bi „glavni akteri na tim društvenim mrežama bili upravo neki mladi koji bi podstakli druge mlade”.

Nataša Bogdanović pak ne misli da su mladi nezainteresovani za politiku.

„Da bi slika bila potpunija potrebno je da težimo da mladi budu jedan od bitnih nosioca društva, da unose promene. Postoji mnogo primera gde se vidi da se mlađe generacije interesuju za lokalnu i nacionalnu politiku. Ovom prilikom pozivam sve mlade ljude da svojim aktivnim učešćem doprinesu da sredina u kojoj živimo bude po svim parametrima bolja. Grad i te kako uvažava mišljenje mladih”, zaključila je Bogdanović.