Nebojša Dugalić najbolji glumac 27. Glumačkih svečanosti „Milivoje Živanović” (VIDEO)

Šekspirova dela, iako davno napisana, pokreću univerzalne, svevremene teme i prikazuju najdublje delove čovekove ličnosti.

„Šekspir je uvek jedna vrsta izazova iz mnogo razloga zato što je on pre mnogo vekova napisao nešto što će se ticati ljudi u sva vremena. Napisao je toliko blistavih tragedija, stihova, komedija i tako progovorio unapred o svima nama. Jednom je vladika Nikolaj za njega napisao: „Ja nisam poznavao Šekspira, ali je on poznavao mene.” Zaista je Šekspir jedan neprestani prostor istraživanja i ogledanja sebe u njemu i u događajima koje je opisao, u likovima koje je stvorio. Glumac koji se ne ogledne u Šekspiru on se onda nije pozabavio najvažnijom stvari u svojoj karijeri i u svom poslu. Lepo je kad postoji prilika da se bavimo njime. Još ako dobacimo do onoga o čemu je pisao, onda je to toliko lepše”, rekao je Dugalić za Boom93.

Kada je u takmičarskom delu bio proglašen glumcem večeri, Dugalić je rekao da, tako što slušamo jedni druge, međusobno se gradimo. Pitali smo ga šta je publika mogla da nauči slušajući i gledajući lik Magbeta.

„Pre svega, najčešće o Magbetu govore kao o jednoj kritici vlasti, o zlu moći, a zaboravlja se mnogo toga važnog, a to je da se razume ona ljudska dimenzija u celoj toj Magbetovoj tragediji. Naime, on jeste čovek kraljevskog kapaciteta, on je čovek pobede, on je čovek koji dobija bitke i kao takav, on je već osvedočeni vođa. O njegovim pobedama se govori. On rešava ratove, preokreće bitke. On je neko ko po svojoj prirodi realno zaslužuje takvo mesto. Ono što je tu, s druge strane, đavolja zamka jeste način na koji se tako nešto uopšte želi. Onog trenutka kada ta klica vlastoljublja počne u njemu da raste, od tog trenutka on sve manje postaje čovek, sve manje ostaje taj junak, pobednik, general čije su bitke zapamćene kao slavne. Onda postaje jedna uplašena karikatura, jedna groteska od čoveka. Takve prirode, ako ne ostanu verne svom moralnom unutrašnjem zahtevu, one nužno moraju da posrnu u takve dubine zla i tu više onda nema nazad. Jer kada se jednom napravi takav korak, onda postoji samo to ’ja’ i postoji prepreka koju treba ukloniti”, objašnjava Dugalić.

Kada su u pitanju ulogu koje je tumačio, Dugalić je rekao da nijednu ne može izdvojiti kao najdražu i objasnio na koji način mu uloge pomažu da upozna sebe.

„Ja sam se trudio da se u svim ulogama na taj način bavim istraživanjem i otkrivam šta je to što ta uloga ima da me nauči i šta to mogu da otkrijem u sebi igrajući se po prostorima tih likova, po unutrašnjim njihovim svetovima, hodajući, trudeći se da osećam kao oni, da mislim kao oni. Tu uvek ima nešto što je autodidaktika, samoučenje sebe. Svaka je u većoj ili manjoj meri doprinela tome da otkrivam prostore i igre i mogućnosti glumačkog jezika, tako da ne bih nijednu izdvajao. To je sve jedan isti mozaik”. zaključio je glumac.

Dugalić je nagrađen statuetom Milivoja Živanovića, radom akademskog vajara Jovana Soldatovića i novčanom nagradom.

Predsednica stručnog žirija Danica Maksimović proglasila je večerašnjeg pobednika, a nagradu mu je uručio gradonačelnik Saša Pavlović.

Stručni žiri ovogodišnjeg festivala čine dramska umetnica Danica Maksimović, reditelj Nebojša Bradić i dramski pisac Nenad Prokić.

Nakon uručenja nagrade, Danica Maksimović vratila je Ključ grada, koji je joj je na otvaranju Svečanosti bio predat na čuvanje.

U čast pobednika Zvezdara teatar igra predstavu „Pasivno pušenje” Nebojše Romčevića u režiji Egona Savina, čime će zatvoriti ovogodišnji festival.