Crta: Politički pritisci ne smeju biti normalizovani

Cilj Crtinih razgovora jeste osvešćivanje problema političkih pritisaka i ucena. Na tribini u Požarevcu o političkim pritiscima sa građanima su razgovarali Marija Stefanović, koja je vodila istraživački tim Crte, i programski direktor Crte Raša Nedeljkov.

Istraživački tim Crte je tokom 2022. godine, u periodu pre i posle održanih izbora, prikupio svedočenja 68 građana koji su bili žrtve ili svedoci političkih pritisaka. Istraživanje je pokazalo da su politički pritisci deo svakodnevice za mnoge građane Srbije.

„Politički pritisci su s jedne strane teško vidljivi, ali su svuda prisutni. Ono što smo utvrdili jeste da su pritisci, iako su najvidljiviji  i najčešće pominjani u javnosti  tokom određenih izbora, odnosno tokom predizborne kampanje, radnje kojima su građani izloženi tokom cele godine, i van izbora”, rekao je za Boom 93 Raša Nedeljkov.

Nedeljkov je istakao da niko od građana nije pošteđen, bez obzira na to da li je zaposlen u javnom ili privatnom sektoru. Prema njegovim rečima, najpodložniji pritiscima su oni koji su ostavljeni bez bilo kakvog izbora.

„Najpogodniji su oni koji su sa malo opcija u odnosu na najosnovnije potrebe. Tu su i svedočanstva koja smo slušali najbolnija. Upravo zbog toga je važno da pokažemo solidarnost i ne osuđujemo na prvu loptu one koji su poklekli pred tim pritiscima, već da pokušamo da utičemo na institucije da počnu da rade svoj posao i stanu u zaštitu onih kojima je potrebna pomoć”, objašnjava Nedeljkov.

On je naveo da postoje vrlo snažne indicije da su upravo one institucije koje bi trebalo da štite građane deo mreže pritisaka.

U nameri da kroz direktan kontakt s građanima nastavi rad na suzbijanju kulture normalizacije pritisaka, Crta je započela seriju javnih razgovora u gradovima širom Srbije pod nazivom „Čaj protiv političkih pritisaka”.

„Ono što smo pokušavali uličnim akcijama o radu parlamenta kroz inicijativu Otvoreni parlament je jedna stvar, a s druge strane, iste ljude s uličnih akcija pokušavamo da motivišemo da dođu i razgovaraju o fenomenu pritisaka, zastrašivanja i ucena. U zajedničkom razgovoru pokušavamo da proširimo mrežu ljudi koji su informisani i koji ne prihvataju da je normalno da se jedino kroz mehanizam pritisaka i ucena dolazi do određenih Ustavom garantovanih prava, kao što je pravo na rad i da pokušamo da prekinemo lanac normalizacije pritisaka u našem političkom životu. Gde god možemo organizujemo ovakve razgovore i verujem da je ovo samo početak”, ističe Nedeljkov.

Programski direktor Crte govorio je o iskustvu razgovora s građanima i istakao kako ga ohrabruje otvorenost ljudi da govore o ovom problemu.

„S jedne strane sam iznenađen koliko je ljudi spremno da otvoreno priča o ovom problemu, imajući u vidu da što su sredine u kojima razgovaramo s ljudima manje, to  su izloženiji kao žrtve, budući da se u malim sredinama svi znaju. Kada se otvoreno priča o određenim problemima, to je još jedan od potencijalnih povoda za dodatne pritiske na njih. To je nešto što me upravo iznenađuje i ohrabruje da je ovakva vrsta razgovora neophodna. Nadam se da će ne samo ovakvi razgovori već i pokušaji drugih organizacija dovesti do uvećanja broja ljudi koji će slobodno govoriti o ovome, što će u nekom trenutku doprineti da se na institucionalni način ovaj problem počne rešavati”, kaže Nedeljkov.

Pored prikupljanja svedočanstava sa kojim su počeli prošle godine, Crta od 2016. godine sprovodi posmatračke misije, kroz koje je identifikovala problem pritisaka, ucena i zastrašivanja u izbornom procesu kao jedan od ključnih problema, za čije rešavanje je potrebno vreme.

„Ovo je jedna dugoročna, teška, sistemska i problematična stvar koja se neće tek tako lako rešavati. Ne gledamo na ovo kao na jednu ad hoc akciju, već na jedan dugoročan proces u kome kao organizacija, zajedno sa pojedincima, drugim organizacijama, medijima i institucijama, pokušavamo da utičemo na ovakvu anomaliju koja je postala ne samo svakodnevica već je normalizovana politička praksa u Srbiji”, zaključio je Nedeljkov.

Pre jučerašnje tribine, na Starom korzou Crta je organizovala uličnu akciju „Šta da se radi u Skupštini”, na kojoj su građani mogli da se informišu o radu parlamenta, načinu na koji mogu da stupe u kontakt sa narodnim poslanicima, a imali su priliku i da im upute pitanja.