Svetski meteorološki dan: Kako će klimatske promene uticati na nas?

Ovogodišnja tema Svetskog dana meteorologije glasi: ,,Okeani, klima i vreme”, čime se ukazuje na neraskidivu vezu između ovih elemenata. Okeani pokrivaju oko 70% površine naše planete. Oni su najveći rezervoari toplote i imaju uticaj na koncentraciju ugljen-dioksida u atmosferi. Poslednjih decenija, velika pažnja klimatologa usmerena je na proučavanje uticaja emisije ovog gasa na povećanje temperature vazduha kroz izazivanje efekta staklene bašte. Promene u temperaturi okeana imaju za posledicu porast ili pad temperature vazduha u svetu, čime izazivaju varijacije meteoroloških i klimatskih paramatara velikih razmera.

U današnje vreme, gradovi se suočavaju sa sve većim izazovima u pogledu klimatskih promena i prirodnih katastrofa, a meteorološke i hidrološke usluge igraju ključnu ulogu u pripremi i upravljanju tim izazovima.

Kako klimatske promene utiču na klimu u našem okruženju?

Velika je neizvesnost povodom toga koliki će uticaj na nas izvršiti klima koja se menja. Mogla bi da izazove nestašicu pijaće vode, dramatično da izmeni našu sposobnost za proizvodnju hrane i poveća broj smrti od poplava, oluja i toplotnih talasa. To je zato što se očekuje da će klimatske promene povećati učestalost ekstremnih vremenskih događaja – iako je povezivanje svakog pojedinačnog takvog događaja sa globalnim zagrevanjem komplikovano.

Profesorka Akademije tehničkih strukovnih studija Beograd, odsek primenjenih inženjerskih nauka u Požarevcu doktorka Jasminka Đorđević-Miloradović je rekla ,,sa industrijalizacijom krajem 19, 20. i 21. veka, sa intenzivnom upotrebom fosilnih goriva, pre svega uglja, nafte, zemnog gasa koji su se milionima godinama taložili u našim sedimentima, započeo je proces intenzivne misije gasova, pre svega ugljen-dioksida, a potom i ostalih gasova. Ugljen-dioksid kad dospe u gornje slojeve atmosfere, a to je na nekih 17 kilometara od nas u takozvanoj Boundaryless zoni, to je granica između troposfere i mezosfere gde se nalazi ozonski omotač, je veoma reaktivan gas koji upija sunčevo zračenje i dovodi do domino-efekta, znači zagrevanja prizemnih slojeva vazduha. Jako reaktivan gas u vezi upijanja infracrvenog zračenja sunca, tu su i drugi gasovi sa efektom staklene bašte, kao što su sumporni oksidi, azotni oskidi, metan, fluoridi, hloridi i ostali, sve to zajedno sa ozonskim rupama koje se povremeno javljaju u našem ozonskom omotaču može da dovede do klimatskih promena.“

Klimatske promene predstavljaju ozbiljan izazov za celokupno društvo. Postoji opšte prihvaćeno mišljenje da će se efekti klimatskih promena nastaviti i pogoršavati u budućnosti, što će imati značajan uticaj na životnu sredinu, ekonomiju i društvo u celini.

S obzirom na to da je Srbija zemlja koja se suočava sa brojnim ekološkim problemima, kao što su zagađenje vazduha, vode i zemljišta, očekuje se da će klimatske promene dodatno pogoršati ove probleme. Klimatske promene će verovatno dovesti do povećanja temperatura, suša, poplava i drugih prirodnih katastrofa, što će imati negativne efekte na poljoprivredu, energetiku, turizam i druge sektore. ,,Srbija sa svim svojim resursima, a pre svega ovde mislim na sagorevanje uglja, uzimajući u obzir samo ugljen-dioksid, a ne ostale reaktivne gasove, učestvuje u globalnim tokovima sa 0, 139%. Mi reagujemo na klimatske promene, ali pre svega biljke, životinje u našim ekosistemima su zbunjene ovim klimatskim promenama. To su blage zime sa nedovoljno padavina koje mogu da podstaknu poljoprivrednim proizvođačima i sektorima za poljoprivrednu proizvodnju da selekcionišu nove sorte, pre svega ratarskih kultura koje mogu da podnesu ovakve klimatske promene gde će po dva meseca da bude intezivna suša sa intenzivnom temperaturom. Treba da se okrenemo zimskim usevima, treba da se okrenemo gajanjem višegodišnjih žitarica koje mogu da nam daju određeni prinos, a da to ne bude vezano za letnju sezonu“ kazala je ona.

Na pitanje Boom93, koje se mere preduzimaju kako bi se smanjili efekti klimatskih promena, profesor doktor Jasminka Đorđević-Miloradović  je odgovorila ,,Uloga svakog pojedinca kako mogu da se smanje ti efekti je da nikako ne koriste ugalj kao gorivni materijal za indivudealna ložišta i gas ili naftu, a onda da se napravi sistem možda geotermanilh toplotnih pumpi. Gas je manji zagađivač od uglja, a nafta koja se koristi sa svojim derivatima od 5,5 do 6 miliona tona godišnje za automobile smanji, da pređemo na zelenu tehnologiju. Ja sam podržala izgradnju vetroparkova, solarnih panela, evo sad ide i Kličevac sve to zajedno će biti oko 220 megavata energije što znači da se jedan blok elektrane A može ugasiti, to je neka ta zelena tranzicija o kojoj pričamo“

,,Kad bismo sve zaustravili sada i sagorevanje uglja i gasa nafte i emisije ugljen dioksida koje su aktivne i reaktivne po 10 godina i više, u gornjim slojevima atmosfere, da ne pričamo o drugima, trebalo bi oko 100 do 300 godina da se situacija vrati na prvobitno stanje. Sve sad da zaustavimo trpeli bi do kraja veka posledice onoga što sam ja i moji preci uradili u 20. i 21. veku. Nije katastrofa ako se prilagodimo.“ zaključila je ona.