Mila’s Book Corner: Putovanje kroz književnost sa Milicom – Dubravka Ugrešić, Forsiranje romana reke

Sigurno se i vama dogodilo da sa nekom knjigom jednostavno nikako ne možete da se povežete na samom početku iz različitih razloga. Meni to često bude znak da odustanem od čitanja. Bilo da je u pitanju sam stil pisanja, nedovoljna uverljivost priče ili jednostavno mi u tom trenutku određena knjiga ne prija. Dešavalo se da im se nekada vratim i promenim mišljenje, a nekada i da nepovratno odustanem. Tako sam se rastala sa „Avanturama nevaljale devojčice’’ i (verovali ili ne) sa „Orkanskim visovima’’.

„Forsiranje romana reke’’ nisam želela da forsiram. Ne postoji konkretan razlog zbog kog sam nekoliko puta prestajala sa čitanjem, ali mi je naizmerno drago da sam joj se konačno posvetila na adekvatan način. Kupila me je svojim jasnim, a neposrednim književnim izrazom i suptilnom kritikom, kako političkog sistema, tako i književne scene.

Prva žena dobitnica Ninove nagrade (tek 1988. godine), Dubravka Ugrešić, u ovom romanu kroz međunarodni skup književnika u Zagrebu preispituje geopolitičku situaciju Evrope (a posebno Jugoslavije, Čehoslovačke i Rusije), dobro poznate istorijske okolnosti, kao i njihov uticaj na samu književnost.

Naslov romana korespondira sa sadržinom i svedoči o raznolikosti likova, njihovih sudbina i paralelnim tokovima radnje koji se ulivaju u jednu veliku priču i svojevrsno hibridno delo (žanrovski posmatrano) o književnom stvaralaštvu.

Dubravka Ugrešić u svom romanu demistifikuje kult umetnika, književnika, razbija sve iluzije i uzvišenost koja se prečesto vezuje za lik pisca. Njeni junaci su poprilično nesimpatični, površni i ogoljeni u svojoj nesavršenosti. Dok žude za pisanjem vanvremenskih dela, lelujaju između svog realnog života i fikcije, pokušavaju da se odrede, definišu i pronađu svoj jasan izraz. U celom romanu sve je nestalno i krhko, često i banalizovano, kao i identitet likova, što zapravo i predstavlja sliku književne scene i njene krize.

Među likovima su mi se posebno istakli Pipo Fink (koji me je izuzetno nervirao), Prša (slika i prilika površnog autora), ministar i Vanda, a volela bih da je je roman duži, pa da se još pažnje posvetilo nekima od njih (Vandi) i Eni Zvonko. Dopalo mi se kako je autorka kroz sudbine svojih junaka tematizovala različite teme mizoginiju, feminizam, a posebno mesto zauzima smrt umetnika. Svi likovi u romanu oslikavaju opštu situaciju u Evropi i književnosti, jednu krizu identiteta i stvaralaštva, površnost, žudnju za nekim boljim svetom, nezadovoljstvo trenutnim stanjem i mišljenje da je trava uvek negde drugde zelenija. U tome i leži sva njihova tragičnost.

Ovaj roman zaslužuje podrobniju analizu, a ja sam izdvojila samo neke od segmenata koji svedoče o njegovom kvalitetu i nadam se da sam vas makar malo zainteresovala za čitanje istog.

Milica Grbić rođena je u Požarevcu 1990. godine. Nakon završene Požarevačke gimnazije, upisala je Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, smer srpska književnost i jezik. Nakon diplomskih, Milica je završila i master studije. Živi u Novom Sadu sa svojom porodicom, a svaki slobodan trenutak provodi čitajući i pišući svoje utiske o pročitanom. Ona ima svoj blog, ali i Instagram stranicu gde sa svojim čitaocima i pratiocima deli utiske o raznim književnim ostvarenjima.

Milica i Boom93 ostvarili su saradnju, te ćete na našem portalu redovno možete da čitate Miličine preporuke i kritike različitih književnih dela.

Prošle nedelje Milica nas je upoznala sa zbirkom priča „Nikuda ne idem” Rumene Bužarovske.