Na lokalu primetan deficit nastavnika fizike i matematike

Prema pisanju portala Euronews Srbija, Društvo direktora škola Srbije predložilo je prosvetnim vlastima da se u nastavu uključe profesori koji su otišli u penziju, ali i studenti nastavničkih fakulteta. Smatraju da to može biti prelazno rešenje, a da se pitanjem deficita nastavničkog kadra država mora pozabaviti sistemski.

Ministar prosvete Branko Ružić uputio je pismo Nacionalnom prosvetnom savetu (NPS) da to telo da predlog kako da se problem nedostatka nastavnika prevaziđe, a dekani sedam nastavničkih fakulteta (Filološkog, Matematičkog, Filozofskog, Hemijskog, Biološkog, Fizičkog i Geografskog) održali su sastanak na kome su razgovarali o tome kako motivisati mlade da upisuju nastavničke fakultete.

Jedan od predloga je, kako piše ovaj portal, da se uvedu stipendije za nastavničke fakultete, ali i da se popravi materijalni položaj nastavnika. Za to je neophodno značajno povećati plate.

Predsednica Aktiva direktora osnovnih škola Grada Požarevca i direktorka Osnovne škole „Sveti Sava” Margareta Sekulović za Boom 93 je rekla da u OŠ „Sveti Sava” trenutno imaju „potpuno zastupljen stručni kadar u nastavi iz svih predmeta, izuzev dela nastave matematike i dela nastave informatike i računarstva”.

Problem rešavamo tako što angažujemo nekoga ko već ima iskustva i ko je završio fakultet na kome je izučavao matematiku četiri godine”, kazala je direktorka.

Kao razlog zašto se sve manje ljudi odlučuje za ovu profesiju Margareta Sekulović navodi „primanja koja imaju u prosveti, ali i obaveze i odgovornost”.

„U gradu se još uvek snalazimo, dok je po selima teža situacija. Mislim na neka udaljenija sela”, rekla je direktorka Sekulović. U školama, prema njenim rečima, uglavnom nema stručnog kadra za nastavu matematike.

Predsednik Aktiva direktora srednjih škola i direktor Politehničke škole Požarevac Darko Radovanović govorio je o deficitu nastavničkog kadra u srednjim školama.

„Kao i u celoj Srbiji, i kod nas je najveći deficit nastavnika matematike i fizike, a u srednjim stručnim školama, kao što je Politehnička, nedostatak je inženjera – elektroinženjera, saobraćajnih i mašinskih inženjera. To su mesta gde se najčešće susrećemo sa tim problemima. U požarevačkim školama to nije toliko izraženo kao u nekim drugim delovima Srbije, ali jeste problem”, rekao je Radovanović.

O načinu na koji se ovaj problem prevazilazi Radovanović je rekao da, konkretno u Politehničkoj školi, nemaju problem sa nastavnicima matematike i fizike. „Tu imamo stručno zastupljene kolege, ali, kada su inženjeri u pitanju, imamo nedostatak inženjera. Kada nemamo stručnog kolegu da predaje, primamo naše nekadašnje đake koji su na završetku studija, apsolvente. Oni počnu da rade kao apsolventi, na šta mi imamo pravo ako se na konkurs ne javi niko sa završenim akademskim studijama. U međuvremenu, kada završe studije, steknu uslove, i onda ostaju da rade kod nas.”

I Radovanović je istakao da su primanja razlog zašto mladi ne žele da rade u prosveti. „Veliki broj faktora utiče na to da ljudi nisu motivisani da rade u prosveti, a pre svega novčana nadoknada. Inženjeri elektrotehnike veću platu će dobiti na bilo kom drugom mestu u privredi nego u školi. To je prvi i osnovni razlog”, zaključio je on.

Situacija na lokalu gotovo je ista kao situacija na nivou Republike. Kako škole ne bi ostale bez nastavnika za pojedine predmete, neophodno je pronaći sistemsko rešenje.