Društvo

SSP: Požarevac gubi sve atribute grada

FOTO: A. Stepanović

FOTO: A. Stepanović

Predsednik Stranke slobode i pravde Vladan Milosavljević na konferenciji za medije rekao je <strong>„da se ne vidi dovoljno ulaganja u održavanje ulica i lokalnih puteva i trotoara, iako je u ovoj godini opredeljeno 200 miliona dinara.”</strong>

Takođe je rekao da se „gradi bez ikakvog plana, te su vodovodna kanalizaciona i toplifikaciona mreža preopterećene”, to je nazvao „urbanističkim haosom”.

Kako je naveo, „ovaj haos prouzrokuje izlivanje kanalizacije, slab pritisak vode u visinskim zonama i loš kvalitet grejanja”.

Milosavljević smatra da se sa budžetom grada Požarevca raspolaže „nenamenski, neplanski i neracionalno”. Naveo je i da „javna preduzeća imaju stanje gubitaša, da je ugrožen zdravstveni sistem usled nedostatka lekara specijalista, ukinute su seoske ambulante…”

„Reagovali smo i putem javnih rasprava, i gradskoj upravi dostavljali primedbe i sugestije na predložene statuse budžeta koje nisu prihvaćene. Takođe smo ukazivali da se za sportske organizacije izdvaja više od milion evra godišnje, a deci u gradskim klubovima nije obezbeđen prevoz za gostujuće utakmice.”

Milosavljević je ukazao da će „ova stranka nastaviti razgovor sa sugrađanima na ulicama Požarevca i predstavljati plan za Požarevac, kao i do sada”

Kada su u pitanju sredstva opredeljena za rekonstrukciju gradskog bazena, Milosavljević je rekao: ,,Ako imamo uporedni primer da postoji projekat u Kostolcu za zatvoreni bazen, koji je manjih dimenzija i gradi se od nule, za otprilike 240 miliona za celokupni projekat sa pratećim sadržajem, deluje da tu postoji neka nesrazmera, Ako bismo se vodili nekom analogijom, mislim da je gradski bazen dimenzija 50x25m, i ako je rekonstrukcija tog bazena 2-2,5 miliona evra, negde bi značilo da bi rekonstrukcija bazena koji je 10 puta manji, što bi bio bazen 2,5x5m, što možemo da pretpostavimo kao bazen u nekom kućnom dvorištu, koštao između 200 i 250 hiljada evra. Negde u tim razmerama možda možemo izdvojiti neke zaključke.”

Milosavljević navodi da se ,,projekti  rade iznova i iznova, višestruko se troši novac građana i benefit od toga nije nikakav. Građani od toga nemaju ništa osim troška. Ono što je suština priče, ne doprinosi se kvalitetu života samih građana.”

Milosavljević je podsetio: ,,Iz našeg plana za Požarevac neke ideje se preuzimaju od strane gradske vlasti, što mi ne možemo da ne podržavamo. Ako se mi godinama zalažemo za nešto i neko to hoće da realizuje, svakako da, ko god to bio, imaće u tome našu punu podršku, jer to što predlažemo smatramo da je od interesa i značaja za građane Požarevca. Tu nastupa drugi problem što se to ne realizuje na način na koji smo mi predvideli, počev od parka za kućne ljubimce, koji se ne može raditi tako što se jedan prostor ogradi nečim bez adekvatnih uslova – vode, struje, adekvatnih kanti za otpatke.”

Nešto što se ovde najavljivalo kao glamurozan projekat je bio Čikoš. Milosavljević navodi da su to bile ,,bombastične najave da će to zasvetleti i zaživeti u gradu. Nažalost, da je samo Čikoš doživeo tu sudbinu,  još nam možda ne bi ni bilo loše. Možemo videti da je, u tim okvirima, sve što je najavljeno u proteklih 10 godina doživelo sličnu sudbinu Čikoša.”