Vreme, novac i ostali univerzalni ljudski problemi: 50 godina albuma „The Dark Side of the Moon“

Nebitno je koliko godina imate i koju muziku inače slušate, skoro pa da nema šanse da niste čuli dve najpoznatije pesme sa ovog albuma, Time i Money.

Istina, one možda ne spadaju u istu kategoriju kao dve kompozicije sa drugih albuma, The Wall i Wish You Were Here, ali su toliko univerzalne da ste ih čuli makar u jednom od brojnih filmova u kojima su korišćene.

A možda ste pak čuli za onu teoriju pod nazivom Dark Side of the Rainbow, poznatu još i kao Dark Side of Oz ili The Wizard of Floyd, po kojoj se dešavaju razna poklapanja kada pustite ovaj album i čuveni film Čarobnjak iz Oza.

Po njoj, Pink Floyd je namerno uskladio album sa filmom, pa tako Doroti počinje da trči uz stih „niko ti nije rekao kada treba da trčiš“ ili balansira na ivici uz „balansiran na najvećem talasu“…

Članovi benda su naravno rekli da to nema veze sa istinom i da je teorija delo nekoga ko ima previše slobodnog vremena, ali to nije sprečilo mnoge da pokušavaju sa ovim filmom i drugim ostvarenjima, što je dovelo do zabavnih večeri.

Ali, ovaj album je mnogo više od tih referenci, to je album koji je istovremeno i proizvod vremena u kome je nastao i bezvremeno delo koje ne gubi značaj sa novim decenijama.

Zamišljen je kao konceptualni album, što uopšte nije bilo neobično za to vreme i žanr psihodeličnog i progresivnog roka ali, za razliku od kolega iz drugih bendova, Pink Floyd se nije bavio fantazijama već stvarnim i gorućim pitanjima.

Kako je tada vinil vladao, album je podeljen na dve strane sa po pet pesama i to tako da svaka od njih odslikava stadijume ljudskog života, od prvog otkucaja srca kroz važne teme i probleme.

Tu dolazimo do onog univerzalnog, a to su teme vremena, trivijalnosti svakodnevnog života, konzumerizma, mentalnih bolesti, neizbežnosti smrti i važnosti korišćenja svakog trenutka.

Sve ovo naišlo je na fantastičan odziv slušalaca, jer je to bilo u vreme kada ste morali da odete i kupite ploču da biste je čuli, a muzika nije mogla da se strimuje.

Prodaja je išla vrtoglavo i kasnije su pesme pronašle svoje mesto na radiju, pa je album svoje mesto na Bilbordovoj listi od top 200 držao skoro 14 godina bez prestanka.

Uprkos tome što je proizvod analognog vremena, dobra prodaja nastavila se i po izlasku CD-a kao platforme, tako da je ovo četvrti najprodavaniji album svih vremena.

I u vreme striminga, mnoge generacije otkrivaju njegove pesme, bez obzira sto ne moraju da okrenu ploču, jedino je šteta što su im možda poznatije kontroverze i svađanja članova benda.

Još u vreme snimanja, Rodžer Voters je smatrao da je on motor pokretač i da sva zasluga ide njemu, a sukob sa ostalima, naročito Dejvidom Gilmorom, ima i dublje uzroke.

On je kasnije napustio bend i, ne računajući jedno okupljanje 2005. godine u humanitarne svrhe, nije imao nikakve veze sa njima osim povremenih svađa oko stavova, a u međuvremenu je najavio da će sam napraviti svoju verziju ovog albuma.

Ono što je važno je da čak ni ovakve situacije ne mogu da ukaljaju značaj ovog albuma za muziku i za muzičko obrazovanje mnogih mladih ljudi kojima je to bila prva i/ili najvažnija ploča u kolekciji.

A vi ako do sada niste, obavezno ga preslušajte, naravno, sa slušalicama na ušima i po mogućstvu bez drugih zvukova i dešavanja oko sebe.